Горња Трешњевица
Горња Трешњевица је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 320 становника (према попису из 2011. било је 410 становника).[1]
Горња Трешњевица | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Шумадијски |
Општина | Аранђеловац |
Становништво | |
— 2022. | 320 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 13′ 00″ С; 20° 33′ 00″ И / 44.216666° С; 20.55° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 390 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 034 |
Регистарска ознака | AR |
Овде се налази Запис јасен код цркве (Горња Трешњевица). Црква је изграђена 1935, међу приложницима је био и Александар I Карађорђевић.[2]
Демографија
уредиУ насељу Горња Трешњевица живи 495 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,1 година (45,9 код мушкараца и 48,5 код жена). У насељу има 211 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,76.
Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини XX века је становништво више него преполовљено.
|
|
м | ж |
|||
? | 8 | 10 | ||
80+ | 5 | 10 | ||
75—79 | 20 | 21 | ||
70—74 | 22 | 28 | ||
65—69 | 35 | 35 | ||
60—64 | 19 | 20 | ||
55—59 | 14 | 13 | ||
50—54 | 22 | 12 | ||
45—49 | 32 | 18 | ||
40—44 | 16 | 16 | ||
35—39 | 18 | 12 | ||
30—34 | 10 | 13 | ||
25—29 | 12 | 9 | ||
20—24 | 15 | 15 | ||
15—19 | 16 | 17 | ||
10—14 | 17 | 13 | ||
5—9 | 19 | 11 | ||
0—4 | 4 | 6 | ||
Просек : | 45,9 | 48,5 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 264 | 76 | 157 | 23 | 8 | 0 |
Женски | 249 | 34 | 152 | 55 | 4 | 4 |
УКУПНО | 513 | 110 | 309 | 78 | 12 | 4 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 150 | 79 | 0 | 11 | 28 |
Женски | 85 | 57 | 0 | 0 | 10 |
УКУПНО | 235 | 136 | 0 | 11 | 38 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 2 | 4 | 6 | 1 | 8 |
Женски | 0 | 1 | 4 | 2 | 2 |
УКУПНО | 2 | 5 | 10 | 3 | 10 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 1 | 2 | 2 | 3 |
Женски | 0 | 1 | 1 | 3 | 1 |
УКУПНО | 0 | 2 | 3 | 5 | 4 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 2 | |
Женски | 2 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 3 | 0 | 0 | 3 |
Галерија
уреди
|
Знаменити људи
уредиУ селу Горња Трешњевица, у породици Стевана Божића и супруге му Даринке, рођен је Сретен Божић знаменити писац, антрополог[6], хуманиста и борац за права аустралијских Абориџина познат под именом Б. Вонгар (енгл. B. Wongar).
Референце
уреди- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ "Време", 6. септ. 1935
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ Абориџини у књизи Сретена Божића Вонгара, Глас јавности од 27. јануара 2011. година, Приступљено 20. априла 2011.