Hospitalci
Zvanično ime |
engleski : Sovereign Military Hospitaller Order of St. John of Jerusalem of Rhodes and of Malta |
Nezavisni Vojni Bolnički Red Svetog Jovana iz Jerusalima, sa Rodosa i Malte |
Geslo |
latinski : Tuitio Fidei et Obsequium Pauperum |
Odbrana Vere i pomoć napaćenima |
Godina osnivanja |
1048. godine su osnovani |
1113. godine su priznati |
1136. godine postaju vojnički red |
Vitezovi Hospitalci, takođe poznati kao Jovanovci, Malteški vitezovi, Vitezovi sa Rodosa, i Malteški kavaljiri; francuski: Ordre des Hospitaliers ) je udruženje koje je počelo kao bolnica osnovana u Jerusalimu 1023. godine da bi se starala o siromašnim i bolesnim hodočasnicima u Svetoj zemlji. Bolnica je postajala i pre toga, tačnije od 603. godine kada je Papa Grgur I naredio ravenskom opatu Probu da izgradi bolnicu u Jerusalimu, da bi oko 800. godine Karlo Veliki proširio bolnicu i dodao joj biblioteku. Nekih 200 godina kasnije, 1009. godine fatimidski kalif El Hakim bi Amr Alah je tokom napada na grad uništio bolnicu. 1023. godine kalif odobrava molbu italijanskim trgovcima iz Amalfija i Salerna da obnove porušenu bolnicu.
Nakon osvajanja Jerusalima 1099. u Prvom krstaškom ratu papskom poveljom postali su verski i viteški red kako bi se starali i branili Svetu zemlju. Zvanično je priznat 15. februara 1113. godine u papskoj buli. Posle gubitka hrišćanske teritorije u Svetoj zemlji, Red je delovao sa Rodosa gde je imao suverenost, a kasnije sa Malte gde je bio vazalna država pod španskom vicekraljevinom Sicilijom.
Naziv
urediPostoji više naziva koji su označavali ovaj viteški red.
- Jovanovci je naziv koji su dobili zbog crkve Svetog Jovana uz koju su podigli bolnicu.
- Hospitalci je naziv koji su dobili zbog toga što su osnovali bolnicu u Jerusalimu u u kojoj su lečili ranjene i bolesne.
- Malteški vitezovi je naziv koji su dobili kada su se preselili na Maltu.
Grb
uredi- Nosili su crnu odoru na kojoj je bio beli krst, koji podseća na gvozdeni krst, što je bio i njihov grb, po kome su bili prepoznatljivi sve vreme srednjeg veka.
- Nakon selidbe na Maltu, promenili su grb koji je i danas u upotrebi. Čini ga srebrni (argent) malteški krst na crvenom (gules) štitu.
Istorijat
urediPosle pada Jerusalima, 1187. godine, prelaze na Kipar, a potom na Rodos. Kada su Turci osvojili Rodos 1522, car Svetog rimskog carstva Karlo V ih seli na Maltu 1530. godine. Nakon Velike opsade 1565. godine, na ostrvu je podignut novi grad nazvan po velikom majstoru viteškog reda Žanu de la Valeti; otud La Valeta ili jednostavno Valeta. Napoleon I je na svom pohodu ka Egiptu osvojio Maltu 1798, nakon čega su vitezovi prešli u Rim.
Hospitalci su bili jedna od najmanjih grupa koja je na kratko kolonizovala delove Amerike. Oni su sredinom 17. veka zauzeli četiri karipska ostrva koja su ubrzo oko 1660. godine predali Francuskoj.
Za vreme rata 1885. između Kraljevine Srbije i Kneževine Bugarske, Malteški red je donirao srpskim železnicama sanitetski voz od 10 kola, koji je saobraćao na relaciji Beograd-Niš.
Vitezovi su se podelili tokom protestantske reformacije, kada su bogatije komande reda u severnoj Nemačkoj i Holandiji postale protestantske i u velikoj meri se odvojile od rimokatoličke osnove.
Veliki majstori
uredi- Blagosloveni Žerar (The Blessed Gerard) (1099—1120)
- Rejmon de Puj de Provans (Raymond du Puy de Provence) (1120—1160)
- Ože de Balben (Auger de Balben) (1160—1163)
- Arno de Kom (Arnaud de Comps) (1162—1163)
- Žilber Deseji (Gilbert d'Aissailly) (1163—1170)
- Gaston de Mirol (Gastone de Murols) (oko 1170—1172)
- Žilber Sirijski (Gilbert of Syria) (1172—1177)
- Rože de Mulin (Roger de Moulins) (1177—1187)
- Ermangar Dasp (Hermangard d'Asp) (1187—1190)
- Garnijer de Naplu (Garnier de Naplous) (1190—1192)
- Žofroa de Donžon (Geoffroy de Donjon) (1193—1202)
- Alfons Portugalski (Alfonse of Portugal) (1203—1206)
- Žofroa le Rat (Geoffrey le Rat) (1206—1207)
- Gerin de Montegi (Guerin de Montaigu) (1207—1228)
- Bertran de Tesi (Bertrand de Thessy) (1228—1231)
- Gerin de Montegi (Guerin de Montaigu) (1231—1236)
- Bertran de Komp (Bertrand de Comps) (1236—1240)
- Pjer de Vjel-Brid (Pierre de Vielle-Bride) (1240—1242)
- Žilom de Šatonef (Guillaume de Chateauneuf) (1242—1258)
- Igi de Revel (Hugues de Revel) (1258—1277)
- Nikola Lornj (Nicolas Lorgne) (1277—1284)
- Žan de Vilijer (Jean de Villiers) (1284—1294)
- Odon de Pin (Odon de Pins) (1294—1296)
- Žilom de Vilar (Guillaume de Villaret) (1296—1305)
- Fulk de Vilar (Foulques de Villaret) (1305—1319)
- Elion de Vilnev (Helion de Villeneuve) (1319—1346)
- Diedone de Gonzo (Dieudonné de Gozon) (1346—1353)
- Pjer de Kornejan (Pierre de Corneillan) (1353—1355)
- Rože de Pin (Roger de Pins) (1355—1365)
- Ramon Berenže (Raymond Berenger) (1365—1374)
- Rober Žilijak (Robert de Juliac) (1374—1376)
- Huan Fernandez Deredija (Juan Fernández de Heredia) (1376—1396)
- Rikardo Karaćolo (Riccardo Caracciolo) (1383—1395) suparnički veliki majstor
- Filiber de Nejak (Philibert de Naillac)(1396—1421)
- Antonio Fluvijan de Rivijer (Antonio Fluvian de Riviere) (1421—1437)
- Žan de Lastik (Jean de Lastic) (1437—1454)
- Žak de Mili (Jacques de Milly) (1454—1461)
- Pjero Raimondo Cakosta (Piero Raimondo Zacosta) (1461—1467)
- Đovani Batista Orsini (Giovanni Battista Orsini ) (1467—1476)
- Pjer Dobison (Pierre d'Aubusson) (1476—1503)
- Emeri Damboaz (Emery d'Amboise) (1503—1512)
- Gi de Blanšfort (Guy de Blanchefort) (1512—1513)
- Fabricio del Kareto (Fabrizio del Carretto) (1513—1521)
- Filip Vilijer de Lil-Adam (Philippe Villiers de L'Isle-Adam) (1521—1534)
- Pjero de Ponte (Piero de Ponte) (1534—1535)
- Didije de Sen-Žej (Didier de Saint-Jaille) (1535—1536)
- Huan de Omedes i Koskon (Juan de Homedes y Coscon) (1536—1553)
- Klod de la Sengle (Claude de la Sengle) 1553—1557)
- Žan de la Valet (Jean de la Vallette) (1557—1568)
- Pjer de Mon (Pierre de Monte) (1568—1572)
- Žan de la Kasjer (Jean de la Cassiere) (1572—1581)
- Igi Luben de Verdaj (Hugues Loubenx de Verdalle) (1581—1595)
- Martin Garze (Martin Garzez) (1595—1601)
- Alof de Vinjakur (Alof de Wignacourt) (1601—1622)
- Luis Mendez de Vaskonseljos (Luís Mendes de Vasconcellos) (1622—1623)
- Antoan de Pol (Antoine de Paule) (1623—1636)
- Huan de Laskaris-Kastelar (Juan de Lascaris-Castellar) (1636—1657)
- Antoan de Redin (Antoine de Redin) (1657—1660)
- Anet de Klermon-Žesan (Annet de Clermont-Gessant) (1660)
- Rafael Kotone (Raphael Cotoner) (1660—1663)
- Nikola Kotone (Nicolas Cotoner) (1663—1680)
- Gregorio Karafa (Gregorio Carafa) (1680—1690)
- Adrijen de Vinjakur (Adrien de Wignacourt) (1690—1697)
- Ramon Perejo i Rokafil (Ramon Perellos y Roccaful) (1697—1720)
- Mark Antonio Condadari (Marc'Antonio Zondadari) (1720—1722)
- Antonio Manoel de Vilena (Antonio Manoel de Vilhena) (1722—1736)
- Remon Despuj (Raymond Despuig) (1736—1741)
- Manuel Pinto de Fonseka (Manuel Pinto de Fonseca) (1741—1773)
- Fransisko Ksimenes de Teksada (Francisco Ximenes de Texada) (1773—1775)
- Emanuel de Roan-Poldik (Emmanuel de Rohan-Polduc) (1775—1797)
- Ferdinand fon Hompeš cu Bolhajm (Ferdinand von Hompesch zu Bolheim) (1797—1799)
- Pavle I od Rusije (Павел I Петрович) (1798—1801) de fakto
- Đovani Batista Tomazi (Giovanni Battista Tommasi) (1803—1805)
- Iniko Marija Gevara-Suardo (Innico Maria Guevara-Suardo) (1805—1814) zamenik
- Andre di Đovani (André Di Giovanni) (1814—1821) zamenik
- Antoan Buska (Antoine Busca) (1821—1834) zamenik
- Karlo Kandida (Carlo Candida) (1834—1845) zamenik
- Filipe di Koloredo-Mels (Philippe di Colloredo-Mels) (1845—1864) zamenik
- Alesandro Bordžija (Alessandro Borgia) (1865—1871) zamenik
- Đovani Batista Česki a Santa Kroče (Giovanni Battista Ceschi a Santa Croce ) (1871—1879) zamenik
- Đovani Batista Česki a Santa Kroče (Giovanni Battista Ceschi a Santa Croce ) (1879—1905)
- Galeaco fon Tun und Hoenštajn (Galeazzo von Thun und Hohenstein) (1905—1931)
- Ludoviko Kiđi Albani dela Rovere (Ludovico Chigi Albani della Rovere) (1931—1951)
- Anđelo de Mojana di Kolonja (Angelo de Mojana di Cologna) (1962—1988)
- Endru Viloubi Ninian Berti (Andrew Bertie) (1988—2008)
- Metju festing (Matthew Festing) (2008—2017)
- Ludvig Hofman fon Rumerštajn (Ludwig Hoffmann von Rumerstein) (2017—danas)
Vidi još
urediSpoljašnje veze
uredi- Zvanični veb-sajt
- Malteški red, suverenost i međunarodno pravo (jezik: engleski)
- Uprava svetog Benedikta (jezik: engleski)
- Uprava svetog Augustina (jezik: engleski)
- Malteški vitezovi - Članak iz KM Magazine (jezik: engleski)