Крути смрчак
| Крути смрчак | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Поддивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | M. esculenta
|
| Биномно име | |
| Morchella esculenta | |
| |
| Мапа дистрибуције гљиве Morchella esculenta | |
| Синоними | |
Крути смрчак је јестива гљива. Распрострањен је дуж кречњачких ријека: Сава, Драва, Дунав и притоке.[1]
Клобук
[уреди | уреди извор]Клобук је величине 4-12(16) сантиметара, на наједбљем мјесту изнад доњег руба 4-9-(12) сантиметара широк. Округласт је или чак спљоштен као глобус, или је ипак јако и кривудаво издужен, често чак и чуњаст. У раној фази развоја јамисце су сиве, а ребра свјетлија, готово бијела, убрзо обоје све жуће, најприје жућкастосиво, па окер, на крају често и риђежуто. Алвеоле су полигоналне, сасвим неправилно распоређене и вијугаве, до 1 сантиметар широке, равног дна; секундарна ребра већином нецјеловита, прекидају се прије него што дођу до сусједног примарног. Ова гљива нема валекуле.[1]
Отрусина
[уреди | уреди извор]Отрусина је окер боје.
Стручак
[уреди | уреди извор]Стручак 6-12-(14)/2,5-6(8) сантиметара у дну, које је јако задебљано и дубоко избраздано (и до 12 бразди). У дну је често и јамичаст. Површина му је зрнаста, бијела, код старијих и жута, па шак и риђожута. Жилав, шупаљ, постепено прелази у клобук, не чинећи валекулу.[1]
Месо
[уреди | уреди извор]Месо је код крупнијих примјерака и до 2,5 милиметра дебело, воштано, еластично-жилаво, посебно у стручку, старије ломљиво. Укус је угодан (не јести сирово), мирис је непримјетан.
Микроскопија
[уреди | уреди извор]Споре су hyaline, с низом спјених капљица понекад попут заставице изван стијенки, издужено елиптичне: (16)-18-24-(27,5)/(9,5)-10,5-14,5 mi. Asci неамилоидни унисеријатни или непријатно бисеријатни 225-310 mi дуги, а 17-24 mi широки. Парафизе гисту септиране, у врху широке 8,5-13 mi.[1]
Станиште и распрострањеност
[уреди | уреди извор]Распрострањена је дуж наших кречњачких ријека (Сава, Драва, Дунав и притоке), у пи9јеску и близу топола најзаступљенији је смрчак; премда на његовим теренима расту и чуњасти и високи смрчак, никад се не јављају у толиким количинама. На једној малој парцели може га бити на стотине, затим километрима да нема ни једног. Најлакше се може наћи на ниским обалама, гдје ријека плави и тиме доноси кречњак.[1]
Диоба
[уреди | уреди извор]Период диобе је април - мај.
Јестивост
[уреди | уреди извор]Укусна је гљива, али прилично жилава. Препоручљиво је бирати млађе примјерке. Спрма се као и остали смрчци.[1]
Сличне врсте
[уреди | уреди извор]Веома тешко га је разликовати од обичног смрчка.[1]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Morchella esculenta -
Morchella esculenta -
Крути смрачак -
Morchella esculenta -
Morchella esculenta -
Крути смрчак -
Крути смрчак — пресјек
_(14802898763).jpg)
