Здравко Крстановић
Здравко Крстановић (Сиверић, 30. јул 1950 — Београд, 2. септембар 2024)[1] био је српски песник, прозаиста, критичар, драмски писац и новинар.
Здравко Крстановић | |
---|---|
Датум рођења | 30. јул 1950. |
Место рођења | Сиверић, ФНРЈ |
Датум смрти | 2. септембар 2024.74 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Биографија
уредиГимназију је похађао у Книну и Сплиту. Југословенске језике и књижевности и компаративну књижевност завршио је на Филозофском факултету у Загребу.[1] До октобра 1991. живео је у Сплиту, а од тада живи у Београду.[2]
Био је уредник у сплитској издавачкој кући „Логос“, имао колумну „Записи из несанице“ и рубрику критика у Слободној Далмацији, као и у загребачком Оку. Од 1990. до 1993. уређивао је часопис Српска зора. Од 1990. до 2002. био је новинар у дневнику Политика експрес.
Прву песму је објавио 1962. у Веселој свесци, а прву причу 1971. у Вечерњем листу.
Као основац је сарађивао у Малим новинама, Кекецу, Плавом вјеснику, Галебу, Борби, Илустрованој Политици, Слободној Далмацији и другде.
У гимназији је објављивао у „Полету“ и „Видику“. Као студент је сарађивао са Српским културним друштвом „Просвјета“, а у месечнику Просвјета и часопису Нови љетопис објавио је низ књижевних прилога.
Поезију и прозу је објављивао у Републици, Књижевним новинама, Политици, НИН-у, Старту, Форуму, Питањима, Савременику, Пољима, Летопису Матице српске, Могућностима, Ослобођењу, Одјеку, Стварању, Стремљењима, Српском књижевном гласнику, Овдје, Ревији и многим другим листовима.
Преминуо је 2. септембра 2024. године у Београду.[3]
Дела
уредиАутор је монодраме Човек на свиту, кап на листу у две верзије (1979. и 1980), ТВ драме Старац (1983) и сценарија за кратки играни филм Рајски врт (1990).
Приредио је Либар Миљенка Смоје (1981), Еротске народне пјесме (1984), антологију српске народне поезије Златна пјена од мора (1990), Дубровачке елегије Луја Војновића (1997), Гозбу Павла Соларића (1999) и Чудесни кладенац — антологију српског песништва од Барање до Боке Которске (2002).
Његова књига Приче из хада је преведена на више језика, од 1992. до 2000, доживела је дванаест издања.
Књиге песама
уреди- Кнежевина риба (1974)
- Кућа (1978)
- Слогови од воде (1981)
- Динамит (1982)
- Обрнути мајстор (1984)
- Друге планине (1989)
- Пјесме на друму (1994)
- Изабране песме (1995)
- Исус Христ у пољу (1996)
- Рукопис из росе (1997)
- Ускоро, свиће (1998)
- Соба без огледала (2000)
- Изабране пјесме (2008)
Збирке лирских записа
уреди- Књига од сна и јаве (1998)
- Шопенова вода (2003)
Награде и признања
уредиЗаступљен је у многим антологијама и зборницима и превођен на десет језика.
Добитник је више књижевних награда, а добио је и награду „Филип Вишњић“ за посебан допринос култури српског народа 2002.[2]
Референце
уреди- ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 406.
- ^ а б „Здравко Крстановић”. скд.рс. Приступљено 1. 2. 2022.
- ^ „Преминуо песник и новинар Здравко Крстановић: Познат датум сахране, а памтићемо га по овим делима”. курир.рс. 03. 09. 2024. Приступљено 8. 9. 2024.
Спољашњи извори
уреди- БОЖАНСКО СТРУЈАЊЕ ДРЕВНО МЛАДОГ СЛОВА, Здравко Крстановић, Приступљено 16. априла 2011.