Ел Дорадо
| Ел Дорадо Ел Хомбре Дорадо | |
|---|---|
.jpg) | |
Ел Дорадо (шпањолски позлаћени[1]) је име за митско мјесто препуно злата.
Хисторија мита
[уреди | уреди извор]
Током 16. и 17. вијека бројни Европљани су вјеровали да негдје у Новом свијету постоји мјесто неизмјерног богатства, потрага за њим коштала је многе од њих живота.[2]
Поријекло легенде о Ел Дораду лежи у Јужној Америци, и она као све друге легенде и митови, садржи неке трунке истине. Кад су шпањолски конквистадори почетком 16. вијека стигли до Јужне Америке, чули су приче о племену домородаца које живи високо у планинама Анда на подручју данашње Колумбије.[2]
О њима се причало да свог новог поглавицу уводе на власт, церемонијом на језеру Гуатавита. Приче о тој церемонији биле су различите, јер је она завршила још у 15. вијеку, кад је то племе покорено. Али су све говориле да су новог поглавицу прекривали златним прахом и драгуљима које би накрају бацили у језеро да умилостиве бога који је живио под водом.[2]
Шпањолци су тог златног поглавицу почели називати - Ел хомбре дорадо - Позлаћени човјек. Како су Шпањолци и други европски авантуристи пронашли гомилу злата међу домороцима дуж сјеверне обале континента, вјеровали да негдје у унутрашњости мора постојати мјесто великог богатства. Шпањолци нису пронашли Ел Дорадо, али су пронашли језеро Гуатавита и покушали га исушити 1545. године. Снизили су његову разину довољно да пронађу стотине грумена злата уз руб језера, али митско баснословно благо у дубљој води нису нашли.[2]
I Енглески Сир Wалтер Ралеигх је двапут отпловио до Гвајане у потрази за Ел Дорадом. За свог другог путовања 1617. послао је свог сина, Wатта у експедицију да истражи ток ријеке Ориноцо, а он се као старац утаборио у кампу на отоку Тринидад. Експедиција је завршила катастрофом у којој му је син убијен у борби са Шпањолцима.[2]
Након тог се скрхани Ралеигх вратио у Енглеску, у којој га је дочекао љутити краљ Јамес I јер се није држао његове наредбе да избјегава сукоб са Шпањолцима, због тог му је одрубљена глава.[2]
Ријеч елдорадо се данас користи као метафора за било коју земљу, средину или положај гдје влада обиље и богатство, и гдје се угодно и лако живи.[1]
О тој митској земљи испјевао је пјесму и Едгар Аллан Пое 1849. и рекао да се налази Преко Мјесечевих планина, низ Долину сјене, јаши, храбро јаши... ако тражиш Ел Дорадо.[2]
