Grga Jankes

Rođen je 12. 3. 1906. godine u selu Ivanska, kod Bjelovara. Potiče iz siromašne porodice. Posle završene osnovne škole, izučio je obućarski zanat i radio je u Vrhovinama, Pakracu, Ogulinu, Valjevu, Beogradu, Zaječaru i drugim mestima.

Bio je aktivan u sindikalnom pokretu, i već u ranim godinama pao je u oči policiji koja ga je držala pod prismotrom. Zbog toga, kao i zbog teških uslova rada, često je morao da menja gazde i mesto boravka. U Zaječaru je bio biran za sekretara Mesnog sindikalnog veća; s tom funkcijom je postao i član SKOJ-a, a ubrzo i član Komunističke partije Jugoslavije, 1927. godine. Tada su njegove obaveze u radničkom pokretu postale sve veće. U Zaječaru je organizovao radničko kulturno-umetničko društvo „Abrašević“ i radnički sportski klub „Mladi radnik“, koji su služili za okupljanje i aktivnosti radničke omladine.

Među većim radničkim akcijama, u čijem je organizovanju učestvovao, bila je i proslava 1. 5. 1927. godine, kada su zaječarski radnici prvi put potpuno obustavili rad. Iste godine Grga je postao i sekretar Mesnog komiteta KPJ u Zaječaru. Tada su uslovi za njegov revolucionarni rad u Zaječaru postali sve teži. Svakog dana je očekivao da ga policija uhapsi.

Godine 1928, vratio se u Zagreb i odmah se uključio u aktivnost Partije i sindikata. Bio je izabran u Gradski komitet SKOJ-a, a ubrzo i u Pokrajinski komitet SKOJ-a za Hrvatsku. U isto vreme radio je u redakciji „Mladog boljševika“, koji je, kao organ skojevske organizacije, izlazio u Zagrebu. Objavio je mnoge tekstove u ovom listu, organizovao štampanje i rasturanje. Radeći na tom poslu, u jednoj od racija koje je policija često organizovala u vreme šestojanuarske diktature, 1929. godine, je uhapšen s primercima „Mladog boljševika“ i lecima koji su bili pripremljeni za rasturanje.

Iako je u policiji bio izložen mučenju, ništa nije priznao. Potom je, posle godinu dana provedenih u istražnom zatvoru, izveden pred Državni sud za zaštitu države, koji ga je osudio na šestogodišnju robiju. Kaznu je izdržavao u zatvorima u Sremskoj Mitrovici i Lepoglavi. Na robiji je, zajedno s ostalim osuđenim komunistima, organiziovao „Crveni komunistički univerzitet“, na kojem je učio i stecao nova znanja iz marksizma i komunizma. Učestvovao je u štrajkovima glađu i drugim akcijama koje su organizovali komunisti u zatvorima u Sremskoj Mitrovici i Lepoglavi.

Kad je izašao iz zatvora, vlasti su ga internirale u rodno mesto. Otuda je, 1936. godine otišao u Niš, gde je nastavio revolucionarnu aktivnost. Izabran je u Oblasni komitet KPJ u Nišu, ali mu je policija ušla u trag, i uhapsila ga. Dok su ga sprovodili iz Niša u Beograd, uspeo je da iskoči iz voza u pokretu, i pobegne. Izvesno vreme je živeo u Paraćinu, a odatle je otišao u Kragujevac, gde su ga izabrali za sekretara Oblasnog komiteta KPJ.

Kada je 1937. godine, došlo do velike policijske priovale u kragujevačku partijsku organizaciju, u kojoj je uhapšen veliki broj aktivista i rukovodilaca Partije u Srbiji, Grga je uspeo da pobegne policiji i da, kao ilegalac, ode u Zagreb. Odatle se ilegalno prebacio u Austriju, a zatim u Francusku. Posle četveromesečnog boravka u Parizu, posedujući lažni pasoš, kao češki građanin, s grupom jugoslovenskih dobrovoljaca prešao je Pirineje i priključio se borcima Internacionalnih brigada u Španiji, oktobra 1937. godine.

Kada je Španska republikanska armija, doživela poraz, Grga se, s ostalim borcima Internacionalnih brigada, prešao je iz Španije u Francusku. Tamo se nalazio u koncentracionom logoru, u kojem je ostao do 1941. godine. Uz ogromne napore i rizik uspeo je da se, preko okupirane Evrope, probije do Jugoslavije, u kojoj je tada već otpočeo ustanak protiv okupatora. U okupirani Zagreb je došao septembra 1941. godine. Odmah je stupio u vezu s Centralnim komitetom Komunističke partije Hrvatske, koji ga je uključio u akcije organiziovanja ustanka. Učestvovao je u organizovanju Bjelovarskog, Kalničkog, Moslavačkog i Bilogorskog partizanskog odreda.

Januara 1942. godine, žandari su mu postavili zasedu i uhapsili ga. Dok su ga sprovodili, pred samom opšinskom zgradom, dokopao je od stražara karabin, kojim je ubio trojicu sprovodni ka i uspeo da pobegne. Potom je izvesno vreme radio u Povereništvu CK KP Hrvatske u Zagrebu, odakle je održavao vezu s partijskim rukovodstvom na neoslobođenoj teritoriji. Upućen je, zatim, na oslobođenu teritoriju, gde mu je poverena dužnost komandanta Treće (slavonske) operativne zone Glavnog štaba NOV i PO Hrvatske.

U jednom sukobu s neprijateljem, teško je ranjen, pa je upućen na lečenje u partizansku bolnicu u Italiji, 1944. godine. Otuda je došao u Vrhovni štab NOV i POJ na ostrvo Vis, a zatim, u jesen 1944. godine, u Beograd, gde je učestvovao u formiranju narodne vlasti i organizovanju privrednog života u glavnom gradu.

Posle oslobođenja, vršio je odgovorne dužnosti u društvenom i političkom životu NR Hrvatske i FNR Jugoslavije. Bio je predsednik Sindikalnog veća Beograda i sekretar Centralnog odbora Saveza sindikata Jugoslavije. Na Šestom kongresu KPJ izabran je za sekretara Centralne revizione komisije CK SKJ. Bio je poslanik Savezne skupštine i član Predsedništva Centralnog veća Saveza sindikata Jugoslevije.

Godine 1960. objavio je knjigu „Zapisi ilegalaca“. Umro je 11. 11. 1974. godine i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih stranih i jugoslovenskih odlikovanja. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 24. 7. 1953. godine.

• Vojna enciklopedija (knjiga četvrta), Beograd 1972. godina
• Narodni heroji Jugoslavije. „Mladost“, Beograd 1975. godina.