Љубиша Миодраговић
љубиша миодраговић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1913. |
Место рођења | Пријепоље, Краљевина Србија |
Датум смрти | 27. септембар 1941.27/28 год.) ( |
Место смрти | Седобро, НД Црна Гора |
Професија | студент економије |
Деловање | |
Члан КПЈ од | пре рата |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Херој | |
Народни херој од | 21. децембра 1951. |
Љубиша Миодраговић (Пријепоље, 1913 — Седобро, 27. септембар 1941) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1913. године у Пријепољу. После завршене основне школе и гимназије у Пријепољу, уписао се на Трговачку академију у Београду, а потом је прешао на Економски факултет у Загребу. На факултету је активно радио у студенстском покрету. После једне полицијске провале, 1937. године, Љубиша је да не би био ухапшен, илегално прешао границу и једно време живео у Аустрији и Чехословачкој.
По повратку у Југославију, активно је радио у стварању и организовању радничког и омладинског покрета у Пријепољу и Санџаку. Заједно са још неколико комуниста формирао је 1939. године партијску организацију у Пријепољу. Тада је изабран за секретара Месног комитета КПЈ за Пријепоље, а касније и за члана Покрајинског комитета КПЈ за Санџак.
Априла 1941. године, на позив Комунистичке партије Југославије, добровољно се пријавио у војску. После капитулације краљевске војске, избегао је заробљавање и вратио се кући са пушкомитраљезом. Био је један од организатора устанка и првих устаничких акција у Пријепољу и околини. Под његовим руководством створене су прве партизанске чете, разоружано неколико жанадрмеријских станица и организовано прикупљање оружја, хране, и другог материјала. У јесен 1941. године, издан је Италијанима, који су њега и групу партизана, 27. септембра, опколили и уништили у близини Пријепоља, код села Седобро. Локацију су Италијанима открили муслиманске усташе Саит Халиловић и Арслан Барјактаревић из Ташева, а игуман Милешеве Нестор Тркуља је убијен, јер је лажно оптужен да их је он издао.[1]
Његова супруга Ђина Врбица, била је такође учосница НОР-а и проглашена је за народног хероја.
Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 182/51 21. децембра 1951, проглашен је за народног хероја.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Џомић 1997, стр. 110.
- ^ „Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ 17/III” (PDF). www.sistory.si. 1. 9. 1952.
Литература
[уреди | уреди извор]- Џомић, Велибор (1997). Страдање србске цркве од комуниста. Светигора, изадавачка установа митрополије црногорско-приморске.
- Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957. COBISS.SR 50964999
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167