Династија Сунг

Династија Сунг (кин: 宋朝, Sòng Cháo) је заједничко име за владаре Кине у периоду од 960. до 1279. године. Први цар из те династије се звао Таицу. За време владавине династије Сунг, Кина се поново ујединила. Главни град царства је био Хангџоу.

Током периода владавине од око 300 година, било је доста сукоба међу супарничким династијама тога доба, тако да се период владавине дели на Северни Сунг (960–1127) и Јужни Сунг (1127—1279).

За време владавине династије Сунг уметност је процветала, такође филозовска мисао. Војно управитељство царских провинција замењено је цивилним. Основани су нови градови да би се што више развила трговина и ојачала привреда. Развијена је технологија производње барута и штампање је било на високом нивоу тако да се са тиме развила и писменост. Поседовање земље и рад у државној служби нису више били мерило успешности појединца. Приватна делатност је добила у развоју.

Кина је 1078. производила 125.000 тона гвожђа и користила је 1 kg по глави становника, док је у Европи у исто време коришћено ½ kg. Главни град Хангџоу је 1200. године имао 400.000 становника.^[1] Западна Европа је у то време имала само два града са више од 100.000 становника Париз и Венецију.

Династију Сунг је наследила Династија Јуан.

Распростирање и временско трајање династије Сунг

Северни Сунг

Крајем 9. века велики је сељачки устанак готово уништио средишњу власт династије Танг. Кина је подељена на 10 држава с малим остатком царства којим је владало пет династија у низу (тзв. Касни Лианг).

У јануару 960. године, генерал Чао Куанг-јин је извршио државни удар који је искористио Сунг Таи-цу (Тајцу) да се домогне престоља. Вешти војни и политички вођа Тајцу је постао први цар нове династије Сунг. Он је успео да уједини Кину и уништи претњу са севера, али династија Сунг никада није повратила под своју власт Анам (северни Вијетнам), а китанска држава Лиао још увек је заузимала гранична подручја на североистоку где су основали своје царство у Манџурији и унутрашњој Монголији. На северозападу су Тагнути основали снажно царство Си Сја. Та су подручја остала под страном влашћу до 1368. године.

Нова држава била је разједињенија него што је била у време династије Танг, а и војно слабија. Међутим, „Царски испитни систем” још је више поједностављен и установљена је управа чиновника по заслузи. То је било и раздобље брзог привредног развоја. У раздобљу од 750. до 1100. становништво се готово удвостручило, углавном због ширења узгоја риже (која потиче из југоисточне Азије) у средишњој и јужној Кини што је довело до стварања вишкова хране.^[2] Ово повећање броја становника је био разлог што се средишња власт повукла из свестраног и темељног управљања трговином и она је препуштена слободном тржишту. Трговина је надаље досегла виши ниво употребом папирног новца, те великом концентрацијом трговине око прве престолнице Сунга, Кајфенга. Кајфенг је био и средиште система канала (Велики канал) и мреже цеста државе Сунг.

Јужни Сунг

Династија Сунг морала је да плати цену за своју слабу обрану. Године 1126 – 1127 Ђурђи Ђин су освојили северну Кину (Династија Ђин (1115—1234). Подручје династије Сунг ускоро је сведено на средишњу и јужну Кину и опстајало је само плаћајући велики данак овим Татарима.

Без обзира на то што је родно место кинеске културе у долини Жуте реке припало страним освајачима, југ се и надаље економски развијао. Становништво од 60% укупне кинеске популације се и даље повећавало^[2], трговина и индустрија су цвале, а нова престолница, Хангџоу, постала је несумњиво највећи град на свету с око 400.000 становника. Кина је у 13. веку била насељенија и богатија од тадашње Европе. Западна Европа је тада имала само два града с више од 100.000 становника, Париз и Венецију.

Јужни Сунг је значајно ојачао своју морнарицу како би обранио своју морску обалу, али и како би спровео неколико поморских мисија у иностранство. Како би се одупрли северњачкој династији Ђин династија Сунг је развила нову војну технологију употребе барута.

Пад династије Сунг

У 13. веку дошло је до знатног успоравања развоја. То је углавном била последица огромних разарања и друштвених немира насталих због монголске инвазије Џингис-кана и освајања најпре татарског подручја на северу, које је било под династијом Ђин (1210 – 1234), а потом су напали и Сунг подручја на југу (1235 – 1279). Монгке-кан, четврти велики монголски кан (каган), преминуо је 1259. године током опсаде града Чунгкинга. Његов млађи брат, Кублај-кан, проглашен је великим каном, а 1271. године и кинеским царем^[3], иако још није био освојио целу Кину. Након две деценије ратовања, његова војска је на крају уништила војску династије Сунг 1279. године, поновно ујединивши Кину под новом монголском династијом Јуан (1271 – 1368) која је установила нову престолницу на северозападу Кине, Пекинг.

Референце

^ Durand, John (1960). „The Population Statistics of China, A.D. 2-1953”. Population Studies. 13 (3): 209—256. JSTOR 2172247. doi:10.2307/2172247.
^ ^а ^б Patricia Buckley Ebrey, Anne Walthall i James B. Palais, East Asia: A Cultural, Social, and Political History, Houghton Mifflin, Boston, 2006., str. 156.-167. ISBN 0-618-13384-4
^ Morris Rossabi (1988). University of California Press. Berkeley. стр. 115. ISBN 0-520-05913-1.

Литература

Adshead, S. A. M. (2004), T'ang China: The Rise of the East in World History, New York: Palgrave Macmillan, ISBN 978-1-4039-3456-7 (hardback).
Anderson, James A. (2008), „'Treacherous Factions': Shifting Frontier Alliances in the Breakdown of Sino-Vietnamese Relations on the Eve of the 1075 Border War”, Ур.: Wyatt, Don J., Battlefronts Real and Imagined: War, Border, and Identity in the Chinese Middle Period, New York: Palgrave MacMillan, стр. 191—226, ISBN 978-1-4039-6084-9
Bai, Shouyi (2002), An Outline History of China (Revised изд.), Beijing: Foreign Languages Press, ISBN 978-7-119-02347-2
Bol, Peter K. (2001), „The Rise of Local History: History, Geography, and Culture in Southern Song and Yuan Wuzhou”, Harvard Journal of Asiatic Studies, 61 (1): 37—76, JSTOR 3558587, doi:10.2307/3558587
Brook, Timothy (1998), The Confusions of Pleasure: Commerce and Culture in Ming China, Berkeley, CA: University of California Press, ISBN 978-0-520-22154-3
Brose, Michael C. (2008), „People in the Middle: Uyghurs in the Northwest Frontier Zone”, Ур.: Wyatt, Don J., Battlefronts Real and Imagined: War, Border, and Identity in the Chinese Middle Period, New York: Palgrave MacMillan, стр. 253—289, ISBN 978-1-4039-6084-9
Cai, Yanxin (2011) [2010], Chinese Architecture, Cambridge & New York: Cambridge University Press (first published by China Intercontinental Press), ISBN 978-0-521-18644-5 Chan, Alan Kam-leung; Clancey, Gregory K.; Loy, Hui-Chieh (2002), Historical Perspectives on East Asian Science, Technology and Medicine, Singapore: Singapore University Press, ISBN 978-9971-69-259-9
Chaffee, John W. (2015), The Cambridge History of China Volume 5 Part Two Sung China, 960-1279, Cambridge University Press
Chen, Yuan Julian (2014), „Legitimation Discourse and the Theory of the Five Elements in Imperial China”, Journal of Song-Yuan Studies, 44: 325—364, S2CID 147099574, doi:10.1353/sys.2014.0000
Chen, Yuan Julian (2018), „Frontier, Fortification, and Forestation: Defensive Woodland on the Song-Liao Border in the Long Eleventh Century”, Journal of Chinese History (на језику: енглески), 2 (2): 313—334, doi:10.1017/jch.2018.7 
Ebrey, Patricia Buckley; Walthall, Anne; Palais, James B. (2006), East Asia: A Cultural, Social, and Political History, Boston: Houghton Mifflin, ISBN 978-0-618-13384-0
Ebrey, Patricia Buckley (1999), The Cambridge Illustrated History of China, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-66991-7 (paperback).
Embree, Ainslie Thomas; Gluck, Carol (1997), Asia in Western and World History: A Guide for Teaching, Armonk: ME Sharpe, ISBN 978-1-56324-264-9
Fairbank, John King; Goldman, Merle (2006) [1992], China: A New History (2nd enlarged изд.), Cambridge; London: The Belknap Press of Harvard University Press, ISBN 978-0-674-01828-0
Fraser, Julius Thomas; Haber, Francis C. (1986), Time, Science, and Society in China and the West, Amherst, MA: University of Massachusetts Press, ISBN 978-0-87023-495-8
Gernet, Jacques (1962), Daily Life in China on the Eve of the Mongol Invasion, 1250–1276, Translated by H. M. Wright, Stanford: Stanford University Press, ISBN 978-0-8047-0720-6
Golas, Peter (1980), „Rural China in the Song”, The Journal of Asian Studies, 39 (2): 291—325, JSTOR 2054291, doi:10.2307/2054291
Graff, David Andrew; Higham, Robin (2002), A Military History of China, Boulder: Westview Press
Guo, Qinghua (1998), „Yingzao Fashi: Twelfth-Century Chinese Building Manual”, Architectural History, 41: 1—13, JSTOR 1568644, doi:10.2307/1568644
Hall, Kenneth (1985), Maritime trade and state development in early Southeast Asia, Hawaii: University of Hawaii Press, ISBN 978-0-8248-0959-1
Halsall, Paul (2000) [1998]. Jerome S. Arkenberg, ур. „East Asian History Sourcebook: Chinese Accounts of Rome, Byzantium and the Middle East, c. 91 B.C.E. – 1643 C.E.”. Fordham.edu. Fordham University. Архивирано из оригинала 10. 09. 2014. г. Приступљено 2016-09-16.
Hansen, Valerie (2000), The Open Empire: A History of China to 1600, New York & London: W.W. Norton & Company, ISBN 978-0-393-97374-7
Hargett, James M. (1985), „Some Preliminary Remarks on the Travel Records of the Song Dynasty (960–1279)”, Chinese Literature: Essays, Articles, Reviews (CLEAR), 7 (1/2): 67—93, JSTOR 495194, doi:10.2307/495194
——— (1996), „Song Dynasty Local Gazetteers and Their Place in The History of Difangzhi Writing”, Harvard Journal of Asiatic Studies, 56 (2): 405—442, JSTOR 2719404, doi:10.2307/2719404
Hartwell, Robert M. (1982), „Demographic, Political, and Social Transformations of China, 750-1550”, Harvard Journal of Asiatic Studies, 42 (2): 365—442, JSTOR 2718941, doi:10.2307/2718941
Hymes, Robert P. (1986), Statesmen and Gentlemen: The Elite of Fu-Chou, Chiang-Hsi, in Northern and Southern Sung, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-30631-7
Hsu, Mei-ling (1993), „The Qin Maps: A Clue to Later Chinese Cartographic Development”, Imago Mundi, 45: 90—100, doi:10.1080/03085699308592766
Levathes, Louise (1994), When China Ruled the Seas, New York: Simon & Schuster, ISBN 978-0-671-70158-1
Lorge, Peter (2005), War, Politics and Society in Early Modern China, 900–1795 (1st изд.), New York: Routledge
Lorge, Peter (2015), The Reunification of China: Peace through War under the Song Dynasty, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-1-107-08475-9
McKnight, Brian E. (1992), Law and Order in Sung China, Cambridge: Cambridge University Press
Mohn, Peter (2003), Magnetism in the Solid State: An Introduction, New York: Springer-Verlag, ISBN 978-3-540-43183-1
Mote, F. W. (1999), Imperial China: 900–1800, Harvard: Harvard University Press
Needham, Joseph (1986a), Science and Civilisation in China: Volume 1, Introductory Orientations, Cambridge: Cambridge University Press
——— (1986b), Science and Civilisation in China: Volume 3, Mathematics and the Sciences of the Heavens and the Earth, Cambridge: Cambridge University Press
——— (1986c), Science and Civilisation in China: Volume 4, Physics and Physical Technology, Part 2: Mechanical Engineering, Cambridge: Cambridge University Press
——— (1986d), Science and Civilisation in China: Volume 4, Physics and Physical Technology, Part 3: Civil Engineering and Nautics, Cambridge: Cambridge University Press
——— (1986e), Science and Civilisation in China: Volume 5, Chemistry and Chemical Technology, Part 7: Military Technology; The Gunpowder Epic, Cambridge: Cambridge University Press
Paludan, Ann (1998), Chronicle of the Chinese Emperors, London: Thames & Hudson, ISBN 978-0-500-05090-3
Peers, C. J. (2006), Soldiers of the Dragon: Chinese Armies 1500 BCE–CE 1840, Oxford: Osprey Publishing
Rossabi, Morris (1988), Khubilai Khan: His Life and Times, Berkeley: University of California Press, ISBN 978-0-520-05913-9
Rudolph, R. C. (1963), „Preliminary Notes on Sung Archaeology”, The Journal of Asian Studies, 22 (2): 169—177, JSTOR 2050010, doi:10.2307/2050010
Sastri, Nilakanta, K.A. (1984), The CōĻas, Madras: University of Madras
Schafer, Edward H. (1957), „War Elephants in Ancient and Medieval China”, Oriens, 10 (2): 289—291, JSTOR 1579643, doi:10.2307/1579643
Sen, Tansen (2003), Buddhism, Diplomacy, and Trade: The Realignment of Sino-Indian Relations, 600–1400, Manoa: Asian Interactions and Comparisons, a joint publication of the University of Hawaii Press and the Association for Asian Studies, ISBN 978-0-8248-2593-5
Shen, Fuwei (1996), Cultural flow between China and the outside world, Beijing: Foreign Languages Press, ISBN 978-7-119-00431-0
Sivin, Nathan (1995), Science in Ancient China, Brookfield, Vermont: VARIORUM, Ashgate Publishing
Steinhardt, Nancy Shatzman (1993), „The Tangut Royal Tombs near Yinchuan”, Muqarnas: An Annual on Islamic Art and Architecture, X: 369—381, JSTOR 1523201, doi:10.2307/1523201
Sung, Tz'u (1981), The Washing Away of Wrongs: Forensic Medicine in Thirteenth-Century China, translated by Brian E. McKnight, Ann Arbor: University of Michigan Press, ISBN 978-0-89264-800-9
Taagepera, Rein (1997), „Expansion and Contraction Patterns of Large Polities: Context for Russia”, International Studies Quarterly, 41 (3): 475—504, JSTOR 2600793, doi:10.1111/0020-8833.00053
Temple, Robert (1986), The Genius of China: 3,000 Years of Science, Discovery, and Invention, with a foreword by Joseph Needham, New York: Simon and Schuster, ISBN 978-0-671-62028-8
Veeck, Gregory; Pannell, Clifton W.; Smith, Christopher J.; Huang, Youqin (2007), China's Geography: Globalization and the Dynamics of Political, Economic, and Social Change, Lanham: Rowman & Littlefield Publishers, ISBN 978-0-7425-5402-3
Wagner, Donald B. (2001), „The Administration of the Iron Industry in Eleventh-Century China”, Journal of the Economic and Social History of the Orient, 44 (2): 175—197, doi:10.1163/156852001753731033
Wang, Lianmao (2000), Return to the City of Light: Quanzhou, an eastern city shining with the splendour of medieval culture, Fujian People's Publishing House
West, Stephen H. (1997), „Playing With Food: Performance, Food, and The Aesthetics of Artificiality in The Sung and Yuan”, Harvard Journal of Asiatic Studies, 57 (1): 67—106, JSTOR 2719361, doi:10.2307/2719361
Wright, Arthur F. (1959), Buddhism in Chinese History, Stanford: Stanford University Press
Yen-Mah, Adeline (2008), China; Land of Dragon and Emperors, New York: Random House, Inc., ISBN 978-0-385-73748-7
Yuan, Zheng (1994), „Local Government Schools in Sung China: A Reassessment”, History of Education Quarterly, 34 (2): 193—213, JSTOR 369121, doi:10.2307/369121
Bol, Peter K. (1992). "This Culture of Ours": Intellectual Transitions in T'ang and Sung China. Stanford, CA: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-1920-9.
Cotterell, Arthur (2007), The Imperial Capitals of China – An Inside View of the Celestial Empire, London: Pimlico, ISBN 978-1-84595-009-5
Gascoigne, Bamber (2003), The Dynasties of China: A History, New York: Carroll & Graf, ISBN 978-1-84119-791-3
Gernet, Jacques (1982), A history of Chinese civilization, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-24130-4
Kruger, Rayne (2003), All Under Heaven: A Complete History of China, Chichester: John Wiley & Sons, ISBN 978-0-470-86533-0
Kuhn, Dieter (2009). The Age of Confucian Rule: The Song Transformation of China. Cambridge, MA: Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03146-3.
Rossabi, Morris (1983). China among Equals: The Middle Kingdom and Its Neighbors, 10th–14th Centuries. Berkeley, CA: University of California Press. ISBN 978-0-520-04383-1.

Спољашње везе

[1] Durand, John (1960). „The Population Statistics of China, A.D. 2-1953”. Population Studies. 13 (3): 209—256. JSTOR 2172247. doi:10.2307/2172247.

[Buckley-2] а ^б Patricia Buckley Ebrey, Anne Walthall i James B. Palais, East Asia: A Cultural, Social, and Political History, Houghton Mifflin, Boston, 2006., str. 156.-167. ISBN 0-618-13384-4

[3] Morris Rossabi (1988). University of California Press. Berkeley. стр. 115. ISBN 0-520-05913-1.

[1]

Историја Кине
АНТИКА
Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е.
Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е.
Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е.
Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е.
Западни Џоу
Источни Џоу
Пролеће и Јесен
Зараћене државе
ЦАРСТВО
Династија Ћин 221–206 п. н. е.
Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е.
Западни Хан
Династија Син
Источни Хан
Три краљевства 220–280
Веј, Шу и Ву
Династија Ђин 265–420
Западни Ђин
Источни Ђин	Шеснаест краљевстава
Јужне и Сјеверне династије 420–589
Династија Суеј 581–618
Династија Танг 618–907
(Друга Џоу династија 690–705)
Пет династија и десет краљевстава 907–960	Династија Љао 907–1125
Династија Сунг 960–1279
Северни Сунг		Западни Сја
Јужни Сунг	Ђин
Династија Јуан 1271–1368
Династија Минг 1368–1644
Династија Ћинг 1644–1911
САВРЕМЕНО ДОБА
Република Кина 1912–1949
Народна Република Кина 1949–садашњост	Република Кина (Тајван) 1949–садашњост
Сродни чланци Кинеска историографија Хронологија кинеске историје Династија у кинеској историји Језичка историја Историја уметности Привредна историја Историја образовања Историја науке и технологије Правна историја Медијска историја Војна историја Поморска историја
Ова кутија: прикажи разговор уреди

Нормативна контрола
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе
Остале	Енциклопедија Британика