Пређи на садржај

Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Јован Цвијић

Споменик Јовану Цвијићу у студентском парку у Београду
Споменик Јовану Цвијићу у студентском парку у Београду

Јован Цвијић (Лозница, 11. октобар 1865Београд, 16. јануар 1927) био је српски научник, оснивач Српског географског друштва, председник Српске краљевске академије професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Од оснивања Београдског универзитета 12. октобра 1905, постао је један од осам првих редовних професора на Универзитету.

Цвијић је почео да се бави науком још као студент Велике школе и тада је настао његов рад Прилог географској терминологији нашој, а наставио као средњошколски професор и бечки студент проучавајући крашке појаве у источној Србији, Истри и Јадранском приморју. На основу тих проучавања написао је више радова као и своју докторску дисертацију. Читав живот посветио је проучавању Србије и Балканског полуострва путујући скоро сваке године по Балкану. Током живота, односно за преко тридесет година интензивног научног рада, објавио је пар стотина научних радова. Једно од најважнијих дела је „Балканско полуострво“.

Бавио се подједнако друштвеном и физичком географијом, геоморфологијом, етнографијом, геологијом, антропологијом и историјом. Сматра се утемељивачем српске географије.

Добар чланак

Псковско-печерски манастир

Псковско-печерски манастир
Псковско-печерски манастир

Псковско-печерски манастир Успења Пресвете Богородице (рус. Свя́то-Успе́нский Пско́во-Пече́рский монасты́рь) православни је мушки манастир Руске православне цркве, и један од најстаријих и најважнијих манастирских комплекса РПЦ. Манастир је основан 1473. године на маленом пешчарском узвишењу препуном пећина (на староруском печори), недалеко од града Печорија, на крајњем западу данашње Псковске области Руске Федерације. Централни део узвишења на коме се налазе Успењска црква и подземне пећине у народу се назива и Псковском Светом гором.

Године 2013. манастир је званично обележио 540. годишњицу од оснивања. Један је од ретких православних манастира на тлу Русије који никада није затваран, чак ни у периоду комунистичке власти. Од фебруара 1920. до јануара 1945. манастир се налазио у границама тадашње независне Естоније, и у том периоду словио је за најважнији религијски центар православних Сета (етничке групе Естонаца). Манастир се налази на листи културног наслеђа Руске Федерације и заведенн је под бројем 6010185000.

Изабрани списак

Списак песама групе Led Zeppelin

Чланови групе Led Zeppelin
Чланови групе Led Zeppelin

Led Zeppelin је био енглески рок бенд који је снимио 108 песама између 1968. и 1980. године. Бенд је био пионир албумски конципираног рока и често је одбијао да објављује своје популарне песме као синглове. Посматрали су своје албуме као недељива, потпуна искуства слушања и нису желели да издавачке куће преуређују њихове песме за појединачна издања.

Од распада бенда, објављено је 26 песама. На Led Zeppelin Boxed Set-у (1990) објављена је обрада песме Роберта ЏонсонаTravelling Riverside Blues”, „White Summer/Black Mountain Side” и први албум песме Hey, Hey, What Can I Do?; У другом бокс сету (1993) објављена је песма „Baby Come On Home”. Нове песме су такође објављене на BBC Sessions (1997) потоњем ремастеру, The Complete BBC Sessions (2015), Led Zeppelin DVD из 2003. и уживо албуму How the West Was Won (2003).

Недавни догађаји

Вести

Петар Матић Дуле
На данашњи дан

11. октобар

Илкин атентат
Занимљивости

Да ли сте знали

ХИВ вирус (зелено)
ХИВ вирус (зелено)

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,7 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 695.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 385.809 корисника отворило налог, а од тога је 738 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти