Vim Venders
Vilhelm Ernst (Vim) Venders (nem. Wim Wenders; Diseldorf, 14. avgust 1945) filmski je režiser, fotograf i filmski producent.[1][2]
| Vilhelm Ernst | |
|---|---|
_2.jpg) Venders na Berlinalu 2017 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 14. avgust 1945. |
| Mesto rođenja | Diseldorf, Nemačka |
| Veza do IMDb-a | |
Najpre je studirao medicinu i filozofiju, koje je napustio 1966. da bi se preselio u Pariz i posvetio studijama slikarstva. U tom periodu postaje čest posetilac Cinematheque Française gde je gledao i do 5 filmova dnevno. Kada je pogledao više od hiljadu filmova, na kraju se „navukao“ na bioskop. 1967. se vraća u Nemačku i upisuje Visoku školu za film i televiziju u Minhenu, dok istovremeno objavljuje filmske kritike za razne časopise. Uskoro i sam počinje da režira. 1977. snima Američkog prijatelja, film koji je privukao pažnju Frensisa Forda Kopole koji ga je pozvao u SAD. Među njegove najpriznatije filmove spadaju Nebo nad Berlinom (1987), Pariz, Teksas (1984), Do kraja sveta (1991), Lisabonska priča (1994) i Buena Vista Social Club (1999), kao i veliki broj kratkih art-haus filmova.
Vim Venders je sedamdesetih godina XX veka stekao reputaciju jednog od vodećih reditelja novog nemačkog filma. Osamdesetih je postao i kultna figura međunarodne filmske scene. Fotografijom je počeo da se bavi 1983. godine dok je tražio lokacije za svoj čuveni film Pariz, Teksas. Dobitnik je Zlatne palme na filmskom festivalu u Kanu 1984. godine za film Pariz, Teksas. Nagrađen je počasnim doktoratom na univerzitetu u Sorboni 1989. i na Katoličkom univerzitetu u Louvanu u Belgiji 2005. Dodeljeno mu je priznanje Leopard časti na međunarodnom filmskom festivalu u Lokarnu 2005. godine. Njegovim filmom Kad prošlost zakuca, zatvoren je FEST 5. marta 2006.
Venders je predsednik Evropske filmske akademije u Berlinu od 1996. Pored filmskog stvaralaštva, on je aktivan fotograf, naglašavajući slike pustih predela.[3][4] On se smatra autorskim rediteljem.[5]
Mladost
urediVenders je rođen u Diseldorfu u tradicionalno katoličkoj porodici. Njegov otac, Hajnrih Venders, bio je hirurg. Holandsko ime „Vim“ je skraćena verzija krsnog imena „Vilhelm“. Kao dečak, Venders je putovao bez pratnje u Amsterdam da poseti Rijksmuseum. Gimnaziju je završio u Oberhauzenu u Rurskoj oblasti. Zatim je studirao medicinu na Univerzitetu u Frajburgu (1963–64) i filozofiju na Univerzitetu u Diseldorfu (1964–65), ali je napustio studije i preselio se u Pariz u oktobru 1966. da bi postao slikar.[6] Venders je pao na prijemnom ispitu u francuskoj nacionalnoj filmskoj školi, IDHEC (sada La Femis), i umesto toga je postao graver u studiju Džonija Fridlendera na Monparnasu.[6] Za to vreme Venders je postao fasciniran bioskopom i gledao je do pet filmova dnevno u lokalnom bioskopu.
S namerom da svoju opsesiju učini svojim životnim delom, vratio se u Nemačku 1967. da bi radio u Diseldorfskoj kancelariji preduzeća Junajted Artists. Te jeseni upisao je Hochschule für Fernsehen und Film München (Univerzitet za televiziju i film u Minhenu).[6] Između 1967. i 1970. godine, dok je bio na HFF-u, radio je i kao filmski kritičar za FilmKritik, minhenske dnevne novine Süddeutsche Zeitung, Twen magazin i Der Spiegel.[6]
Karijera
urediVendersova karijera počela je u kasnim 1960-im, u eri novog nemačkog filma. Veliki deo karakteristične kinematografije u njegovim filmovima rezultat je dugogodišnje saradnje sa holandskim snimateljem Robijem Milerom.[7][8][9][10][11][12][13][14][15][16][17] Pariz, Teksas i Krila želje su rezultat saradnje sa avangardnim autorima Samom Šepardom i Piterom Handkeom. Handkeov roman Golmanska strepnja od penala adaptiran je za drugi Vendersov dugometražni film, Golmanov strah od penala. Handke je koautor scenarija za Krila želje.
Venders je režirao nekoliko veoma cenjenih dokumentarnih filmova, među kojima se izdvaja Buena Vista društveni klub (1999), o kubanskim muzičarima, i Duša čoveka (2003), o američkom bluzu. Takođe je režirao dokumentarni film o braći Skladanovski, poznat na engleskom kao A Trick of the Light.[18] Braća Skladanovski su izumela „pokretne slike” dok je nekoliko drugih, poput braće Lumijer i Vilijama Friz-Grina, radilo isto. Društveni klub Buena Vista i njegovi dokumentarni filmovi o Pini Bauš, Pina i Sebastijau Salgadu, So zemlje, nominovani su za Oskara za najbolji dokumentarni igrani film.
-.jpg){kind=link}
Vendersova knjiga Emocioni filmovi, zbirka dnevničkih eseja napisanih dok je bio student filma, adaptirana je i emitovana kao serija predstava na BBC radiju 3, sa Piterom Kapaldijem kao Vendersom, sa Džinom Maki, Saskijom Rivs, Denisom Hoperom, Harijem Dinom Stentonom i Riki Tomlinson u dramatizaciji Nila Kargila.
Godine 2015, Venders je sarađivao sa umetnicom/novinarom i dugogodišnjom prijateljicom Melindom Kamber Porter na dokumentarnom filmu o njegovom delu, Vim Venders – Vizije na filmu, kada je Porter umro. Film ostaje nedovršen.[19]
Venders je član savetodavnog odbora Svetske kinematografske fondacije. Projekat je osnovao Martin Skorseze i ima za cilj da pronađe i rekonstruiše svetske filmove koji su zanemareni. Od 2015. služio je kao član žirija za digitalni studio Filmaka, platformu za neotkrivene filmske stvaraoce da pokažu svoj rad profesionalcima iz industrije.[20]
Instalaciona umetnost
uredi2019
uredi(E)motion[21]
2020
urediTwo or Three Things I Know About Edward Hopper[22]
2022
urediPresence[23]
Izabrana bibliografija
uredi- Lindbergh, Peter; Wenders, Wim (2002), Peter Lindbergh: stories, Santa Fe: Arena Editions, ISBN 978-1-892041-64-7
- Shepard, Sam; Wenders, Wim (1991), Paris, Texas: Screenplay, New York: Ecco Press, ISBN 978-0-88001-266-9
- Steinhilber, Berthold; Wenders, Wim (2003), Ghost towns of the American West, New York: Harry N. Abrams, Inc., ISBN 978-0-8109-4508-1
- Wenders, Wim (1986), Emotion pictures: Essays und Filmkritiken, 1968–1984, Frankfurt: Verlag der Autoren, ISBN 978-3-88661-078-5
- Wenders, Wim (1989), Emotion pictures: reflections on cinema, London: Faber and Faber, ISBN 978-0-571-15271-1
- Wenders, Wim (2001), Once: pictures and stories, New York: DAP/Schirmer/Mosel, ISBN 978-1-891024-25-2
- Wenders, Wim (1984), Paris, Texas, Nördlingen: Greno, ISBN 978-3-921568-11-8
- Wenders, Wim (2001), Written in the West, New York: teNeues, ISBN 978-3-8238-5469-2
- Wenders, Wim; Handke, Peter (1998), Der Himmel über Berlin: Ein Filmbuch von Wim Wenders und Peter Handke (na jeziku: nemački), Berlin: Suhrkamp Verlag, ISBN 978-3-518-02406-5
- Wenders, Wim; Hofmann, Michael (1992), The logic of images: essays and conversations, London: Faber and Faber, ISBN 978-0-571-16517-9
- Wenders, Wim (1997), The Act of Seeing:Essays and Conversations, London: Faber and Faber, ISBN 978-0-571178-43-8
- Wenders, Wim; Hofmann, Michael (2000), My time with Antonioni: the diary of an extraordinary experience, London: Faber and Faber, ISBN 978-0-571-20076-4
- Wenders, Wim; Hofmann, Michael (2001), On film: essays and conversations, London: Faber and Faber, ISBN 978-0-571-20718-3
- Wenders, Wim; Tawada, Yoko (2007), Where Europe begins, New York: New Directions Publishers, ISBN 978-0-8112-1702-6
- Wenders, Wim; Wenders, Donata (2000), The heart is a sleeping Beauty: the Million Dollar Hotel - a film book, New York: teNeues, ISBN 978-3-8238-5468-5
- Wenders, Wim; Zournazi, Mary (2013), Inventing Peace: A Dialogue on Perception, London: I.B.Tauris, ISBN 978-1-78076-693-5
Reference
uredi- ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „The eclectic filmmaker: Wim Wenders at 75 | DW | 13.08.2020”. DW.COM (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 2. 2021.
- ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 36. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ Wenders, Wim (22. 4. 2011). „Wim Wenders: Places, Strange And Quiet – in pictures | Art and design”. The Guardian. Pristupljeno 17. 3. 2015.
- ^ Art Photography. „Wim Wenders: Show, don't tell” . The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 12. 1. 2022. g. Pristupljeno 17. 3. 2015.
- ^ Lehrer, Adam. „MoMA Celebrates Auteur Director Wim Wenders With Retrospective”. Forbes. Pristupljeno 23. 6. 2017.
- ^ a b v g „Wim Wenders”. polkagalerie.com. Pristupljeno 21. 7. 2020.
- ^ „A Robby Müller Retrospective”. The Criterion Collection (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 2. 2021.
- ^ „Master of Light – Robby Müller”. Eye (na jeziku: engleski). 24. 12. 2015. Arhivirano iz originala 09. 03. 2021. g. Pristupljeno 1. 2. 2021.
- ^ Fox, Killian (22. 6. 2019). „The private Polaroids of a celebrated cinematographer”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 1. 2. 2021.
- ^ Wenders, Wim. „The maestro of light”. iguzzini.
- ^ AnOther (24. 6. 2019). „The Little-Known Polaroids of Paris, Texas Cinematographer Robby Müller”. AnOther (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 2. 2021.
- ^ magazine, HERO. „Unseen Polaroids by Robby Müller: the legendary cinematographer and Wim Wenders collaborator”. HERO magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 2. 2021.
- ^ „Wim Wenders Pays Tribute to 'Paris, Texas' Cinematographer Robby Muller”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). 5. 7. 2018. Pristupljeno 1. 2. 2021.
- ^ „Robby Müller's unseen polaroids | 1854 Photography”. www.1854.photography (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 2. 2021.
- ^ „Remembering Robby Müller, NSC, BVK - The American Society of Cinematographers”. ascmag.com. Pristupljeno 1. 2. 2021.
- ^ Tartaglione, Nancy (4. 7. 2018). „Robby Müller Dies: Cinematographer Of Classics From Wenders, Jarmusch, Von Trier Was 78”. Deadline (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 2. 2021.
- ^ Staff·4 April, Far Out; 2020. „The extraordinary Polaroids taken by legendary cinematographer Robby Müller”. Far Out Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 2. 2021.
- ^ A Trick of the Light na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- ^ „Wim Wenders Film Festival”. www.wimwendersfilmfestival.com. Arhivirano iz originala 22. 12. 2015. g.
- ^ „Profile Jury”. Filmaka.com. 14. 8. 1945. Arhivirano iz originala 10. 7. 2009. g. Pristupljeno 17. 3. 2015.
- ^ „Wim Wenders | (E)motion : Wim Wenders”. www.wim-wenders.com. Pristupljeno 2022-06-05.
- ^ „ROAD MOVIES | TWO OR THREE THINGS I KNOW ABOUT EDWARD HOPPER. A Road Movies 3D film by Wim Wenders”. roadmovies.com. Pristupljeno 2022-06-05.
- ^ „Wim Wenders | "présence" The art of Claudine Drai, a 3D installation by Wim Wenders”. www.wim-wenders.com. Pristupljeno 2022-06-05.
Spoljašnje veze
uredi- Zvanično mrežno mesto Vima Vendersa
- Vim Venders na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Drugo lice pape Franje - intervju („Politika”, 19. maj 2018)
- Senses of Cinema: Great Directors Critical Database
- filmportal.de including biography, filmography and photos
- Wim Wenders — Film — The Guardian
