Руговска клисура

Руговска клисура
Опште информације
Општина	Пећ
Држава	Србија, Косово и Метохија
Координате	42° 41′ 32″ С; 20° 10′ 07″ И / 42.692222° С; 20.168611° И / 42.692222; 20.168611
Врста споменика	геолошки
Година заштите	1985.
Површина	4,301 ha

Руговска клисура је 25 километара дугачка и преко 300 метара дубока клисура у Метохији, која се пружа од превоја Чакор на западу до Пећи на истоку. За заштићено подручје је проглашена 1985. године, на површини од 4301 ha.

Споменик природе Руговска клисура се Налази између Проклетија на југу и Мокре планине, Хајле и Жљеба на северу. Кроз њу протиче река Пећка Бистрица. На излазу из клисуре је смештен град Пећ. Током плеистоцена, клисуром је силазио Пећки (Руговски) ледник и код Пећке патријаршије, створио је 260 метара високе морене. На улазу у кањон налази се Пећка патријаршија, историјско и духовно седиште Српске православне цркве.

Руговска клисура

Руговска клисура на карти Србије

На овом подручју живи преко 65 ендемских и субендемских врста биљака, међу којима и неке веома ријетке, као што су Наталијина рамонда, као и Српска рамонда.^[1]

Одлука о стављању под заштиту Руговске клисуре као споменика природе 02-број 011/312 - СО Пећ. Службени лист САПК бр. 35/88

Руговска клисура је популарно туристичко место.^[2] Туристичка понуда укључује виа феррату која је отворена 2013. године^[3] и пешачке стазе као што је дуга планинарска стаза Врхови Балкана.

• Проклетије
• Пећка Бистрица
• Ледник
• Пећине испоснице на обалама пећке Бистрице
• Списак заштићених природних добара на Косову и Метохији

• Ивановић, Милан (2013). Метохија: споменици и разарања. Нови Сад; Београд: Прометеј; Службени гласник. 
• Д. Родић и М. Павловић (1994): Географија Југославије 1, Савремена администрација, Београд

• Завод за заштиту природе Србије
• Министарство животне средине и просторног планирања Републике Србије
• Регистар заштићених добара
• Милан Ивановић: Метохија - споменици и разарања
• "Време", 12. нов. 1934