Stanoje Bingulac

Stanoje Bingulac je osnovne studije Elektrotehnike završio na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu 1958. godine, a doktor elektrotehničkih nauka postaje 1964. godine^[1] braneći doktorsku tezu: Sinteza jedne klase više-parametarskih adaptivnih sistema koristeći metode analize osetljivosti.^[2]

1958-1973. radio je kao istraživač na Institutu "Boris Kidrič" u Beogradu, koji se danas zove Institut za nuklearne nauke Vinča. U ovom periodu predavao je i programiranje na Elektrotehničkom fakultetu programski jezik Fortran.^[3] Bio je jedan od osnivača Računarskog centra Elektrotehničkog fakulteta.

1965. godine je osvojio ETAN nagradu za najbolji rad u oblasti automatike;

1966-1973. radio je kao profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu;

1973-1975. radio je kao profesor na Univerzitetu u Braziliji;

1975-1978. radio je kao profesor Univerziteta Kampinas;

1978-1980. radio je kao istraživač na Institutu "Mihajlo Pupin" u Beogradu;

1980-1984. radio je kao profesor na Beogradskom univerzitetu;

1984-1992. radio je kao profesor na Politehničkom Institutu Virdžinija u Bleksburgu;

Od 1992. do penzionisanja bio je profesor na Univerzitetu u Kuvajtu.^[1]

Stanoje Bingulac je naveden kao istaknuti inženjer elektrotehnike u Markijevom: Ko je ko^[1]

• Stanoje Bingulac je bio član Instituta inženjera elektrotehnike i elektronike i u dva navrata predsedavajući sekretar (1962-1964) i (1986—1987).^{[traži se izvor][4]}
• Takođe je bio član počasnog neprofitnog udruženja naučnika i Sigma Xi u koje se ulazi samo po pozivu na osnovu rezultata i angažovanja u struci.^{[traži se izvor][1]}
• Takođe je bio član Eta Kappa Nu, međunarodnog počasnog društva Instituta inženjera elektrotehnike i elektronike, čije se članstvo ostvaruje, takođe, samo po pozivu.^{[traži se izvor][1]}

Zajedno sa suprugom Svetlanom Bingulac je bio član osnivač Udruženja Adligat^[5] u kojem je oformljen Legat Petra Bingulca, njegovog oca, istaknutog diplomate i profesora muzike.^[6]

1. Modeliranje funkcija osetljivosti kod diskontinualnih sistema kad je tačka nastupanja diskontinuiteta promenljivi parametar (Beograd - Vinča, 1965);
2. Primena analognih računskih mašina u rešavanju diferencijalnih jednačina sa promenljivim koeficijentima u kojima figurišu viši izvori jedinične funkcije (Beograd - Vinča, 1965);
3. Programiranje i primena digitalne računske mašine IBM 1130 - koautorstvo: Jozo Dujmović (Beograd, 1968);
4. O izvođenju i rešavanju Rikatijeve matrične algebarske jednačine - koautorstvo: Milić R. Stojić (Skoplje, 1973);
5. Analiza rada reaktorskog kanala sa ključajućim rashlađivačem analognom računskom tehnikom - koautorstvo: Slobodan Zarić (Beograd - Vinča, 1965);^[7]
6. L-A-S (Linear Algebra and Systems) (Urbana, Illinois, 1975)^[8]
7. Discretization and continualization of MIMO systems (Yugoslav Journal of Operations Research, 1994)^[9] i mnogi drugi.

Knjiga L-A-S (Linear Algebra and Systems) se koristila na 11 univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i u Belgiji, Španiji, Japanu, Novom Meksiku, Rusiji, Brazilu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

1. ^ ^{a b v g d} „Stanoje Bingulac”. prabook.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-07-12. 
2. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Sinteza jedne klase više-parametarskih adaptivnih sistema koristeći metode analize osetljivosti : doktorska disertacija :: COBISS+”. plus.cobiss.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-07-13. 
3. ^ Turajlić, Srbijanka (1998). „Računski centar Elektrotehničkog fakulteta” (PDF). Računski centar Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. 
4. ^ „IEEE In Former Yugoslavia”. ETHW (na jeziku: srpski). 2021-10-06. Pristupljeno 2023-09-06. 
5. ^ „Osnivači” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-07-13. 
6. ^ „Legat Petra Bingulca” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-07-13. 
7. ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Rezultati pretraživanja stanoje bingulac :: COBISS+”. plus.cobiss.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-07-13. 
8. ^ Bingulac, Stanoje (1975). „LINSYS Conversational Software for Analysis and Design of Linear Systems”. Coordinated Science Laboratory Report no. T-17 (na jeziku: engleski). 
9. ^ „SCIndeks”. scindeks.ceon.rs. Pristupljeno 2023-07-13.