Taksi
Za ostala značenja, vidi Taksi (razvrstavanje).
„Taksist” preusmjerava ovdje. Za ostala značenja, v. Taksist (razvrstavanje).Taksi je vrsta javnog prevoza gde korisnik – putnik (ili putnici) iznajmljuju na određeno vreme prevozno sredstvo sa vozačem koje će ga (ih) prevesti od jedne lokacije do druge.
Pod taksijem se najčešće podrazumeva automobil ali to može biti i avion, čamac, gondola, kamion...
Vozači taksija, taksisti, su najčešće organizovani u udruženja, koja im omogućuju efikasnije delovanje pre svega prijemom poziva stranaka preko radija.
Usluga, vožnja se zakazuje telefonom, u zadnje vreme i SMS-om. Duže vožnje se mogu zakazati i koji dan ranije. Taksi usluga se može dobiti i zaustavljanjem „slobodnog“ taksija na ulici.
Taksiti na krovu imaju svetleću oznaku na kojoj piše “Taxi“ kao i broj taksi vozila. Kada je svetlo upaljeno taksi je „slobodan“
Taksi usluga se plaća iz dva dela „polazak“ – fiksni iznos bez obzira na rastojanje koje će se preći i dela koji je vezan za rastojanje tj. naplata po pređenom putu. Tarifa zavisi i od doba dana, dana u nedelji, praznika.
Taksi vožnja se najčešće naplaćuje putem taksimetra, koji je povezan sa okretanjem točkova (tako meri pređeno rastojanje). Taksimetar radi i ako se taksi zaglavi u saobraćajnoj gužvi, tada se prebacuje na režim merenja vremena pa i dalje radi.
Pojedina taksi udruženja daju popuste na telefonski poziv.
Pojedina preduzeća prave ugovore sa određenim taksi udruženjima o prevozu na taksi-bon. Zaposleni koji poseduju taksi-bon dobijaju popust na uslugu.
U pojedinim zemljama postoji obaveza korišćenja određenog tipa automobila za taksi, dok u Engleskoj postoji posebna fabrika boja proizvodi posebna taksi vozila. Tavanica u tim vozilima je viša a vozač je od putnika odvojen neprobojnim staklom što bitno utiče na bezbednost vozača.
Najčešće korišćena boja za taksije u svetu je žuta.
Biti taksista znači susretati mnogo različitih ljudi. Zbog svog razičitog iskustva o taksistima je snimljeno mnogo filmova, od kojih su neki kultni.
Prvi taksisti su se pojavili početkom 17. veka u Parizu i Londonu. Nikola Sovaž (engl. Nicolas Sauvage) je bio prvi taksista o kome postoji dokumentacija da je prijavio državnim organima posao taksiranja 1640. godine. Naravno, prvi gradski taksi se odvijao u fijakerima uz obaveznu konjsku vuču.
Taksimetar je pronašao Vilhelm Brun (engl. Wilhelm Bruhn) 1891.
Dvosmerni radio, koji je omogućio komunikaciju sa taksi centralom i drugim vozačima je prvi put primenjen 1940.
