Старо здање

споменик културе

Старо здање се налази у Аранђеловцу. Градњу је започео кнез Михаило Обреновић 1868. године, по пројекту минхенског ученика, архитекте Косте Шрепловића[1]. Двор Старо здање је својеврстан споменик културе, током 19. века уз Капетан Мишино здање у Београду представљао је једну од најлепших и највећих зграда у Србији.

Старо здање
Старо здање, двор у Аранђеловцу
Старо здање, двор у Аранђеловцу
Старо здање, двор у Аранђеловцу
Информације
Локација Србија Аранђеловац, Србија
Статус завршена
Саграђена 1859.
Компаније
Архитекта Коста Шрепловић

Историја

уреди

Старо здање представља један од најлепших примера архитектуре српског романтизма.[2] Са 9.000 m² простора, првобитно је било замишљено као Скупштина Кнежевине Србије, међутим, премештањем тадашње престонице из Крагујевца у Београд, Старо здање постаје двор – летњиковац династије Обреновић. Најимпресивније део двора је балска сала, позната ка Кнежева сала. У сали се налази централни лустер, састављен од много делића кристала и четири мања лустера, која га окружују. У Двору Старо здање се налазе вредне уметничке збирке слика, као и стилски намештај. У време краља Милана и краља Александра Обреновића приређивани су балови, о којима се причало у целој Србији. У овој сали је млади официр Живојин Мишић на једном од балова упознао своју будућу супругу Немицу Лујзу. После мајског преврата 1903. године Двор Старо здање губи на значају. Тек 1906. године када је изграђена пруга уског колосека од Београда до Аранђеловца, Старо здање постаје хотел, јер су возовима из Београда свакодневно пристизали гости. Хотел Старо здање се данас налази у власништву Дирекције за имовину Републике Србије за чије управљање је задужено предузеће А. Д. Буковичка бања. Двор Старо здање је данас затворен за посетиоце, јер је због људског немара претворен у руину и често је на мети лопова и вандала. Председник Владе Србије Зоран Ђинђић планирао је да обнови Двор Старо здање. Боравећи у Аранђеловцу пред крај 2002. године, обрео се на тераси двора и том приликом рекао тадашњем министру грађевина Драгославу Шумарцу како „жели да 2004. године за прославу 200-годишњице српске државности хотел буде спреман да прими делегације“.

Галерија

уреди


Извори

уреди
  1. ^ Богдан Несторовић, Преглед споменика архитектуре у Србији XIX века, Саопштења, књ. X, Београд 1974, 154,
  2. ^ Pivljanin, Ranko. „TRAGEDIJA STAROG ZDANJA Da je knez Mihailo znao na šta će da liči najlepša zgrada Srbije, NE BI JE NI GRADIO”. Blic. Приступљено 21. 1. 2019. 

Спољашње везе

уреди