Стараја Ладога
Стараја Ладога Старая Ладога | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Област | Лењинградска област |
Рејон | Волховски рејон |
Основан | 753. |
Стара имена | Алдејгја |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 2.012 |
Географске карактеристике | |
Координате | 59° 59′ 55″ С; 32° 17′ 49″ И / 59.998718° С; 32.296989° И |
Временска зона | UTC+3 |
Остали подаци | |
Поштански број | 187412 |
Позивни број | +7 81363 |
Регистарска ознака | 47 |
ОКАТО код | 41 209 862 001 |
ОКТМО код | 41 609 462 101 |
Стараја Ладога (рус. Старая Ладога) насељено је место са административним статусом села на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Лењинградске области и административно припада Волховском рејону.
Насеље су око 753. године основали варјашки трговци и све до 950. године био је то један од најважнијих трговачких, али и политичких центара на подручју источне Европе. Према подацима са пописа становништва из 2010. године у селу је живело 2.012 становника. Насеље које се сматра првом легендарном престоницом руске Рјурикове државе 1703. је деградирано у ранг села (након градње лучког града Новаје Ладоге неколико километара северније).
Географија
[уреди | уреди извор]Стараја Ладога је смештена на левој обали реке Волхов (део басена језера Ладоге), на месту где се у реку улива њена мањња притока Јелена (позната и као Ладошка) у централним деловима Лењинградске области. Од административног центра рејона града Волхова удаљена је свега око 8 километара у смеру севера.
Кроз село пролази регионални друмски правац А115 Новаја Ладога—Волхов—Кириши—Зујево.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 2.012 становника.
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
---|---|---|---|---|---|---|
903 | 1,035 | --- | --- | 2,305[1] | 2,289[2] | 2,012[3] |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.