Živa(II) nitrat

Živa(II) nitrat
	Živa dinitrat; Živa(II) nitrat
Drugi nazivi	Živin nitrat
Identifikacija
CAS registarski broj	10045-94-0 , ; 7783-34-8 (monohidrat)
PubChem	24864
EINECS broj	233-152-3
UN broj	1625
RTECS registarski broj toksičnosti	OW8225000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[N+](=O)([O-])[O-].[N+](=O)([O-])[O-].[Hg+2]
InChI
	InChI=1S/Hg.2NO3/c;22-1(3)4/q+2;2-1 ; Kod: ORMNPSYMZOGSSV-UHFFFAOYSA-N
Svojstva
Molekulska formula	Hg(NO3)2
Molarna masa	324,60 g/mol
Agregatno stanje	bezbojni kristali ili beli prah
Miris	oštar
Gustina	4,3 g/cm3 (monohidrat)
Tačka topljenja	79 °C (monohidrat)
Rastvorljivost u vodi	rastvoran
Rastvorljivost	rastvoran u azotnoj kiselini, acetonu, amonijaku ; nerastvoran u alkoholu
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	ICSC 0980
EU-klasifikacija	Veoma toksičan (T+); Opasan za životnu sredinu (N)
EU-indeks	080-002-00-6
NFPA 704	0 3 1 OX
R-oznake	R26/27/28, R33, R50/53
S-oznake	(S1/2), S13, S28, S45, S60, S61
Tačka paljenja	Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Živa(II) sulfat; Živa(II) hlorid
Drugi katjoni	Cink nitrat; Kadmijum nitrat
Srodna jedinjenja	Živa(I) nitrat
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Živa(II) nitrat je toksična bezbojna ili bela rastvorna kristalna živa(II) so azotne kiseline. Ova materija se koristi za tretiranje krzna. Izlaganje živo(II) nitratu može da proizvede fiziološke bolesti.^[3]

Produkcija

Živa(II) nitrat se formira reakcijom vruće koncentrovane azotne kiseline sa metalom živa. Razblažena azotna kiselina bi proizvela živa(I) nitrat. Živa(II) nitrat je oksidaciono sredstvo.

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ „The Not-So-Mad Hatter: Occupational Hazards of Mercury”.

Povezano

Trovanje živom

Vanjske veze

Portal Hemija

ATSDR - ToxFAQs: Mercury Arhivirano 1999-10-06 na Wayback Machine-u
ATSDR - Public Health Statement: Mercury Arhivirano 2002-08-02 na Wayback Machine-u

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] „The Not-So-Mad Hatter: Occupational Hazards of Mercury”.

[3]