1551

**1551. po kalendarima**
Gregorijanski	1551. (MDLI)
Ab urbe condita	2304.
Islamski	957–958.
Iranski	929–930.
Hebrejski	5311–5312.
Bizantski	7059–7060.
Koptski	1267–1268.
	Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1606–1607.
• Shaka Samvat	1473–1474.
• Kali Yuga	4652–4653.
	Kineski
• Kontinualno	4187–4188.
• 60 godina	Yin Metal Svinja; (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11551.
	p • r • u
	Podrobnije: Kalendarska era

Ovo je članak o godini 1551.

Godina 1551 (MDLI) bila je redovna godina koja počinje u četvrtak (1. jan./sij. po julijanskom kalendaru).

Događaji

11. 1. - U Burmi dinastije Taungu zavladao Bayinnaung, jedan od najvećih vladara te zemlje (do 1581).
siječanj - Juraj Utješinović (Utišenić) izjavljuje pred ugarsko-erdeljskim saborom u Velikom Varadinu da ih kraljica Izabela ne može održati i da moraju tražiti drugog gospodara "ako neće zajedno s Petrovićem Turci postati" (misli na Ferdinanda Habsburga)^[1].
januar-februar - Stoglavi sabor u Moskvi - odobreni domaći ruski rituali (poništeno na Velikom moskovskom saboru 1666), unifikovane ceremonije i dužnosti crkve u celoj Rusiji.

12. 5. - U Limi osnovan Universidad Nacional Mayor de San Marcos, najstariji zvanično osnovani u Amerikama.

1. 6. - Ferdinandov zapovjednik Giambattista Castaldo stigao u Koložvar/Kluž) - tri dana kasnije zastupnici erdeljskih staleža se poklonili Ferdinandu kao svome kralju.

jul - Osmanlijski gusari Dragut i Sinan Reis porobili sve stanovnike malteškog ostrva Goco nakon neuspešnog napada na samu Maltu.
19. 7. - Ugovor iz Weissenburga: Zapoljina udovica Izabela Jagelonska se u ime sina mora odreći Erdelja i kraljevske Ugarske u korist Ferdinanda uz izvesnu nadoknadu. I Petar Petrović se mora odreći imanja (Temišvar, Lipova, Bečkerek u zamenu za Munkač/Mukačeve) - Sulejmanova vojska se već primiče^[1]^[2].

6. 8. - Izabela Jagelonska sa sinom Ivanom i pristalicama otišla iz Koložvara u Košice - Ferdinand proglašen za kralja Erdelja.
15. 8. - Opsada Tripolija okončana osmanskim zauzećem grada.

septembar, početkom - Rumelijski beglerbeg Mehmed-paša Sokolović prešao Dunav kod Petrovaradina - započinje tursku ofanzivu prema Erdelju; uz pomoć Srba postiže uspehe u Banatu, skoro bez otpora zauzeti Bečej, Bečkerek, Kikinda, Čanad, Lipova^[3]^[2].

12. 10. - Juraj Utješinović imenovan kardinalom na Ferdinandov predlog (nagrađuje ga za erdeljski ugovor, mada već sumnja u njega).
15 - 27. 10. - Mehmed-paša neuspešno opseda Temišvar, kojeg je odbranio Stjepan Lošonci za španjolsko-njemačkom posadom.
listopad - Utješenović digao narodnu bunu u Erdelju protiv Turaka, markgrof Sforza Pallavicini krajem mjeseca doveo vojsku u Erdelj.

studeni - Castaldo, Utišenić i Tomo Nadaždi zauzeli varoš Lipove i opkolili bosanskog Ulama-bega u tvrđavi - pušten da ode 28. 11. zbog nepovoljnog vremena; Utješenović pod sumnjom da je u dogovoru sa Turcima^[4].

17. 12. - Ferdinandovi ljudi ubili kardinala Martinuzzija (Utješinovića) jer su ga sumnjičili za izdaju.

Ivan Lenković počinje graditi tvrđavu Nehaj iznad Senja (do 1558).
Safavidski Persijanci uništili gruzijski manastir Vardzia.
Devlet I Geraj je novi krimski kan (do 1577).
Još jedna katastrofalna godina u Henanu, Kina - kasni mraz, poplave i tornado dovode ljude do kanibalizma.
Nauka/znanost:
- Izdate Prutenske tablice - efemeride na osnovu Kopernikovog heliocentričkog sistema.
- Počinje izdavanje Gesnerovih Historiae animalium, što se smatra začetkom moderne zoologije.
Monasi manastira Papraće na čelu sa igumanom Grigorijem dobili u Rusiji na dar jedno Jevanđelje sa tumačenjem^[5].
Srbi iz Žumberka žele da se presele na mađarsko-moravsku granicu, na posede Petra Bakića - graničarski zapovednici ih energično sprečili^[6].

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1551.

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1551.

↑ ^1,0 ^1,1 Klaić, 180
↑ ^2,0 ^2,1 Vladimir Ćorović, Turska osvajanja, rastko.rs (pristup 5.4.2013)
↑ Klaić, 181
↑ Klaić, 183
↑ Đorđe Trifunović, Lesi i leška zemlja u staroj srpskoj književnosti i pismenosti, rastko.rs (pristup 5.4.2013)
↑ Др Алекса Ивић, О српском и хрватском имену, rastko.rs

Vjekoslav Klaić, Svezak treći: dio prvi..... Prva knjiga: Doba kraljeva Ferdinanda I., Maksimilijana i Rudolfa (1527-1608) (archive.org)