William Harvey

Vilijam Harvi
Rođenje	1. april 1578. Folkestone, Engleska
Smrt	3. 6. 1657. (dob: 79) Roehampton, Engleska
Polje	medicina, fiziologija
Poznat po	Cirkulaciji krvi

Vilijam Harvi (engleski: William Harvey; 1. april 1578 — 3. jun 1657) je bio engleski lekar, fiziolog, biolog i jedan od osnivač fiziologije i embriologija. Prvi fiziolog koji je dao tačan i pravilnan opis, cirkulacije krvi u organizmu.

Vilijam Harvi se rodio 1. april 1578. u Folkestonu u Engleskoj, na sredini vladavine kraljice Elizabete I, kao najstariji od sedmoro dece njegovog oca Tomasa Harvija koji je u Folkestonu radio u kancelarije gradonačelnika 1600. Vilijemov otac je bio miran, vredan i inteligentan čovek koga su; „sinovi ... poštovali, konsultovali i implicitno mu verovali... i sa svojim ocem blagajnikom stekli veliko sopstveno bogatstvo i imanja ...“ ^[1] Portert Tomasa Harvija se još uvek može videti na centralnom panelu zida u trpezariji Rols park, Šiigvel, u Eseksu .
Osnovno obrazovanje Harvi je stekao u Folkestonu, u toku koga je savladao i latinski jezik. Po završetku osnovnog obrazovanja upisao je Kraljevsku školu (Kenterberi) u kojoj je na školovanju proveo pet godina. Zatim školovanje nastavlja u Gonvil i Kaj Koledžu u Kembridžu (engleski: Gonville and Caius College, Cambridge) na kome je i diplomirao 1597.^[2]

Jedno vreme Harvi je putovao kroz Francusku, Nemačku u Italiju, kako bi dopunio svoje usavršavanje i istraživanja, da bi dalje školovanje nastavio na Univerzitetu u Padovi, u jednoj od najboljih medicinskih škola toga vremena, kod cenjenog naučnika i hirurg, Fabricijusa (Hieronymus Fabricius 1537–1619). Kao dvadesetčetvorogodišljak Harvi je diplomu lekara stekao na Univerzitetu u Padovi 25. aprila 1602.

Harvi se nakon završenih studija u Padovi vratio u Englesku i 1602 oženio Elizabetom Braun, ćerkom Lanselota Brauna jednog od kraljičinih lekara, sa kojom nije imao dece.^[3] Nakon ženidbe, Harvi se nastanilo u Londonu, gde se pridružio Kraljevskom koledžu lekara Engleske 5. oktobra 1604. Izabran od strane saradnika koledža lekara (College of Physicians) 5. juna 1607, Harvi je primio dužnost lekara u bolnicvi Sv. Vartolomeja (engleski: St. Bartholomew's Hospital) u kojoj je ostao skoro sve do kraja svog života.

Harvi je zarađivao oko trideset i tri funte godišnje i živeo je u maloj kući u Ludgatu, iako je imao dve kuće u Vest Smitfildu (West Smithfield) gde je bio predložen za mesto lekara. U ovom periodu, njegova lekarska funkcija sastojala se od jednostavnih, ali detaljnih analize pacijenata koji su dovođeni u bolnicu jednom nedeljno i pisanja recepata.

Sukobi i Građanski rat u Engleskoj (1642 — 1645) Harvija su doveli u Oksford gde je postao doktor fizike 1642, a potome i upravnik Merton koledža 1645. Predaja Oksforda u 1645 obeležila je i početak postepenog povlačenja Harvija iz javnog života.

U šezdesetosmoj godini bez dece, Harvi je izgubio tri brata i suprugu i stoga je odlučio da se vrati u London i živi sa svojom braćom Eliabom i Danielom odvojeno i u različitim vremenskim periodima. Pošto se povukao sa dužnosti u Vartolomejskoj bolnici i sa raznih drugi navedenih pozicija, on je većinu svog vremena posvetio čitanju književnih dela. Nekoliko pokušaja da se Harvi nagovori i vrati nazad u svet rada, ostali su bezuspešni na njegovo insistiranje.^[4]

Harvi je umro u Roehamptonu u kući svog brata Eliaba 3. juna 1657, najverovatnije od krvarenja iz krvnih sudova mozga.^[5]

Za svoga života Harvi je stvorio značajna materijalna dobra i bogatstvo koje je ostavio široj porodici. Značajnu sumu novca pred smrt donirao je i Koledžu lekara Engleske. Harvi je prvo bio sahranjen u Hempstedu u Eseksu u kapeli između tela svoje dve bratanice ^[6]. Na dan Svetog Luke (engleski: St.Luke's Day), 18. oktobra, 1883, Harvijevi posmrtni ostaci su ponovo sahranjeni, ovaga puta u trezoru na koledžu lekara, gde su deponovani u sarkofagu zajedno sa njegovim delima.^[7]

Vilijam Harvi je prvi put 1616 kao profesor anatomije i fiziologije u Kraljevskom koledžu lekara na svom prvom predavanju spomenu rezultate svog 12 godišnjeg istraživanja cirkulacije krvi. U to vreme Harvi je dolazio u kontakt sa eminentnim ličnostima toga vremena i tako je 1618 postao lekar kalja Jakova I, koji je podržavao njegova istraživanja kao i njegov naslednik kraljKarlo I posle smrti Jakova I, koji mu je za njegova naučna istraživanja ustupio sve životinje iz njegovih parkova.

Toko 1628 Harvi je izdao svoje prvo delo latinski: Exercitatio Anatomica de Motu Cordis et Sanguinis in Animalibus u kome je izeo svoja otkriće o cirkulaciji krvi. U Građanskom ratu u Engleskoj 1642 Harvi je pratio kraljeve sinove u borbi, kada je mu je izgorela kuća i celokupna bibloteka. Razočaran ovim događajim Harvi je napustio kraljevsku službu i u toku života kod svog brata u Kombeu 1651 je izdao svoje drugo delo latinski: Exercitationes de Generatione Animalium.

Harvijevo delo o radu srca i cirkulaciji krvi bilo je plod njegovog dugogodišnjeg eksperimentalnog istraživanja. u kome je on oborio sva stara učenja o pulsu, kretanju krvi kroz srčanu pregradu i o prisutnosti vazduha arterijama, i dokazao da krv polazi iz srca i kreće se kroz arterije na periferiji i potom se kroz vene opet vraća u srce. Ova njegova otkrića su prvo naišla na otpor tadašnjih naučnih krugova, međutim istraživanja Harvija su imala ne samo veliki značaj za dalji razvoj anatomije i fiziologije već i za razvoj čitave medicine. Ona su upotpunjena otkrićem Malpigija 1661 o protoka krvi kroz kapilarnu mrežu, čime je potvrđena ispravnost Harvijevog otkrića.

Velike su zasluge Harvija i u oblasti embriologije. U svom delu o embrionalnom razvoju životinja, koje je nastalo nakon brojnih eksperimenata, on je dokazao da sve živo nastaje iz jajeta (latinski: Omne vivum ex ovo), čime je Harvi postavio temelje novije embriologije.

• Butterfield, Herbert (1957). The Origins of Modern Science (revised izd.). New York: The Free Press. 
• Gregory, Andrew (2001). Harvey's Heart, The Discovery of Blood Circulation. Cambridge, England: Icon Books. 
• Harvey, William (1889). On the Motion of the Heart and Blood in Animals. London: George Bell and Sons. 
• Harvey, William; Translated by Kenneth J. Franklin. Introduction by Dr. Andrew Wear (1993). The Circulation of the Blood and Other Writings. London: Everyman: Orion Publishing Group. ISBN 0-460-87362-8. 
• Harris, Paul (2007). William Harvey, Folkestone's Most Famous Son. Folkestone: Lilburne Press. 
• Kearney, Hugh (1971). Science and Change 1500 - 1700. New York: McGraw-Hill. 
• Mitchell, Silas Weir (1907). Some Memoranda in Regard to William Harvey, M.D.. 
• Munk, William (1878). The Roll of the Royal College of Physicians of London, Vol. I (2nd izd.). London. str. 124 – 146. Arhivirano iz originala na datum 2009-06-15. Pristupljeno 2011-04-30. 
• Rapson, Helen (1982). The Circulation of the Blood. London: Frederick Muller. 
• Singer, Charles (1959). A History of Biology (third, revised izd.). London: Abelard-Schuman. 
• Royal Society of Medicine (Great Britain) (1913). Portraits of Dr. William Harvey. London: Humphrey Milford, Oxford University Press. 
• Willis, Robert (translator) (1847). The Works of William Harvey. London: Sydenham Society. 

Vilijem Harvi na Wikimedijinoj ostavi

• William Harvey info from the (US) National Health Museum
• The life and work of William Harvey @ Ward's Book of Days
• = 25. 10. 2009.+07:29:47 The Harvey Genealogist: The Harvey Book: PART ONE
• William Harvey: "On The Motion Of The Heart And Blood In Animals", 1628 Arhivirano 2009-09-14 na Wayback Machine-u