Ejmi Adams

Ejmi Adams je rođena u Vičenci (region Veneto, Italija)^[1] kao četvrto od sedmoro dece američkih roditelja Ričarda Kenta i Ketlin Adams (devojačko prezime Hiken).^[2] Britanskog je porekla i ima četiri brata i dve sestre.^[3] Glumičin otac je u vreme njenog rođena služio kao vojno lice u Kasarni Ederle (ital. Caserma Ederle)^[4] i selio se sa porodicom od jedne vojne baze do druge, sve dok se nisu nastanili u Kasl Roku (Kolorado) kada je Ejmi imala osam godina.^[5][6] Otac je nakon toga počeo da nastupa po restoranima kao pevač, a njena majka se bavila bodibildingom.^[5] Iako je Adamsova odrastala kao mormonka, nakon razvoda roditelja 1985. članovi njene porodice više nisu bili sledbenici ove crkve.^[7] Adamsova je izjavila da joj je religiozno vaspitanje „usadilo sistem vrednosti koga se i dalje drži - zlatno pravilo 'Čini drugima...' koje je ostalo deo nje. I ljubav.“^[3]

Pohađala je srednju školu „Daglas Kaunti“ (engl. Douglas County High School), gde je pevala u školskom horu^[8] i istovremeno bila učenica jednog lokalnog plesnog društva jer je želela da postane profesionalna balerina.^[9] Njeni roditelji su priželjkivali da se vrati treninzima atletike, od koje je odustala kako bi se posvetila plesu, u nadi da će joj to obezbediti stipendiju za koledž. Adamsova se osvrnula na odluku da ne pohađa koledž rečima: „Nisam bila od ljudi koji su voleli da budu u školi. Uprkos tome žalim što nisam stekla bolje obrazovanje.“^[10]

Po završetku srednje škole, preselila se u Atlantu sa majkom.^[5] Pošto je shvatila da nije dovoljno nadarena da se profesionalno bavi baletom, Adamsova se posvetila mjuziklu, za koji se pokazalo da „mnogo bolje ide uz njenu ličnost.““^[3] Izjavila je da je balet bio „previše disciplinovan i uzdržan i da su je uvek grdili tokom grupnih nastupa“^[11] i da je njeno telo u to vreme „bilo slomljeno od plesa tokom svih tih godina.“^[3]

Adamsova je počela da se samostalno izdržava radom u butiku „Gep“ sa 18 godina, a istovremeno je nastupala u lokalnom pozorištu.^[9] Nekoliko nedelja po završetku srednje škole, dobila je prvi stalni posao kao hostesa u restoranu „Huters“, koji je između ostalog poznat po oskudno odevenim mladim konobaricama koje u njemu rade.^[12] Iako je napustila posao nakon tri nedelje pošto je skupila dovoljno novca da kupi svoj prvi automobil, Adamsova je izjavila da je sama činjenica da je tu radila na neko vreme postala „njena celokupna slika u medijima.“ Priznala je da je „definitivno bilo nevinosti u njenoj predstavi šta Huters predstavlja i da je ubrzo naučila da kratki šortsevi i pivo ne idu jedno sa drugim.“^[5]

Adamsova je glumačku karijeru započela ulogama u predstavama koje su se izvodile u restoranima uz večeru (tzv. dinner theatre). Nastupala je kao profesionalna plesačica u večernjem teatru „Bolder“ (engl. Boulder's Dinner Theatre), večernjem teatru „Kantri“ (engl. Country Dinner Playhouse) i u muzičkoj dvorani „Heritidž Skver“ (engl. Heritage Square Music Hall). Ovde ju je 1995. zapazio pozorišni režiser Majkl Brindisi iz Mineapolisa^[13] i Adamsova se ubrzo preselila u Čanhasen (Minesota) gde je radila u večernjem teatru(engl. Chanhassen Dinner Theatre) naredne tri godine. Prema glumičinim rečima, izvođači u ovim predstavama su pre izlaska na scenu prvo služili hranu gostima, tako da se bavila i konobarisanjem sve do selidbe u Minesotu.^[14] Adamsova je izjavila da je uživala u ovom iskustvu: „Uvek me je oduševljavalo koliko su ljudi u ovim pozorištima talentovani. Kada sam stigla u Čanhasen bila sam zapanjena - plesači su bili sjajni i svi su znali da pevaju... U Los Anđelesu nema radne etike koja se može steći u pozorištima gde se iz dana u dan izvode nove predstave.“^[14]

Adamsova je na neko vreme napustila pozorište pošto je istegla mišić, i tada je učestvovala na audiciji za satirčnu crnu komediju Crkni lepotice iz 1999, u kojoj je ostvarila svoju prvu filmsku ulogu. Koleginica iz filma Kersti Ali ohrabrila ju je da dođe u Los Anđeles, što je Ejmi ubrzo učinila uprkos ubeđenju „da Holivud nije mesto za nju i da je gluma u filmovima samo za izuzetne ljude.“ Preselila se u januaru 1997. i opisala je svoju prvu godinu u najvećem gradu Kalifornije kao „mračan“ i „sumoran“ period^[3] tokom koga je „čeznula za vremenom koje je provela u Čanhasenu“ jer je „volela sigurnost i dobro organizovan raspored“ i „ljude koji su joj bili kao porodica.“^[15]

Ubrzo po dolasku u Los Anđeles, dobila je glavnu ulogu u seriji Manchester Prep, prednastavku filma Okrutne namere sa Sarom Mišel Gelar i Rajanom Filipijem. Seriju je naručila televizijska kompanija Foks, ali su brojni produkcijski problemi i nezadovoljstvo nadležnih krajnjim rezultatom doveli do njenog otkazivanja.^[16] Dve snimljene epizode izmontirane su u film pod nazivom Okrutne namere 2, koji je direktno distribuiran kao video. Od 2000. do 2002. nastupila je u nekoliko filmova B produkcija i igrala je epizode uloge u serijama Vesele sedamdesete, Čari, U kancelariji, Bafi, ubica vampira, Smolvil i Zapadno krilo.

U to vreme, Adamsova se po prvi put pojavila u visokobudžetnom holivudskom filmu - biografskoj drami Uhvati me ako možeš Stivena Spilberga sa Leonardom Dikapriom u glavnoj ulozi. Prema Spilbergovim rečima „ova uloga je trebalo da pokrene njenu karijeru“, ali to se nije dogodilo i Adamsova je narednu godinu provela bez posla.^[5] Uprkos tome, za glumicu je snimanje ovog filma bilo izuzetno iskustvo na koje se osvrnula rečima: „To je bio prvi put kada sam uvidela da mogu da glumim na istom nivou sa tim ljudima. Činjenica da je Stiven Spilberg imao poverenja u mene ulila mi je veliko samopouzdanje.“^[17] Godine 2004. igrala je sporednu ulogu u filmu Poslednje prebacivanje i pozajmila je glas u animiranoj seriji Kralj brda. Takođe je nastupila u seriji Doktor Vegas, ali je otpuštena nakon nekoliko epizoda zbog spora oko ugovora, a serija je ubrzo otkazana.^[18]

Pre napuštanja serije Doktor Vegas, dobila je scenario za niskobudžetni film nezavisne produkcije Pridošlica i učestvovala na audiciji za ulogu vedre i pričljive mlade trudnice Ešli Džonsten.^[5] Režiser Fil Morison je odluku da ovu ulogu poveri Adamsovoj objasnio sledećim rečima: „Mnogi ljudi su bacili pogled na Ešli i pomislili: 'Kakvu tugu pokušava da sakrije?' Činjenice da Ejmi nije pristupila ulozi iz tog ugla, bila je ključna stvar za mene.“^[19] Film je snimljen u Vinston-Sejlemu (Severna Karolina) za 21 dan.^[14] U to vreme, Adamsova je napunila 30 godina i bila je zabrinuta za budućnost svoje filmske karijere: „Razmišljala sam o tome da bih možda trebalo da se preselim u Njujork i pokušam da se bavim nečim drugim. Nije bila stvar u tome da sam odustala i želela da načinim dramatičan korak. Više se radilo o tome da ovo možda nije prava stvar za mene.“^[20] Adamsova je izjavila da ju je snimanje ovog projekta osnažilo i da je na kraju leta bila srećna i ponosna na sebe, iako je bila bez posla.^[18] „Znala sam da je bitno to što sam snimila ovaj film. Kada se opredeljujem za određeni projekat, pokušavam da ne razmišljam samo o tome kako će uticati na dalji tok moje karijere, zato što se na kraju nikada ne zna da li će neki film biti uspešan ili poslednja stvar koju si ikada uradio.“^[21] Drama Pridošlica premijerno je prikazana 2005. na Filmskom festivalu Sandens, gde je Adamsova osvojila specijalnu nagradu žirija za svoju izvedbu.^[22]

Nakon premijere romantične komedije Iznajmljeni dečko, u kome je nastupila uz Debru Mesing i Dermota Malronija, film Pridošlica je takođe počeo da se prikazuje u bioskopima. Njena izvedba naišla je na dobre reakcije i osvojila nagrade brojnih udruženja filmskih kritičara. Karina Čokano iz Los Anđeles Tajmsa napisala je da je „Adamsova kompleksna i suptilna u ulozi koja je veoma lako mogla da preraste u karikaturu.“^[23] Džon Lejdon iz časopisa Varajeti prokomentarisao je njenu izvedbu rečima: „Delom zahvaljujući darežljivom duhu svog lika, ali najviše zahvaljujući sopstvenoj harizmi, Adamsova dominira filmom svojim dopadljivom prikazom saosećajne optimistkinje, dovoljno razumne da prepozna nedostatke drugih i dovoljno ljupke da im ponudi ohrabrenje, a ne osudu.“^[24] Adamsova je osvojila brojna priznanja za najbolju glumicu u sporednoj ulozi, uključujući Nagradu Nacionalnog udruženja filmskih kritičara i nagradu Spirit. Takođe je bila nominovana za Oskara i Nagradu Udruženja glumaca. Godine 2006. Američka Akademija filmskih umetnosti i nauka pozvala je Adamsovu da postane član.^[25]

Iako nije reč o filmu koji je pogledala šira publika, mnogobrojni pozitivni komentari kritičara doprineli su tome da poraste interesovanje za Adamsovu. Naredne godine nastupila je u komedijama Riki Bobi: Legenda brzine i Tinejšes Di: Trzalica sudbine, a gostovala je i u nekoliko epizoda američkog sitkoma U kancelariji. U avgustu 2007. premijerno je prikazan Diznijev animirani film Superpas u kome je pozajmila glas Poli Pjurbred, a par meseci nakon toga publika je mogla da vidi Adamsovu u još jednom Diznijevom projektu - muzičkoj komediji Začarana. Radnja filma, koji je delom animirani, a delom igrani, prati Žizelu koja je prebačena iz animiranog sveta iz bajke u stvarni Njujork. Adamsova je jedna od 300 glumica koje su učestvovale na audiciji za ovu ulogu,^[26] ali se prema rečima režisera Kevina Lime izdvojila od ostalih jer je „njena posvećenost i sposobnost da postane lik koga tumači, a da ga pritom ne osuđuje, bila neodoljiva.“^[27]

Film je ostvario veliki uspeh na bioskopskim blagajnama, zaradivši preko 340 miliona dolara.^[28] Njena izvedba naišla je na dobar prijem kod kritičara, a Tod Makarti iz časopisa Varajeti opisao je Začaranu kao „projekat koji će od Adamsove napraviti zvezdu kao što je Meri Popins to učinila sa Džuli Endruz.“^[29] Rodžer Ibert prokomentarisao je da je Adamsova „osvežavajuća i pobedonosna“,^[30] dok je Vesli Moris iz Boston Glouba napomenuo da je „pokazala osećaj za komični tajming i prirodnu elokventnost istinskog umetnika.“^[31]

Uloga u ovom filmu donela joj je prvu nominaciju za Zlatni globus u kategoriji „Najbolja glumica u igranom filmu (mjuzikl ili komedija)“, kao i nominaciju za Nagradu Saturn za najbolju glumicu. Tri numere iz Začarane bile su nominovane za Oskara za najbolju originalnu pesmu. Tokom ceremonije dodele, Adamsova je na sceni bez ikakve pratnje izvela numeru „Happy Working Song“ i ovo iskustvo opisala kao „nešto najstrašnije što je ikada uradila, ali ujedno i trenutak u karijeri koji ju je učinio najponosnijom.“^[32] Tokom ceremonije, glumica Kristin Čenouet izvela je pesmu „That's How You Know“ iz istog filma, a pojedini mediji kritikovali su Američku filmsku akademiju i Dizni što nisu odabrali Adamsovu za ovaj zadatak.^[33][34] Ona je kasnije izjavila da joj to nije zasmetalo jer je ova numera „savršena za Čenouetovu“ koja je bila „velika inspiracija za njen portret Žizele.“^[17]

Uspeh filma uticao je na to da popularnost Adamsove naglo poraste, pa se 2007. i 2008. pojavila na naslovnim stranama nekoliko časopisa i bila domaćin jedne epizode skeč-komedije Uživo subotom uveče, u kojoj je igrala brojne likove, uključujući manekenku Hajdi Klum. Godine 2007. Adamsova je takođe nastupila u filmu Rat Čarlija Vilsona, uz Toma Henksa, Džuliju Roberts i Filipa Simora Hofmana, u kome je igrala Boni Bah, asistentkinju glavnog lika. Iako je njena uloga bila mala, ovo iskustvo je na Adamsovu ostavilo veliki utisak i opisala ga je sledećim rečima: „Bilo je veoma zabavno. Biti na snimanju, učiti od ovih ljudi i dobiti priliku da posmatram Filipa Simora Hofmana i Toma Henksa kako zajedno snimaju sve te sjajne scene, koje režira Majk Nikols - za mene je to bilo kao povratak u školu.“^[35]

Prvi projekat Adamsove iz 2008. bila je drama nezavisne produkcije Veselo čišćenje, premijerno prikazana na Filmskom festivalu Sandens.^[36] Radnja prati samohranu majku koja zajedno sa svojom nepouzdanom sestrom osniva firmu za čišćenje krvavih tragova sa mesta zločina kako bi skupila novac neophodan da sina pošalje u privatnu školu. Iako su mišljenja kritičara na Sandensu bila podeljena, film je nakon bioskopske premijere u martu 2009. uglavnom naišao na pozitivne komentare.^[37] Mik Lasal iz San Francisko kronikla ga je pohvalio rečima „igra emocija na licu Ejmi Adams je glavni razlog da pogledate Veselo čišćenje.“^[38] Početkom 2008. pojavila se u još jednom projektu - romantičnoj komediji Živeti za jedan dan čija se radnja odvija u Londonu 1939. Adamsova je tumačila ulogu perspektivne američke glumice Delisije Lafos, čiji se život menja nakon što upozna sredovečnu guvernantu gospođicu Petigru koju igra Franses Makdormand. Iako je film naišao na pozitivne reakcije kritičara, neki su smatrali da je Delisija previše slična naivnim i razdraganim likovima iz filmova Pridošlica i Začarana koji su proslavili Adamsovu. Karina Čokano iz Los Anđeles Tajmsa napisala je da je glumica „neverovatno vešta za igranje pametnih likova koji izgledaju tupavo.“^[39] Kerk Hanikat iz Holivud Reportera imao je sličan komentar u svojoj recenziji: „Adamsova manje-više reprizira ulogu princeze iz Začarane, samo sa očaravajućim obrisom luckaste nestašnosti.“^[40] Kada su je pitali da li se boji da će postati žrtva tzv. tipskog kastinga, Adamsova je odgovorila: „Ne u ovom trenutku. Sada samo radim ono u čemu uživam i pojavila sam se u različitim filmovima i igrala razne vrste uloga. Snimila sam dramu ove godine, imala sam film na Sandensu (Veselo čišćenje), ali zaista volim da igram optimistične osobe, jer na kraju dana likove koje tumačiš odvodiš kući sa sobom hteo ti to ili ne.“^[41] U drugom intervjuu, Adamsova je rekla: „Mislim da me privlači ta vrsta likova... Oni su veoma slojeviti i sviđa mi se to što su odlučili da budu veseli... Zaista se identifikujem sa takvim osećajem nade.“^[42] Takođe je navela da ovakvi likovi za nju predstavljaju nešto novo, jer je na početku karijere uglavnom igrala uloge „loših devojka“ pre nego što je svoju prirodno plavu kosu ofarbala u crvenu boju, po kojoj je danas prepoznatljiva.^[43]

Krajem 2008, Adamsova je tumačila ulogu mlade i neiskvarene časne sestre Džejms u filmu Sumnja sa Meril Strip, Filipom Simorom Hofmanom i Vajolom Dejvis. Za ovaj projekat saznala je preko koleginice iz Veselog čišćenja Emili Blant, i zainteresovala se za ulogu sestre Džejms, ali ubrzo je saznala da je već ponuđena drugoj glumici.^[44] Režiser i scenarista Džon Patrik Šanli, na kraju se ipak odlučio da ulogu poveri Adamsovoj, jer „kod nje postoji nešto što podseća na Ingrid Bergman, neka vrsta sjaja. Vidite dobru osobu koja se bori sa komplikovanim svetom. Ona je neverovatno inteligenta, ali u sebi krije jedinstvenu vrstu nevinosti... Ima predivno lice puno svetlosti.“^[45] Adamsova je izjavila da gluma pored Stripove i Hofmana nosi sa sobom „osećaj nesigurnosti, osećaj sumnje, osećaj da želiš da ugodiš ovim sjajnim glumcima.“^[46] i izjavila da se „nije plašila glumaca sa kojima sarađuje, nego same sebe“ jer pokušavala da bude dovoljno dobar glumački partner.^[44] Film je naišao na dobar prijem kod kritičara, koji su smatrali da je među četiri značajne uloge u filmu, Adamsova igrala najmanje razmetljivu.^[47] Manola Dardžis iz Njujork tajmsa opisala je njenu izvedbu kao „nestalnu“,^[48] dok je Tod Makarti iz Varajetija prokomentarisao da „Adamsova radi ono što bi bilo ko mogao sa ulogom čedne mlade opatice.“^[49] Mik Lasal iz San Francisko kronikla pohvalio je glumicu rečima: „Adamsova pruža jednu od jedinstvenih prednosti filma. Ona uzima sestru Džejms, koja je u predstavi izgledala kao rezonator sestre Alojšis, i transformiše mladu opaticu u nekoga zaista specifičnog i divnog.“^[50] Adamsova je za ovu ulogu bila nominovana za brojne nagrade za najbolju glumicu u sporednoj ulozi, među kojima su Oskar, BAFTA, Zlatni globus i Nagrada Udruženja glumaca.

Adamsova je nakon toga tumačila ulogu Amelije Erhart u filmu Noć u muzeju 2: Bitka za Smitsonijan sa Benom Stilerom. Film je sa zaradom u iznosu 15,3 miliona dolara tokom prvog vikenda nadmašio blokbaster Terminator: Spasenje koji je počeo da se prikazuje u isto vreme.^[51] Uprkos finansijskom uspehu, komentari kritičara su bili pomešani, mada je većina njih pohvalila izvedbu Adamsove.^[52] Među onima koji su filmu dali pozitivnu ocenu bio je Majkl Filips iz Čikago Tribjuna koji je prokomentarisao da se film „radikalno poboljša svaki put kada se Ejmi Adams pojavi na ekranu.“^[53] Oven Gliberman iz Entertejment Viklija napisao je da „Bitka za Smitsonijan prilično živopisna, ali je Ejmi Adams ta koja joj daje pravu energiju.“^[54] Rodžer Ibert je u svojoj recenziji filma pomenuo da je Adamsova „jedina glumica u filmu koja je uspela da nadmaši materijal.“^[55] Drugi su negativno ocenili film i Adamsvou, a Taj Bur iz Boston Glouba je opisao njen portret Arhartove kao „površan i ni po čemu sličan pravoj osobi“,^[56] dok je Lil Louvenstin iz Varajetija smatrao je da se „previše trudi.“^[57]

Kasnije iste godine, Adamsova je ponovo nastupila uz Meril Strip, ovog puta u filmu Džuli i Džulija u kome igra blogerku Džuli Pauels koja pokušava da pripremi sva jela iz knjige Ovladavanje veštinom francuske kuhinje Džulije Čajld. Kritičari su pozitivno ocenili film, ali su smatrali da je Adamsova ostala u senci mnogo iskusnije Meril Strip.^[58] A. O. Skot iz Njujork tajmsa napisao je sledeće: „Gospođica Adams je divna i suptilna glumica, ali je nadmašena od strane svoje koleginice i hendikepirana materijalom... i saterana uza zid neskladom dostignuća Pauelsove i Čajdlove.“^[59]

Godine 2010. Ejmi Adams je nastupila u dva filma: romantičnoj komediji Prestupna godina i sportskoj drami Bokser, u kojoj je igrala ulogu Šarlin Fleming, agresivne i istrajne devojke boksera Mikija Vorda. Film je naišao na dobar prijem kod kritičara^[60] i bio je nominovan za za sedam Oskara, uključujući nagradu u kategoroji „Najbolji film“.^[61] Adamsova je izjavila da je režiser Dejvid O. Rasel odluku da joj poveri ovu ulogu obrazložio sledećim rečima: „Oh, ti svakako nisi princeza - moraćemo da uradimo nešto povodom toga! Želim da razotkrijem tu stranu tvog karaktera i pružim ti priliku da se otarasiš imidža princeze, zato što to nisi prava ti - to je samo jedan aspekt posla kojim se se bavila.“^[62] Kritičari su pohvalili izvedbe Adamsove, i njenih kolega Marka Volberga, Kristijana Bejla i Melise Lio.^[63] Džo Morgenstern iz „Vol strit žurnala“ napisao je da je Ejmi Adams ovde „snažna, brižna, pametna i smešna kao što je bila veličanstvena i divna u Začaranoj. Kakva glumica i kakva raznolikost!“^[64] Za ulogu u ovom filmu, Adamsova je bila nominovana za BAFTU, nagrade Udruženja filmskih kritičara i Udruženja glumaca, Oskara i Zlatni globus u kategoriji „Najbolja glumica u sporednoj ulozi“, mada su poslednje tri nagrade otišle u ruke njene koleginice iz filma Melise Lio.

Naredne godine, vratila se pevanju u Diznijevom filmu Mapetovci, u kome je igrala glavnu ulogu uz Džejsona Sigela, koji je takođe jedan od scenarista filma.^[65] Sigel je izjavio da je još tokom pisanja scenarija imao Ejmi na umu: „Napisao sam ovu ulogu za nju... Bila je savršen izbor od samog početka. Ne znam šta bismo uradili da nismo uspeli da dođemo do nje.“^[66] Adamsova je odluku da se pridruži glumačkoj ekipi obrazložila sledećim rečima: „Ovo je nešto uz šta sam odrasla i što sam volela od detinjstva. Kada sam čula da snimaju novi film bila sam zaista uzbuđena. Džejson mi je poslao DVD na kome me on i Kermit pozivaju da se pridružim Mapetovcima. Bilo je zaista super. Kada vas Kermit zamoli da nešto uradite, veoma je teško reći ne.“^[66] Film je naišao na dobre reakcije kritičara i publike^[67] i osvojio je jednog Oskara.^[68] U julu 2012, Adamsova je nastupila u predstavi Put kroz šumu Stivena Sondhajma koja se izvodila u „Javnom teatru“ (engl. The Public Theater) u Njujorku kao deo letnjeg festivala „Šekspir u parku“. Ovo je bio njen prvi pozorišni nastup na nakon pauze od 13 godina.^[69]

U septembru iste godine, filmska publika je mogla da vidi Adamsovu u ulozi Pegi Dod, nemilosrdne i manipulativne žene lidera religioznog kulta „Svrha“, u drami Master Pola Tomasa Andersona. Film je naišao na sjajne reakcije kritičara, a Adamsovoj doneo najveći broj pozitivnih komentara u dotadašnjoj karijeri.^[70] Vesli Moris je u svojoj recenziji filma za Boston Gloub prokomentarisao Adamsovu rečima: „Čini se da je ključna figura u „Svrsi“ zapravo Pegi, čiji je dar za ugnjetavanje izbalansiran sa ohološću i lukavošću na način koji samo Adamsova ume da iznese.“^[71] Piter Travers iz Roling stouna je napisao da „Ejmi Adams zaslužuje punu pažnju na dodelama nagrada za suptilan autoritet koji je unela u ovu takozvanu savesnu ženu.“^[72] Kristi Lemir, filmska kritičarka novinske agencije Asošijeted pres pohvalila je glumicu rečima: „Adamsovoj je poverena najmanje razmetljiva među tri glavne uloge, ali je njena izvedba na neki način možda čak i najimpresivnija. Polako i staloženo, ona nam otkriva da je Pegi istinski mozak operacije - što je zastrašujuće, ali nam prikazuje još jedan aspekat ogromne svestranosti Adamsove.“^[73] Za ovu ulogu, bila je nominovana za mnoge filmske nagrade, među kojima su Oskar, BAFTA i Zlatni globus za najbolju glumicu u sporednoj ulozi. Iste godine, takođe se pojavila u filmovima Povratak u igru i Na putu, koji su ostvarili lošu zaradu na bioskopskim blagajnama i nisu naišli na dobar prijem kod kritičara.^{[74][75][76][77]}

U martu 2011. godine najavljeno je da će Adamsova igrati ulogu Lois Lejn u novom filmu o Supermenu Čovek od čelika. Režiser Zak Snajder je u izjavi povodom ove vesti napisao da je „ponosan da najavi da je uloga otišla u ruke Ejmi Adams, jedne od najsvestranijih i najcenjenijih glumica današnjice. Ejmi poseduje talenat potreban da prikaže sve kvalitete koje volimo kod Lois: ona je pametna, snažna, duhovita, srdačna, ambiciozna i naravno prelepa.“^[78] Adamsova je dva puta pre ovoga pokušala da dobije ulogu Lejnove - u filmu Povratak Supermena iz 2006. i u adaptaciji stripa koju je planirao Džej-Džej Ejbrams, ali nikada nije ugledala svetlost dana.^[79] Izjavila je da je odrasla gledajući Supermena^[79] i da se jedan od njenih snova iz detinjstva ostvario kada je dobila ovu ulogu:^[80] „Oduvek sam se identifikovala sa Lois, ona ide uz moju ličnost. Kada se prilika da dobijem ovu ulogu ukazala po treći put, pomislila sam: 'U redu, ovo je smešno. Moram da igram Lois.' Znam da su drugi tumačili ovu ulogu, i da će je tumačiti posle mene, ali želela sam da ostavim svoj trag.“^[81] Film je počeo sa prikazivanjem juna 2013. i zaradio je preko 600 miliona dolara, iako su mišljenja kritičara bila podeljena.^[82][83] Neki su smatrali da nema dovoljno hemije između Adamsove i Henrija Kavila,^[84][85][86] a Mara Rajnstin iz „Ju-Es Viklija“ napisala je da je „Adamsova ovde sumorna kao stranica sa čituljama.“^[87] Drugi su pohvalili njen pristup ulozi, među njima Alonso Duralde iz časopisa „Vrep“ koji je prokomentarisao da je ona „verovatno prva glumica koja ne predstavlja Lois Lejn kao devojku reporterku, već kao sposobnu novinarku.“^[88] Tod Makarti je za „Holivud Reporter“ napisao da Adamsova igra ulogu „pametne, aktivne i moderne Lois, kojoj je u pojedinim trenucima potrebno da bude spašena, ali je uvek spremna da bude u centru zbivanja.“^[89]

Iste godine Adamsova je nastupila u futurističkoj romantičnoj komediji Ona režisera Spajka Džounza, koja je po oceni kritičara jedan od najboljih filmova 2013.^[90] Mada su pozitivni komentari uglavnom bili rezervisani za Hoakina Finiksa i Skarlet Džohanson, kritičari koji su pomenuli Adamsovu opisali su njenu izvedbu kao sjajnu, izvrsnu, dirljivu i toliko prirodnu da izgleda kao da ne glumi.^{[91][92][93][94][95]} Ričard Korlis iz Tajma napisao je sledeće u svojoj recenziji filma: „Uprkos svim svojim prethodnim dostignućima, Adamsova nekako i dalje uspeva da nas iznenadi svojim raznovrsnim prikazima mladih američkih žena... U rukama Adamsove uloga koja je lako mogla da preraste u kliše, postaje nešto inteligentno i divno.“^[96]

Glumičin treći film iz 2013. bila je kriminalistička komedija Američka prevara Dejvida O. Rasela u kome je tumačila ulogu Sidni Proser, prevarantkinje koja se pretvara da je britanska bogatašica i predstavlja se pod imenom lejdi Idit Grinzli. Film je naišao na pohvale kritičara, koji su pozitivno ocenili hemiju među glumcima i izvedbu Adamsove.^[97] Dejvid Denbi je u svojoj recenziji za „Njujorker“ napisao da je „neverovatno živopisana u svakoj sceni.“^[98] Piter Travers iz Roling stouna prokomentarisao je da Adamsova nakon brojnih sporednih uloga „u potpunosti zaslužuje da bude u centru pažnje.“^[99] Džo Morgenstern iz „Vol strit žurnala“ pohvalio je „opčinjavajući intenzitet kojim prikazuje Sindinu strast i brutalnu ambiciju.“^[100] Adamsova je za izvedbu u ovom filmu osvojila Zlatni globus i Nagradu filmskih kritičara za najbolju glumicu u komediji i bila je nominovana za Oskara i BAFTU za najbolju glumicu u glavnoj ulozi.

• Ejmi Adams na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• Ejmi Adams na sajtu Rotten Tomatoes
• Ejmi Adams na sajtu Metacritic
• Ejmi Adams na sajtu časopisa Pipl
• Ejmi Adams na sajtu AllMovie
• Govor Ejmi Adams na dodeli Zlatnih globusa 2014.