Тувинци

Тува, такођер Тива, Тувинци, Тивинци, Туванци или Тиванци (Урјанхајци; енгл. Тувас, Туванс, Тувинианс /цитат: Тхе Бурyатс анд Тувас аре Буддхистс, тхе рест – Ортходоx./; монг. назив им је Урyанкхаи, Урианкхаи), сточарски су народ туркијске језичне скупине настањен у Русији (206.000), Монголији (28.000) и Кини (3.400).

Тува говоре више нарјечја: средишње, западно, сјевероисточно, југоисточно и туба-кизхи тувински. Узгајивачи су коња и говеда. Најсроднији су им Сојоти (енгл. Соyотс) из Бурјатске.

Тува се дијеле на двије етничке скупине, то су Западни Тува и Тоџини (језик (?) Тоджинцы; енгл. Тодзхинс) настањени у Туви, Русија. Тувинска дијаспора живи и у Монголији гдје су познати као Ценгел Тувинци (енгл.: Тсенгел Тувинианс) или Алтајски Тувинци. Доста сродни Сојоти (језик (?) Сойоты), како себе зову, иначе настањени у Бурјатској, понекад се називају именом Окински (енгл. Окинскy) Тувинци. Изворна вјера им је анимизам, данас су будисти.

У славенским језицима овај народ познат је као Тувинци: Одпрадавна зили Тувинци, патрици к асијскyм народум. '...заради вплива Тибета, со били Тувинци по традицији будисти.' ...Аси 77 % обyвател твоří туркичтí Тувинци, Русů.

Назив Тувинци нема никакву етничку вриједност, овим термином понекад се назива становништво Туве, као што су, за примјер, Тексашани, становници Тексаса, или Њујорчани становници града или државе Њујорк.

Земља Тува народа је планинско подручје, љета су врућа и суха (43 ступња), зиме страховито хладне (до -61 ступањ), подручје има око 300 сунчаних дана годишње. Вечина их живи од стоке, пољодјелство је ограничено, нешто јечма, зоби и проса. Већина Тувинаца је ипак номадска која сезонски мигрира са својим стадима. Низински Тувинци пак живе у великим шаторима познатим као 'гер' или 'yурта'. Главна храна Тувинаца је месо, овчетина, говедина, козје месо, те месо коња, дева, собова. До меса дивљачи долазе ловом.

У прошлости тувинска женидба почиње у 12. или 13-ој години (данас 18), младу су наравно тражили родитељи а пар је испочетка живио код мужеве обитељи.

Шаманизам је доста распрострањен међу Тувинцима, а проучавали су их тувинолози ('тувинологистс', тувинологија, знаност о Тувинцима) L.П. Потапов, V.П. Дyаконова, Е. Таубе, С.I. Wеинстеин, M.Б. Кенин-Лопсан и Н.А. Алексеев, доказавши да је шаманизам саставни дио њиховог духовног и културног живота. Шамански бубањ, маске и шаманска одјећа типични су за тувински као и сибирски шаманизам.

Данашњи Тувинци 1/3 су будисти, трећина практицира шаманизам, остали су атеисти. Будизам међу њих долази 1700-их година. Совјети 1930-их уништавају већину самостана. Монаси су морали побјећи. Будизам се ипак одржао међу Тувинцима из Туве.

Утјецај шаманизма је још јак. Седмог и четрдесетдеветог дана након нечије смрти одржавају погребне церемоније. Код њих се вјерује да се душа у тијелу задржава још седам дана након смрти, тада је спремна за одлазак у 'Краљевство мртвих'.

Шаман води бригу о болеснима и комуницира са духовима.

• [1] Архивирано 2006-09-01 на Wаyбацк Мацхине-у
• Кхоомеи Фестивал Архивирано 2007-11-27 на Wаyбацк Мацхине-у
• Митохондрија
• Путопис Архивирано 2006-05-22 на Wаyбацк Мацхине-у
• [2] Архивирано 2006-05-06 на Wаyбацк Мацхине-у
• Религион Архивирано 2005-12-20 на Wаyбацк Мацхине-у
• Тувас Архивирано 2005-05-26 на Wаyбацк Мацхине-у

Тувинци на Wикимедијиној остави