Azotsuboksid

Azotsuboksid
Drugi nazivi	Azot(I) oksid
Identifikacija
CAS registarski broj	10024-97-2
MeSH	Nitrous+oxide
ATC code	N01AX13
InChI
	InChI=1S/N2O/c1-2-3 ; Kod: GQPLMRYTRLFLPF-UHFFFAOYSA-N
Svojstva
Molekulska formula	N2O
Molarna masa	44.0128 g/mol
Agregatno stanje	bezbojan gas
Gustina	1222.8 kg m-3 (tečnost); 1.8 kg m-3 (gas)
Tačka topljenja	-90.86 °C (182.29 K)
Tačka ključanja	-88.48 °C (184.67 K)
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	linearan
Dipolni moment	0.166D
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	+82.05
Farmakologija
Načini upotrebe	Inhalacija
Metabolizam	0.004%
Vreme polu-uklanjanja iz organizma	5 minuta
Ekskrecija	respiracija
Opasnost
NFPA 704	0 2 0 OX
R-oznake	R8
S-oznake	S38
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	Azot (II)-oksid, Azot (III)-oksid, Azot (IV)-oksid, Azot (V)-oksid, Azotna kiselina, Azotasta kiselina
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Opšte karakteristike

Azot-suboksid je bezbojan, netoksičan i nezapaljiv gas blago sladunjavog ukusa, teži od vazduha 1,5 puta.
Na običnoj temperaturi je vrlo stabilan, ali na povišenim temperaturama ima jako oksidaciono dejstvo, jer se na temperaturama iznad 400 °C razlaže na kiseonik i azot.^[1]^[2]

Osnovna primena azot-suboksida je u medicini kao anestetika, jer je najmanje toksičan od svih poznatih opštih anestetika.
Obično se primenjuje u oblicima kombinovane inhalacione anestezije.
Pored osnovne primene u medicini, azot-suboksid se koristi i kao potisni gas (propelant) za aerosol pakovanja u prehrambenoj industriji (šlag, sirup, koncentrat kafe) kao i za farmaceutske i kozmetičke preparate.
Ima primenu i u auto-trkama. Kod automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem azot-suboksid se koristi kao sredstvo za povećanje performansi motora. On sam po sebi nije zapaljiv, ali se na visokim temperaturama lako raspada i tako u motor unosi više kiseonika, čime omogućava bolje i brže sagorevanje goriva. Međutim, pored toga što pomaže, on i odmaže, jer korišćenje azot-suboksida u običnim motorima može dovesti do njihovog uništenja. Samo dobro ojačani i modifikovani (frizirani) motori mogu podneti snagu koju im daje azot-suboksid.

↑ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
↑ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1.