Пређи на садржај

Intususcepcija (digestivni sistem)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Invaginacija)
Intususcepcija
CT sken intususcepcije
Specijalnostipedijatrija, hirurgija
SimptomiBol u trbuhu, povraćanje, krvava stolica[1]
KomplikacijePeritonitis, perforacija creva.[1]
Vreme pojaveTokom dana u nedelji od 6 do 18 meseci.[1]
UzrociNepoznat, glavni uzrok[1]
Dijagnostički metodMedicinski imidžing[1]
Slična oboljenjaStenoza pilorusa[1]
LečenjeKlistir, hirurgija[1]
LekoviDeksametazon[2]

Intususcepcija, invaginacija ili uvlačenje creva u sebe, je stanje u kome se jedan deo creva uvlači u drugi. Uvlačenje creva u sebe može da izazove opstrukciju i smanjeno snabdevanje krvlju pogođenog dela creva. Javlja se obično na četiri načina uvlačenjem: ileuma u ileum, ileuma u ileocekalnu valvulu, ileocekalne valvule u kolon i kolona u kolon. Može se javiti u svim starosnim grupama u oba pola, ali je uobičajenija kod beba starih između 5 i 10 meseci. Zahteva ranu dijagnozu i hitno lečenje kako bi se sprečila perforacija creva, peritonitis i smrtni ishod.[3]

Etiologija

[уреди | уреди извор]

Najčešću uzroci intususcepcije su zapaljenje ili tumori koji obično utiču na normalne kontrakcije creva, dovodeći do toga da normalno crevo iznad oblasti zapaljenja ili tumora nastavlja da se kontrahuje većom snagom nego crevo ispod njega. To rezultuje uvlačenjem creva koje se nalazi iznad u deo creva koje se nalazi ispod.[4]

Najčešće se invaginacija dešava kod tankog creva koje se uvlači u debelo crevo na mestu gde se ona normalno spajaju, što znači u desnom donjem delu trbuha.[5]

Postoperativna intususcepcija

Poseban, doduše neuobičajen, oblik je postoperativna intususceptacija koja je jako ozbiljno stanje kod odojčadi i dece, koje se u postoperativnom periodu karakteriše znacima opstrukcije creva.[4] Postoperativna intususcepcija se javlja kao komplikacija mnogih hirurških procedura, uključujući apendiktomiju i operaciju tumora creva, Meckelov divertikulum, retroperitonealni teratom, Wilmov tumor i Hirschsprungovu bolest. Postoperativna intususcepcija je kao komplikacija abdominalnih operacije kod dece teško je predvidljiva preoperativno. Incidencija ove komplikacije je oko 0,05%.[6][7]

Mnoge teorije su pokušale da objasne etiologiju postoperativnog intususcepcije, ali osnovni mehanizam je i dalje nejasan. Uobičajeni uzroci uključuju apendektomiju i operaciju malrotacije creva, Meckelov divertikulum, retroperitonealni teratom, Wilmov tumor i Hirschsprungova bolest. Konkretno, to može biti rezultat hirurške traume, spazma, dehidracije tkiva, disbalansa elektrolita, hipoksije i/ili edema tkiva.[8][9][10] Ranija studija je pokazala da lipopolisaharid može izazvati postoperativnu intususekciju, jer se kod miševa intraperitonealno injektiran lipopolisaharid izazvao intususcepciju.[11][12]

Klinička slika

[уреди | уреди извор]

Kliničkom slikom dominiraju sledeći simptomi:

  • Krvavo sluzava stolica (malinasto prebojena stolica), pomešana sa krvlju i sluzi.
  • Povišena telesna temperatura,
  • Nizak krvni pritisak.
  • Povraćanje
  • Zbunjenost
  • Povremeni bol u stomaku.[13]

Dijagnoza

[уреди | уреди извор]
Šematizovan prikaz intususcepcije

Dijagnozu ovog stanja uključuje:[14]

Anamneza

Koja obuhvata pored lične istorije bolesti i porodičnu anamnezu i istoriju bolesti

Fizikalni pregled

Digitalni rektalni pregled i palpacija trbuha opipava se velika bolna i osjetljiva masa u obliku kobasice, i zato ovi pregledi moraju biti sastavni deo dijagnostike kod sumnje na opstrukciju creva

Laboratorijske analize.[15]
Imidžing testovi

Od slikovnih radioloških testova koriste se ultrazvuk i radiografija trbušne šupljine.[16][17][18] U zidu creva se kolor Doppler ultrasonografijom može registrovati protok krvi ako je crevo vitalno, dok se kod odmaklih nekrotičnih promena protok krvi ne registruje.[19][20]

Diferencijalna dijagnoza

[уреди | уреди извор]
Ultasonografski prikaz intususcepcije.[21]
  • Hernija na trbušnom zidu
  • Zapaljenje crvuljka
  • Tupa trauma abdomena u hitnoj medicini
  • Abdominalne kolike
  • Sindrom cikličnog povraćanja.[22]
  • Akutni gastroenteritis.[23]
  • Gastrički volvulus
  • Akutna torzija testisa
  • Mekelov divertikulum.[24]

U diferencijalnoj dijagnozi intususcepcija kod odraslih bolesnika u obzir treba uzeti i primarni limfom debelog creva.

Terapija

[уреди | уреди извор]
Odrasli

Kod odrasle osoba terapija može biti nepotrebna, ali je neophodno pažljivo praćenje daljeg razvoja stanja.

Deca

Kod dece neophodna je redukcija uvučenog creva. Ovo najčešće obavlja radiolog, vazdušnom ili barijumskom klizmom.[25] Kako procedura sa sobom nosi određeni rizik od perforacije creva, nakon intervencije neophodno je pažljivo praćenje daljeg razvoja stanja. Ukoliko je terapija klizmom neuspešan, neophodan je hirurški zahvat kako bi se olakšala intususcepcija i eliminisao trajno oštećeni deo creva.[26][27][28]

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е White, Brent; Ivatury, S.; Marsicovetere, Priscilla; Holubar, Stefan (2016). „Intestinal Intussusception: Etiology, Diagnosis, and Treatment”. Clinics in Colon and Rectal Surgery. 30 (1): 30—39. PMID 28144210. doi:10.1055/s-0036-1593429. 
  2. ^ Gluckman, Steven; Karpelowsky, Jonathan; Webster, Angela C.; McGee, Richard G. (2017). „Management for intussusception in children”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2017 (6): CD006476. PMC 6481850 Слободан приступ. PMID 28567798. doi:10.1002/14651858.CD006476.pub3. 
  3. ^ Marinis, A.; Yiallourou, A.; Samanides, L.; Dafnios, N.; Anastasopoulos, G.; Vassiliou, I.; Theodosopoulos, T. (2009). „Intussusception of the bowel in adults: A review”. World J Gastroenterol. 15 (4): 407—11. PMC 2653360 Слободан приступ. PMID 19152443. doi:10.3748/wjg.15.407 Слободан приступ. 
  4. ^ а б Wang, Ning; Cui, Xing-Yu; Liu, Yu; Long, Jin; Xu, Yuan-Hong; Guo, Ren-Xuan; Guo, Ke-Jian (2009). „Adult intussusception: A retrospective review of 41 cases”. World Journal of Gastroenterology. 15 (26): 3303—8. PMID 19598308. doi:10.3748/wjg.15.3303 Слободан приступ. 
  5. ^ Siegel, M. J.; Friedland JA; Hildebolt, C. F. (1997). „Bowel wall thickening in children: Differentiation with US”. Radiology. 203: 631—5. .
  6. ^ Hamada, Y.; Fukunaga, S.; Takada, K.; Sato, M.; Hioki, K. (мај 2002). „Postoperative intussusception after incidental appendicectomy”. Pediatr Surg Int. 18 (4): 284—6. PMID 12021981. doi:10.1007/s003830100646. 
  7. ^ Türkyilmaz, Z.; Sönmez, K.; Demirogullari, B.; Karabulut, R.; Özen, Í.O.; Moralioglu, S.; Basaklar, A. C.; Kale, N. (април 2005). „Postoperative Intussusception in Children”. Acta Chir Belg. 105 (2): 187—9. doi:10.1080/00015458.2005.11679696. 
  8. ^ West, K. W.; Stephens B, Rescorla FJ, Vane DW, Grosfeld JL (1988). „Postoperative intussusception: experience with 36 cases in children”. Surgery. 104: 781—7. 
  9. ^ Holcomb GW, 3rd, Ross AJ, 3rd, O'Neill JA., Jr Postoperative intussusception: increasing frequency or increasing awareness. South Med J. 84: 1334—9. 1991.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  10. ^ Eke N, Adotey JM. „Postoperative intussusception, causal or casual relationships”. Int Surg. 85: 303—308. 2000. 
  11. ^ Hanani M, Nissan A, Lin Z, Cohen P, Freund HR. „Introduction of intussusception in mice by intraperitoneal injection of lipopolysaccharide”. Gastroenterology. 110: A1389. 1996. .
  12. ^ Badriyyah M, Mazeh H, Brocke S, Osmanova V, Freund HR, Hanani M (2008). „Prevention of lipopolysaccharide-induced intussusception in mice by the COX2 inhibitor rofecoxib”. Pediatr Surg Int. 24: 333—6. 
  13. ^ Yakan, S., Caliskan, C., Makay, O., Denecli, A., Korkut, M. „Intussusception in adults: Clinical characteristics, diagnosis and operative strategies”. World journal of gastroenterology. 15 (16): 1985—9. 2009. 
  14. ^ Park, N. H.; Park, S. I.; Park, C. S.; Lee, E. J.; Kim, M. S.; Ryu, J. A.; Bae, J. M. (2007). „Ultrasonographic findings of small bowel intussusception, focusing on differentiation from ileocolic intussusception”. Br J Radiol. 80 (958): 798—802. PMID 17875595. doi:10.1259/bjr/61246651. 
  15. ^ Hryhorczuk, A. L.; Strouse PJ (октобар 2009). „Validation of US as a first-line diagnostic test for assessment of pediatric ileocolic intussusception”. Pediatr Radiol. 39 (10): 1075—9. 
  16. ^ Bonnard, A.; Demarche, M.; Dimitriu, C.; Podevin, G.; Varlet, F.; François, M.; Valioulis, I.; Allal, H.; GECI (Groupe d'Etude de Coelioscopie Pédiatrique) (јул 2008). „Indications for laparoscopy in the management of intussusception: A multicenter retrospective study conducted by the French Study Group for Pediatric Laparoscopy (GECI)”. J Pediatr Surg. 43 (7): 1249—53. PMID 18639677. doi:10.1016/j.jpedsurg.2007.11.022. 
  17. ^ Hooker, R. L.; Hernanz-Schulman M, Yu C, Kan JH (септембар 2008). „Radiographic evaluation of intussusception: utility of left-side-down decubitus view”. Radiology. 248 (3): 987—94. 
  18. ^ Tareen, Farhan; Mc Laughlin, Danielle; Cianci, Fiona; Hoare, Siobhan M.; Sweeney, Brian; Mortell, Alan; Puri, Prem (јануар 2016). „Abdominal Radiography is Not Necessary in Children with Intussusception.”. Pediatr Surg Int. 32 (1): 89—92. PMID 26546340. doi:10.1007/s00383-015-3817-6. 
  19. ^ Morrison, J.; Lucas N; Gravel, J. (октобар 2009). „The role of abdominal radiography in the diagnosis of intussusception when interpreted by pediatric emergency physicians”. J Pediatr. 155 (4): 556—9. 
  20. ^ Munden, M. M.; Bruzzi JF, Coley BD, Munden RF (јануар 2007). „Sonography of pediatric small-bowel intussusception: differentiating surgical from nonsurgical cases”. American Journal of Roentgenology. 188 (1): 275—9. 
  21. ^ „UOTW #4 Answer - Ultrasound of the Week”. Ultrasound of the Week. 15. 6. 2014. Архивирано из оригинала 5. 11. 2017. г. Приступљено 17. 1. 2020. 
  22. ^ Soccorso G, Puls F, Richards C, Pringle H, Nour S. A ganglioneuroma of the sigmoid colon presenting as leading point of intussusception in a child: a case report. J Pediatr Surg. 2009 Jan. 44(1):e17-20.
  23. ^ Sanni, R. B.; Nandiolo R, Coulibaly Diaoudia MT, Vodi L, Mobiot ML (2009 Jul-Dec). „Acute intussusception due to intestinal Kaposi's sarcoma in an infant”. Afr J Paediatr Surg. 6 (2): 131.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  24. ^ Milbrandt K, Sigalet D. Intussusception associated with a Meckel's diverticulum and a duplication cyst. J Pediatr Surg. 2008 Dec. 43(12):e21-3.
  25. ^ Gilmore AW, Reed M, Tenenbein M. Management of childhood intussusception after reduction by enema. The American Journal of Emergency Medicine. 2010 Oct 25. [Medline].
  26. ^ Fraser, J. D.; Aguayo, P.; Ho, B.; Sharp, S. W.; Ostlie, D. J.; Holcomb Gw, 3rd; St Peter, S. D. (август 2009). „Laparoscopic management of intussusception in pediatric patients”. J Laparoendosc Adv Surg Tech A. 19 (4): 563—5. PMID 19670980. doi:10.1089/lap.2009.0117. 
  27. ^ Chowdhury SH, Cozma AI, Chowdhury JH. Abdominal Pain in Pediatrics. Essentials for the Canadian Medical Licensing Exam: Review and Prep for MCCQE Part I. 2nd edition. Wolters Kluwer. Hong Kong. 2017.
  28. ^ Gluckman S, Karpelowsky J, Webster AC, McGee RG. Management for intussusception in children. Cochrane Database Syst Rev. 2017 Jun 1. 6:CD006476. [Medline].

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intususcepcija_(digestivni_sistem)&oldid=28521344”