Ластово

Површина острва је 41 км². По дужини је 10 км, а по ширини 5,8 км. Највиши врх острва је Хум (417 м). А број становника острва је 835 ст. (2001)

Око острва Ластова се налази 46 острваца и хриди. Само острво Ластово је највеће острво у Ластовским острвцима, које се грана према североистоку према острвцима Ластовцима.

Највећу разуђеност имају северозападна и западна обала. А Ластово је најшумовитије хрватско острво са преко 70 одсто шумовите површине.

Ластово са околним острвима 29. септембра 2006. је проглашено Парком природе.^[1]

Ластово има благу медитеранску климу. Просечна јануарска температура износи 10,1°C, док је јулска 24,4°C.

Постоје археолошки налази у ували Ублима (на југозападној обали) из староримског раздобља и раног средњег века.

У време грчке колонизације спомиње са као Ладеста.

Први становници тога подручја након пада римске власти су према Константину Порфирогениту били некрштени Срби, а Ластово се налазило у саставу српске кнежевине Паганије. Српски (Рашки) краљ Стефан прозван "Рапави" је место продао граду Дубровнику.^[2]

Од раног средњег века мењао је власнике: Византија, Млетке (након 1.000.), Дубровачку републику (од 13. века), Хабзбуршку монархију (од 1797, након Цампоформијског мира). За Наполеоном, накратко га заузимају и њиме владају Француска и Енглеска.

Развијена је пољопривреда: виноградарство, маслинарство, повртарство и узгој рогачи. Значајно је и рибарство и рибопрерада као и туризам.

Од значајнијих насеља, на острву су насеља Ластово (451 ст. 2001) и Убле.

Хрвати су већински становници овог острва.

На Ластову се говори јединственим поднаречјем хрватског језика, чакавски јекавски (не ијекавски).

• Острва у Хрватској

• Чланак о Ластову (јези��: хрватски)