Živa(II) hlorid
Živa(II) hlorid (živa hlorid, korozivni sublimat) je neorgansko jedinjenje formule HgCl2. Ovaj beli kristalni prah je laboratorijski reagens. Nekad je koršten u treatmenu sifilisa, ali se više ne koristi za medicinske svrhe zbog otrovnosti žive i dostupnosti boljih tretmana. Ziva(II) hlorid je veoma otrovna so, koja ukoliko se unese u organizam može izazove smrt.
| Živa(II) hlorid | |||
|---|---|---|---|
-chloride-xtal-1980-3D-balls.png)
| |||
-chloride-xtal-3D-SF.png)
| |||
_chloride.jpg)
| |||
| IUPAC ime |
| ||
| Drugi nazivi | Živin hlorid Korozivni sublimat | ||
| Identifikacija | |||
| CAS registarski broj | 7487-94-7 
| ||
| PubChem[1][2] | 24085 | ||
| ChemSpider[3] | 22517
| ||
| EINECS broj | |||
| UN broj | 1624 | ||
| KEGG[4] | |||
| RTECS registarski broj toksičnosti | OV9100000 | ||
| ATC code | D08 | ||
| Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
| Svojstva | |||
| Molekulska formula | HgCl2 | ||
| Molarna masa | 271,52 g/mol | ||
| Agregatno stanje | bezbojni ili beli prah | ||
| Miris | bez mirisa | ||
| Gustina | 5,43 g/cm3 | ||
| Tačka topljenja |
276 °C, 549 K, 529 °F | ||
| Tačka ključanja |
304 °C, 577 K, 579 °F | ||
| Rastvorljivost u vodi | 3,6 g/100 mL (0 °C) 7,4 g/100 mL (20 °C) 48 g/100 mL (100 °C) | ||
| Rastvorljivost | 4 g/100 mL (etar) rastvoran u alkoholu, acetonu, etil acetatu neznatno rastvoran u benzenu, CS2, piridinu | ||
| pKa | 3,2 (0,2 M rastvor) | ||
| Indeks prelamanja (nD) | 1,859 | ||
| Struktura | |||
| Kristalna rešetka/struktura | ortogonalan | ||
| Geometrija molekula | linearan | ||
| Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) | linearan | ||
| Dipolni moment | nula | ||
| Termohemija | |||
| Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfH |
−230 kJ·mol−1[5] | ||
| Standardna molarna entropija S |
144 J·mol−1·K−1[5] | ||
| Opasnost | |||
| Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | ICSC 0979 | ||
| EU-klasifikacija | Veoma toksičan (T+) Korozivan (C) Opasan po životnu sredinu (N) | ||
| EU-indeks | 080-010-00-X | ||
| NFPA 704 |
 0
4
0
| ||
| R-oznake | R28, R34, R48/24/25, R50/53 | ||
| S-oznake | (S1/2), S36/37/39, S45, S60, S61 | ||
| Tačka paljenja | Nezapaljiv | ||
| Srodna jedinjenja | |||
| Drugi anjoni | Živa(II) fluorid Živa(II) bromid Živa(II) jodid | ||
| Drugi katjoni | Zink hlorid Kadmijum hlorid Živa(I) hlorid | ||
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
| Infobox references | |||
Proizvodnja i osobine
urediŽivin hlorid nije so, nego je linearni triatomski molekul, i stoga ima tendenciju da sublimira. U kristalu, svaki atom žive je vezan za dva hloridna liganda, pri čemu je Hg—Cl rastojanje 2.38 Å, dok su četiri dodatna hlorida na rastojanju od 3.38 Å.[6]
Živin hlorid se dobija dejstvom hlora na živu ili živu(I) hlorid, dodatkom hlorovodonične kiseline u vruć, koncentrovani rastvor živa(I) jedinjenja kao što je nitrat:
- HgNO3 + 2 HCl → HgCl2 + H2O + NO2,
Žagrevanje smeše čvrstog živa(II) sulfata i natrijum hlorida takođe dovodi do formiranja isparljivog HgCl2, koji sublimira i kondenzuje se u obliku malih rombičnih kristala.
Njegova rastvorljivost se povećava od 6% na 20 °C do 36% na 100 °C. U prisustvu hloridnih jona, on se rastvara i formira tetraedralni koordinacioni kompleks [HgCl4]2-.
Reference
uredi- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ 5,0 5,1 Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles 6th Ed.. Houghton Mifflin Company. str. A22. ISBN 0-618-94690-X.
- ↑ Wells, A.F. (1984) Structural Inorganic Chemistry, Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-855370-6.
Vanjske veze
uredi- Agency for toxic substances and disease registry. (2001, May 25). Toxicological profile for Mercury Arhivirano 2001-07-18 na Wayback Machine-u. Retrieved on April 17, 2005.
- National institutes of health. (2002, October 31). Hazardous substances data bank: Mercuric chloride. Retrieved on April 17, 2005.
- Young, R.(2004, October 6). Toxicity summary for mercury Arhivirano 2006-09-30 na Wayback Machine-u. The risk assessment information system. Retrieved on April 17, 2005.