Пређи на садржај

Kad porastem biću Kengur

С Википедије, слободне енциклопедије
Kad porastem biću Kengur
Poster za film
Žanrkomedija
drama
RežijaRadivoje Andrić
ScenarioMiroslav Momčilović
ProducentMilko Josifov
Zoran Cvijanović
Glavne ulogeSergej Trifunović (Braca)
Marija Karan (Iris)
Boris Milivojević (Šomi)
Nikola Vujović (Duje)
Gordan Kičić (Sumpor)
Nebojša Glogovac (Živac)
Lazar Strugar (Avaks)
Miodrag Fišeković (Hibrid)
Mladen Andrejević (Cile)
Boris Komnenić (Doktor)
Srđan Miletić (Baksuz)
Nikola Đuričko (Kengur)
MuzikaVasil Hadžimanov
KinematografijaDušan Joksimović
KameraNikola Popović
MontažaMarko Glušac
Izdavačka kućaYodi Movie Craftsman
Trajanje92 minuta
Zemlja Srbija i Crna Gora
Jeziksrpski
NagradePropeler Motovuna (Radivoje Andrić), Vrnjačka Banja nagrada za najbolji scenario (Miroslav Momčilović)
IMDb veza

Kad porastem biću Kengur je srpski film iz 2004. godine. Režirao ga je Radivoje Andrić, a glavne uloge igraju Sergej Trifunović, Marija Karan, Boris Milivojević, Nikola Vujović, Gordan Kičić, Lazar Strugar i Miodrag Fišeković.[1] Film govori o mladim ljudima koji su na granici prelaska u tridesete godine, a nisu uradili ništa konkretno u svom životu. Radnja filma sastoji se iz tri međusobno isprepletene paralelne priče koje se odigravaju na beogradskoj opštini Voždovac.[1]

Radnja

[уреди | уреди извор]
 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Čitava radnja filma odigrava se kroz tri priče u beogradskoj opštini Voždovac. Prva priča govori o mladom studentu filmske montaže, Braci (Sergej Trifunović), koji pokušava da „smuva“ lepu manekenku Iris (Marija Karan). Iako žive u dva različita sveta oboje se trude da to ne pokažu. U drugoj priči, Šomi (Boris Milivojević) i Duje (Nikola Vujović) zagriženo prate fudbalski susret Mančestera i Istviča. Kladili su se na Istvič, jer u njemu brani njihov drug iz detinjstva — Kengur (Nikola Đuričko). Utakmicu prate iz kladionice čiju svakodnevnicu čine nervozni taksista, provokator, doktor, lokalni šaner, kao i radnica u kladionici, Kengurova bivša devojka. Radnja treće priče odvija se na krovu solitera gde Avaks (Lazar Strugar) i Hibrid (Miodrag Fišeković) „kradu bogu dane“ u iščekivanju da se nešto desi. Svakodnevnicu će im poremetiti NLO i Sreten Žujkić, penzioner koji se bori protiv globalizacije. Na kraju će se svi sresti na krovu, neki razočarani, a neki sa novom šansom.

Ma koliko to čudno zvučalo ovo je smešan i veseo film o beznađu. To nije ono veliko, filozofsko beznađe ruskih pisaca ili Weltschmertz [sic], nego ovo naše, svakodnevno, domaće beznađe koje svi jako dobro poznajemo.[2]

— Radivoje Andrić, reditelj filma

Uloge

[уреди | уреди извор]
Glumac Uloga
Sergej Trifunović Braca
Marija Karan Iris
Boris Milivojević Šomi
Nikola Vujović Duje
Lazar Strugar Avaks
Miodrag Fišeković Hibrid
Gordan Kičić Sumpor
Nebojša Glogovac Živac, taksista
Mladen Andrejević Cile, kockar
Boris Komnenić Doktor, provokator
Srđan Miletić Toma Baksuz
Olga Odanović Rada, Kengurova majka
Ana Marković Ljubica
Petar Kralj Sreten Žujkić
Goran Daničić Mile
Predrag Bjelac Baron, šaner
Miloš Samolov Burgija
Aleksandar Šapić Gangula
Nikola Đuričko Zoran Paunović Kengur
Drago Čumić klošar
Boris Isaković portir u bioskopu
Ljiljana Dragutinović Bracina majka
Tomislav Trifunović Bracin otac
Marko Vasović Šone
Almir Kurt Banjaluka
Zoran Cvijanović milicioner
Ana Bretšnajder voditeljka Makili
Igor Benčina rasvetljivač koji se svađa sa Hibridom
Lela Pavić blagajnica u bioskopu
Marko Filičić sveštenik
Aleksa Raković Pampur
Đorđe Đuričko kamerman na krovu solitera
Igor Brakus radio-voditelj (glas)
Milko Josifov Kengurov komšija Rade koji mu je kupio prve golmanske rukavice

Muzika

[уреди | уреди извор]

Muziku za film komponovao je Vasil Hadžimanov, koji je i odsvirao klavijature i uradio programing. Muzika je snimana u studiju Music Factory. Ostali muzičkih saradnici:[3]

Nagrade

[уреди | уреди извор]

Premijerna prikazivanja

[уреди | уреди извор]

DVD izdanje

[уреди | уреди извор]

DVD izdanje filma pojavilo se 2004. godine. Izdavač je Yodi Movie Craftsman u saradnji sa časopisom Glorija. Format slike je 16:9 widescreen, a zvuk Dolby Surround 5.1. DVD sadrži titlove na slovenački, makedonski i engleski jezik. DVD ne sadrži nikakve dodatke osim trejlera za film.

Ostali nazivi filma

[уреди | уреди извор]
  • 120 sa 80 — radni naziv filma[7]
  • When I Grow Up, I'll Be a Kangaroo — Internacionalni (engleski naziv)
  • Kiedy dorosne, bede Kangurem — Poljska (festivalski naziv)
  • Kad narastem bit ću klokan[8] — Hrvatska
  • Quand je serai grand, je deviendrai kangourou — Francuska

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Кад порастем бићу Кенгур”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 19. 06. 2021. г. Приступљено 31. 1. 2021. 
  2. ^ Raša Andrić. „eksplikacija reditelja”. Zvanični sajt. Pristupljeno 30. 11. 2009. 
  3. ^ „muzika u filmu”. Zvanični sajt. Pristupljeno 30. 11. 2009. 
  4. ^ „Kad porastem bicu Kengur”. IMDb. Pristupljeno 30. 11. 2009.  (језик: енглески)
  5. ^ Damir Radić (3. 8. 2004). „Motovun gubi bitku s Pulom i Zagrebom”. Nacional. Pristupljeno 30. 11. 2009.  (језик: хрватски)
  6. ^ „28. Фестивал филмског сценарија - Награде и признања”. Фестивал филмског сценарија. Приступљено 31. 1. 2021. 
  7. ^ а б „Release dates for Kad porastem bicu Kengur”. IMDb. Pristupljeno 30. 11. 2009.  (језик: енглески)
  8. ^ webmaster (22. 12. 2004). „Politika dez/integracije i (re)konstrukcija europskog identiteta”. FILM.HR. Pristupljeno 30. 11. 2009.  (језик: хрватски)

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Vikicitat ima citate vezane za članak Kad porastem biću Kengur.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kad_porastem_biću_Kengur&oldid=28521780”