Nikola Jankovic's Reviews > General mrtve armije

"Najznačajnije delo najvećeg još živećeg balkanskog pisca," je glasila preporuka Muharema Bazdulja, zbog koje sam uzeo da čitam Generala. Ovo mi je Kadareovo prvo delo (i, mislim, prvo delo albanskog književnika), tako da ne mogu da tvrdim da li važi drugi deo rečenice, ali roman je ispunio očekivanja.

Radi se o (anti)ratnom romanu sa originalnom idejom - italijanski general, 20 godina nakon II. svetskog rata, stiže u Albaniju, kako bi osigurao povratak u domovinu posmrtnih ostataka svojih sunarodnjaka palih u raznim krajevima ove zemlje za vreme poslednjeg rata.

Iako na trenutke ima humora, ovo je dosta siva knjiga, koja (kako kaže narator) se može ispričati samo po kišnom vremenu. Putovanje kroz zabiti Albanije, većinom kroz planinska sela i udaljene gradove, sa tek kraćim zadržavanjima u Tirani. Osećaj prilikom čitanja je težak ("Imam osjećaj kao da je smrt ušla u ovu kuću," su generalove reči koje sjajno opisuju atmosferu romana) ali je Kadare ovo napisao tako, da se teško ispušta iz ruku.

Vraćajući se kroz vreme, menjajući stilove pripovedanja, pa i naratore, Kadare koristi različite pripovedne tehnike, ali osim patnje zbog smrti u ratovima, čini se da je centralna tema i pogled na albansko društvo, koje se ne menja onako kako bi on želeo. S jedne strane ponos na svoju tradiciju i korene, ali s druge su tu zatucani rituali i običaji koji se ne mogu iskoreniti, a ljudima ne donose ništa dobro. Ti običaji su kritikovani kroz dijaloge italijanskog generala i sveštenika, i daju nam priliku da preispitamo (ili potvrdimo) svoja mišljenja o ovom narodu.

"Albanci su grub i zaostao narod. Jedva što se rode, već im stavljaju pušku u kolijevku, kako bi to oružje postalo sastavni deo njihovog bića. (...) Albanci su oduvijek imali želju da ubijaju ili da budu ubijeni. Kad nisu našli neprijatelja protiv kojega bi se borili, ubijali bi se međusobno. Jeste li čuli za njihovu krvnu osvetu? Oni se guše u miru, drijemaju kao zmije zimi." Da li je to samo italijanska predrasuda kao deo priče ili i mišljenje autora?

Kako god, Generala mrtve armije progutao sam u tri večeri, a osećaj nakon čitanja ostaje jako pozitivan. Možda zaslužuje da je jednog dana pročitam još jednom.