Фарук Хаџибегић
Фарук Хаџибегић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Фарук Хаџибегић | ||
Датум рођења | 7. октобар 1957. | ||
Место рођења | Сарајево, НР БиХ, ФНРЈ | ||
Висина | 1,83 m | ||
Позиција | штопер | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1976��1985 1985—1987 1987—1994 1994—1995 |
Сарајево Реал Бетис Сошо Тулуза |
241 75 242 8 |
(25) (8) (16) (0) |
Репрезентативна каријера | |||
1982—1992 | Југославија | 61 | (6) |
Тренерска каријера | |||
1995—1998 1999 2000 2002—2003 2005 2006 2006 2007 2008—2009 2009—2010 2010—2011 2016—2017 2018—2019 2019—2020 2022 2023 |
Сошо Босна и Херцеговина Реал Бетис Троа Газијантепспор Дијарбакирспор Денизлиспор Шамоа Ниорте Дижон Бастија Арл-Авињон Валенсијен Ред стар Црна Гора Алжир Босна и Херцеговина |
Фарук Хаџибегић (Сарајево, 7. октобар 1957) бивши је југословенски фудбалер, а сада фудбалски тренер. За репрезентацију Југославије наступио је 61 пут и постигао 6 голова.
Клупска каријера
[уреди | уреди извор]Хаџибегић је прве фудбалске кораке направио у Сарајево. Са тимом са Кошева освојио је првенство Југославије у сезони 1984/85. На крају те сезоне прешо је у француски клуб Бордо. Његове добре игре су примјетио Бетис, гдје је Хаџибегић одиграо двије врло добре сезоне (1985-87). Хаџибегић се након Бетиса преселио у Француску, гдје је 7 сезона играо за Сошо (1987-94). Каријеру је завршио у француском Тулузу.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Хаџибегић је за репрезентацију Југославије наступио је 61 пут и постигао два гола. Дебитовао је 13. октобра 1982. против Норвешке (1:3) у Ослу. Био је члан селекције која је наступила 1990. године на Свјетском првенству у Италији. У четвртфиналу против Аргентине, уз Драгана Стојковића и Драгољуба Брновића, није био прецизан у извођењу једанаестераца за побједника. И за вријеме распада СФРЈ наставио је играти за репрезентацију Југославије. Посљедњи је пут "плави" дрес носио као капитен 25. марта 1992. против Холандије (0:2) у Амстердаму, у припремној утакмици за Европско првенство 1992. Хаџибегић је био са репрезентацијом Југославије пред полазак на посљедње припремне утакмице, али се одлучио да напусти саиграче због почетка рата у Босни и Херцеговини.
Тренерска каријера
[уреди | уреди извор]Хаџибегић је одмах по завршетку фудбалске каријере почео да се бави тренерским послом у Сошоу. Са Сошоом је играо у полуфиналу Купа УЕФА.
Године 1999. преузео је репрезентацију Босне и Херцеговине коју као селектор није водио пуних годину дана. Преузео је репрезентацију када је Боснa и Херцеговинa већ изгубила све шансе за пласман на Европско првенство 2000. године. Упрко�� посљедњој побједи против Естоније резултатом 1:4, у којој је Елвир Баљић сва четири пута тресао мрежу домаћина, повукао се мјеста селектора.
Као шеф стручног стожера водио је екипе Сошоа, Реал Бетиса, Троа, Газијантепа, Дијабакиспора, Денизлиспора. Након три године проведене у турском првенству вратио се у Француску гдје је преузео француског друголигаша Ниор, а касније је водио Дижон и Бастију.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Фудбал брже зближава људе него политичари („Политика”, 9. децембар 2016)
- Фарук Хаџибегић на сајту reprezentacija.rs
- Рођени 1957.
- Спортисти из Сарајева
- Југословенски фудбалери
- Одбрамбени играчи у фудбалу
- Фудбалери Сарајева
- Фудбалери Сошоа
- Фудбалери Реал Бетиса
- Фудбалери Тулузе
- Југословенски фудбалски тренери
- Фудбалери на Европском првенству 1984.
- Југословенски фудбалски репрезентативци
- Фудбалери на Светском првенству 1990.
- Селектори фудбалске репрезентације Босне и Херцеговине
- Селектори фудбалске репрезентације Црне Горе