Avalski toranj

Koordinate: 44° 41′ 45″ SG Š, 20° 30′ 52″ IGD

Avalski toranj
Avalski toranj
Informacije
Lokacija	Beograd, Srbija
Status	završena
Sagrađena	1961-1965 2006-2009 (obnovljen)
Korišćenje	telekomunikacije i posmatranje
Tehnički detalji
Broj spratova	38
Broj liftova	2
Kompanije
Arhitekta	Uglješa Bogunović Slobodan Janjić

Avalski televizijski toranj je toranj na planini Avali, pored Beograda.

Prvobitno pušten u rad 1965, srušen je u NATO bombardovanju SR Jugoslavije 29. aprila 1999. Nakon obnove u trajanju od tri godine, Avalski toranj je otvoren u prisustvu državnog vrha Republike Srbije 21. aprila 2010.^[1]

Avalski toranj bio je projektovan od 1959-1960. godine, a izveden od 1961. do 1964. godine, a potom pušten u rad 1965. godine. Bio je visok 202,87 metara. Jedan od najlepših TV predajnika u Evropi i svetu proradio je, posle petogodišnje izgradnje. Remek-delo arhitekture, jedini toranj na svetu koji je za presek imao jednakostranični trougao koji je simbolisao srpski tronožac za sedenje, projektovali su arhitekti Uglješa Bogunović i Slobodan Janjić, kao i konstruktor, akademik Milan Krstić. Izgradnja tornja bila je poverena građevinskom preduzeću „Rad“ iz Beograda.

Stotinak građevinara radilo je neprestano ugradivši više od 4.000 tona armiranog betona. Vrhunac posla bila je postavka 60 metara visoke antene, teške oko 25 tona, koju su montirali majstori „Goše“ iz Smederevske Palanke. Početkom maja 1965. godine toranj je dobio konačni izgled i postavljene su televizijske i radio antene. U to doba je bio jedini toranj sa osnovom u obliku jednakostraničnog trougla.

Ranije je restoran bio na gondoli na 118 m, ali je zatvoren od 1970. godine.

Naizgled „mršav“, na tri noge, koje su se oslanjale na temeljne blokove ukopane 1,4 metra u stenu, toranj je odolevao zubu vremena i naletima košave „šetajući“ u prečniku i od jednog metra. Srušen je 29. aprila 1999. godine avionskom bombom tokom NATO agresije na SRJ 37-og dana bombardovanja.

Do rušenja Svetskog trgovinskog centara 11. septembra 2001. godine Avalski toranj je bio najviši srušeni objekat na svetu.

Avalski toranj je bio jedan od zaštitnih znakova Beograda. Putnici koji bi drumom prilazili Beogradu znali bi da su nadomak grada kada bi ugledali Avalski toranj.

Uklanjanje ostataka tornja je počelo od maja 2005. godine i trajalo je 2 meseca. Pošto je smatran jednim od bitnih obeležja Beograda, doneta je odluka da se toranj obnovi, a projekat je potom rađen u institutu CIP od avgusta do decembra 2005. godine. Nakon ovoga su prikupljena početna sredstva i 11. decembra 2006. potpisan je ugovor o izgradnji tornja između Direkcije za imovinu Srbije, RTS i preduzeća „Ratko Mitrović“^[2][3]. Gradnja novog tornja je otpočela krajem 2006. godine. Međutim, i pored emotivnih razloga za obnovu Avalskog tornja, mnogi smatraju da je njegov značaj u telekomunikacionom smislu veoma diskutabilan^[4][5]. Takođe, ni u vreme kada je postojao, on nije bio adekvatno iskorišćen u turističkom smislu. Osnovano je i Društvo za obnovu Avalskog tornja koje učestvuje u prikupljanju sredstava za obnovu.

Radovi na obnovi su počeli 6. februara 2007. godine. Ukupna vrednost obnove je procenjena na oko 8,5 miliona evra, od toga je vlada Srbije obezbedila oko 6 miliona a grad Beograd je 8. maja 2008. dao RTS 80 miliona dinara (oko 1 milion evra) za izgradnju tornja^[6].
Obnovljeni toranj trebalo je svečano da bude otvoren na 10. godišnjicu njegovog rušenja tj. 29. aprila 2009.^[7]Zbog vremenskih prilika, radovi su trajali duže, tako da je toranj završen 23. oktobra 2009.^[8] Toranj ima dva lifta i restoran na 119. metru odnosno vidikovac na 122-om metru visine. Ukupna visina tornja je 204,57 metara.

Plato postament tornja trougaonog oblika iz koga idu noge na koti 439 mnv. Do tornja se prilazi preko rampe dužine 17,80+24,40+17,81 m i širine 4,20 m. Ukupna visina armiranobetonske konstrukcije je 136,650 m i čelični deo visine 67,920 m, što zajedno čini ukupnu visinu od 204,570 m.

Donji deo tornja je armiranobetonski nosač od tri noge koje se na koti -4,000 m oslanja na temelje dimenzija 6,00h7,30h2,00 m. U originalnoj izvedbi su noge bile zglobno oslonjene na koti 1,20 m i manjih dimenzija. Ulazni hol sa vetrobranom je na koti 12,40 m. Iz hola se ulazi u dva lifta koji kroz stablo stuba vode do gondola. Noge se od kote 17,100 do 19,100 spajaju sa armiranobetonskom pločom debljine 2.000 m.

Od kote 19,100 m počinje stablo tornja. Od 19,100 do 35.000 m noge tornja postepeno prelaze do osnovnog oblika stabla. Stablo tornja je armiranobetonska konstrukcija trougaonog sandučastog preseka. Jednakostranični trougao po osi zida ima dužinu 7,00 m. Debljine zidova su 15 cm a na uglovima su ojačanja kružnog oblika prečnika 1,040 m Od kote 102,780 m su gondole i platforme sa sistemom horizontalnih i kosih armiranobetonskih greda i ploča.

Prvo je PTT sala (kota 102,93 m) a iznad nje je terasa sa paraboličnim antenama (kota 106,98 m). Potom je TV sala (kota 115,38 m), iznad je sprat sa restoranom za oko 50 mesta (kota 119,20 m), a iznad je sprat sa otvorenom terasom za razgledanje, vidikovac (kota 122,64 m) sa providnim leksanom.

Na vrhu se stablo završava pločom debljine 1,50 m. Čelična konstrukcija se sastoji od tri sekcije četvorozidnih rešetki ukupne mase 67 tona.^[9]

Avalski toranj na Wikimedijinoj ostavi

• Virtuelna tura - Avalski toranj Arhivirano 2012-03-03 na Wayback Machine-u
• Da li je opravdana ponovna gradnja Avalskog tornja? Arhivirano 2007-09-27 na Wayback Machine-u