Пређи на садржај

Сергеј Скрипаљ

С Википедије, слободне енциклопедије
Сергеј Скрипаљ
Име по рођењуСергеј Викторович Скрипаљ
Датум рођења(1951-06-23)23. јун 1951. (73 год.)
Место рођењаКалињинград
СупружникЉудмила Скрипаљ (c. 1952/1953–2012), девојачко презиме Кошелник[1]

Сергеј Викторович Скрипаљ (Калињинград, 23. јун 1951) јесте бивши руски обавештајни официр који је био дупли аген,т активан за интересе Уједињеног Краљевство, у периоду током деведесетих и раних двехиљадитих. Четврог децебра, ухапсио га је ФСБ, оптужен је за велеиздају и осуђен је на 13 година затвора. Скрипаљ се преселио у Уједињено Краљевство током размене шпијуна 2010. Он има двојно држављанство, Русије и Уједињеног Краљевство.

Четвртог марта 2018, он и његова ћерка Јулија, руска држављанка која га је посетила дошавши из Москве, отровани су нервним агенсом „Новичок“ који је развила Русија,[2][3] и примљени су у окружну болницу у Солсберију у критичном стању.[4] Тровање је истражила британска обавештајна служба као покушај убиства.[3]

Двадесет и деветог марта 2018, наведено је да је Јулија Скрипаљ ван критичног стања и да је била „свесна и да говори“.[5] Недељу дана касније, 6. априла, објављено је да Сергеј Скрипаљ више није у критичном стању.[6] Пуштен је из болнице 18. маја 2018.[7]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Сергеј Скрипал је рођен у Калињинграду, Калињинградска област, Руска СФСР, 23. јуна 1951.[8] Одрастао је у граду Озјорску, такође у Калињинградској области.,[9] Kaliningrad Oblast, Russian SFSR, on 23 June 1951.[8]

Скрипаљ је 1972. завршио војну инжењерску школу у Калињинграду под именом Жданов, која се налазила у селу Борисово (раније Краусен (Кенигсберг)[10] са квалификацијом сапер - падобранац.[11] Затим је студирао на Московској војној инжењерској академији, а потом је служио у совјетским ваздушно-десантним трупама где је био распоређен у Авганистану током совјетско-авганистанског рата под командом Бориса Громова.[12]

Скрипаљ је кооптиран у војну обавештајну службу (ГРУ) из Ваздушно-десантних трупа.[11] Почетком 1990-их био је постављен као официр ГРУ-а у амбасади на Малти.[8] Године 1994. добио је позицију у канцеларији војног аташеа у Мадриду, Шпанија.[8][11] Године 1995, према ФСБ-у и другим изворима, док је био у Шпанији, регрутовао га је британски обавештајни агент Пабло Милер који се представљао као Антонио Алварез де Идалго.[13][14] Према обавештајним изворима које је цитирао Тајмс у марту 2018, Скрипаљ је први пут примећен као потенцијал за регрутовање од стране шпанских обавештајаца, али му се обратио британски регрутер око јула 1995. и дао му је кодно име „Forthwith“[15] Према ФСБ-у, Пабло Милер је такође био укључен у напоре да се регрутује друге руске агенте и био је у контакту са Александром Литвињенком.[16]

Током 1996, због дијабетеса[8] Скрипаљ је враћен у Москву, где је наставио да ради у штабу ГРУ и једно време је био вршилац дужности директора кадровског одељења ГРУ. [11] Имао је чин пуковника када је пензионисан, због неадекватног здравственог стања, 1999. године.[8] Наставио је да путује у Шпанију, где му је на располагању била кућа у близини Малаге коју су му обезбедили британски обавештаји.[15]

Према руским тужиоцима, он је почео да ради за MI6 1995. године и одавао је државне тајне, попут идентитета руских обавештајних агената. Након пензионисања радио је у одељењу Руског министарства спољних послова, док је наставио да ради за MI6.[17][18] Наводно је одао идентитет 300 руских агената.[19]

Од 2001. Скрипаљ је радио у министарству владе Московске области.[11]

Хапшење и осуда

[уреди | уреди извор]

У децембру 2004. Скрипаq је ухапшен испред своје куће у московском округу Крилатское, убрзо након повратка из Британије. У августу 2006. осуђен је за шпијунирање за Британију. Тужиоци су рекли да је он достављао информације MI6 од 1990-их и да му је MI6 платио 100.000 долара за те информације.[20] Уз контроверзне околности, он је осуђен по „члану 275” Руског кривичног закона (велеиздаја у виду шпијунаже) од стране московског регионалног војног суда у процесу који jе био затворен за јавност.[21] In August 2006, he was convicted of spying for Britain. Prosecutors said he had been supplying MI6 with information since the 1990s and was paid $100,000 by MI6 for the information.[20] Тужилаштво, које је заступао главни војни тужилац Сергеј Фридински, залагало се за казну од 15 година – уместо максималне од 20 година из члана 275 – због олакшавајућих околности као што је његова сарадња са истражитељима.[21]

Скрипаљ је осуђен на 13 година затвора; одузети су му војни чин и одликовања. Афера је откривена јавности тек након што је осуђен у августу 2006.[22] Скрипаљеви адвокати уложили су жалбу на казну,[тражи се извор] што је потврдио Војни колегијум Врховног суда 30. новембра 2006.[23]

Ослобађање и живот у УК

[уреди | уреди извор]

Деветог јула 2010, Скрипаљ и још тројица Руса, који су били у затвору због шпијунирања у корист САД, ослобођени су у оквиру размене шпијуна. Четворица мушкараца су размењена за десет руских агената ухапшених у Сједињеним Државама у оквиру Илегалног програма.[24][25][26][27] Влада Велике Британије је инсистирала да Скрипаљ буде укључен у размену.[11]

Скрипаљ се преселио у Солсбери у Вилтширу, где је купио кућу 2011.[28] Према британским безбедносним званичницима, Скрипаљ је наставио да пружа информације УК и другим западним обавештајним агенцијама у периоду након 2010. године.[19]

Његова супруга умрла је 2012. од дисеминованог рака ендометријума, док се његова кћи вратила у Москву 2014. године и радила је у продаји.[11] Син му је умро у 43. години у марту 2017, под непознатим околностима, у посети Санкт Петербургу;[29] Скрипалољ старији брат је умро две године пре тровања.[30] И Скрипаљова супруга и његов син сахрањени су на гробљу у Солсберију.[31]

У мају 2018, Њујорк тајмс је известио да је Скрипаљ, иако је у пензији, „још увек у игри“. Док је живео у Британији, путовао је у друге земље, састајао се са обавештајним званичницима Чешке Републике, Естоније и Колумбије, највероватније разговарајући о руским шпијунским техникама.[32][33] У јуну 2016. отпутовао је у Естонију да упозна њихове шпијуне.[34] Руски изгнаник Валериј Морозов рекао је за вести Channel 4 да Сергеј Скрипаљ и даље ради и да је у редовном контакту са војним обавештајцима у руској амбасади.[35][36][37]

Иако је првобитно јављено да је Скрипал био близак повереник Кристофера Стила, британског бившег шпијуна који је саставио контроверзни Силов досије,[38][39] Телеграф је к��сније писао да је конекцију Скрипаља и Стила измислила руска обавештајна служба.[40]

Новински магазин Фокус је 28. септембра 2018. пренео, позивајући се на изјаву високог званичника НАТО-ове савезничке командне контраобавештајне јединице (ACCI) у Монсу, да је Скрипаљ до 2017. радио за четири обавештајне агенције земаља НАТО-а. Он није само путовао у Праг у пратњи званичника MI6, где је дао информације о активној руској шпијунској мрежи, укључујући неке агенте које је Скрипаљ познавао из периода када је био активан у служби. Он је дао информације естонској тајној служби у Талину, што им је омогућило да идентификују три активна руска тајна оперативца. Скрипаљ је такође сарађивао са шпанском тајном службом Centro Nacional de Inteligencia, обавештавајући агенцију о руском организованом криминалу у шпанском региону Коста дел Сол. Сва путовања му је организовала и одобрила британска спољна обавештајна служба MI6.[41][42] Марк Урбан је известио да је Скрипаљ 2017. године требало да се састане са представницима швајцарске службе.[43]

Тровање

[уреди | уреди извор]

Четврог марта 2018. Скрипаљ и његова 33-годишња ћерка Јулија, која је била у посети из Москве, пронађени су „како губе свести на клупи“[44] у близини тржног центра у Солсберију од стране лекара и медицинске сестре који су пролазили.[45][46] Док су били у окружној болници у Солсберију, стављени су у индуковану кому да би спречили оштећење органа.[47][48][49]

Након инцидента, институције су провериле симптоме код 21 припадника хитне помоћи и јавности.[50][51] Два полицајца су збринута због могућих мањих симптома, за које се каже да су свраб у очима и пискање, док је трећи, наредник детектив Ник Бејли, који је послат у кућу Сергеја Скрипаља, био у тешком стању.[52][53][54] До 22. марта 2018. детектив наредник Бејли се довољно опоравио и био је отпуштен из болнице, а до 15. јануара 2019. вратио се у активну службу.[55][56]

Дана 29. марта, Јулија је пријављено да је ван критичног стања, „свесна и прича“.[5] Болница је 7. априла известила да се Сергеј Скрипал брзо поправља и да више није у критичном стању, два дана након што је у Москви пријављено побољшање након телефонског позива његове ћерке.[57][58] Осамнаестог маја 2018, Сергеј Скрипаљ је отпуштен из болнице. Главни лекар за негу Скрипаља рекао је да ће даље лечење бити обезбеђено ван болнице и да је лечење Скрипаља „велики изазов без преседана“.[7]

Полиција је прогласила да је у питању велики инцидент јер су умешане бројне агенције.[59] Шестог марта, у оквиру Националне полицијске мреже за борбу против тероризма договорено је да Команда за борбу против тероризма са седиштем у Метрополитанској полицији преузме истрагу од полиције Вилтшира. Помоћник комесара Марк Роули, шеф полиције за борбу против тероризма, апеловао је на сведоке инцидента након састанка COBR-а којим је председавала министарка унутрашњих послова Амбер Руд.[31]

Дванаестог марта 2018, премијерка Тереза Меј изјавила е да је идентификован нервни агенс коришћен у нападу, који је развила Русија. Агенс је био Новичок. Британске власти су затражиле објашњење од руске владе.[60][61] Два дана касније, Меј је рекла да је Русија одговорна за инцидент и најавила протеривање 23 руске дипломате као одмазду.[62]

Русија је саопштила да је њеним дипломатама забрањен приступ и Сергеју Скрипалу и његовој ћерки, која је руска држављанка.[63] Би-Би-Си је 31. марта 2018. известио да Уједињено Краљевство разматра захтев руске амбасаде, „у складу са својим обавезама према међународном и домаћем праву“.[64]

Министарство унутрашњих послова одбило је 6. априла захтев за издавање визунеће кињи Сергеја Скрипаља, Викторије Скрипа, јер „није у складу са имиграционим правилима“. Викторија Скрипаљ је намеравала да отпутује у Британију, да врати Јулију у Русију.[65][66]

Крајем јуна 2018, двојица британских држављана хоспитализована су због тровања у Ејмсберију, 13 километара од Солсберија где је Скрипал нападнут. Једна жртва је преминула у болници. Полиција је утврдила да су отроване истим нервним агенсом Новичок који је коришћен у покушају атентата на Сергеја и његову ћерку, а министар унутрашњих послова Сајид Јавид рекао је Доњем дому да су жртве вероватно биле отроване непрописно одбаченим нервним агенсом који је коришћен за напад на Сергеја.[67]

Шеснаестог фебруара 2019. Сандеј тајмс је известио, не наводећи изворе, да је Сергеј Скрипал „доживео погоршање здравља и да се лечи код лекара”.[68]

Седмог јуна 2020. The Sunday Times је известио да су Сергеј и његова ћерка настањени на Новом Зеланду под новим идентитетом.[69] Неколико недеља касније, New Zealand Herald је изазвао неколико сумњи у вези са извештајем.[70]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Morris, Steven; Harding, Luke; Bannock, Caroline (6. 3. 2018). „Woman in Russian spy mystery identified as Sergei Skripal's daughter”. The Guardian (US изд.). London. Архивирано из оригинала 7. 3. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  2. ^ Asthana, Anushka; Roth, Andrew; Harding, Luke; MacAskill, Ewen (12. 3. 2018). „May issues ultimatum to Moscow over Salisbury poisoning”. The Guardian (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 6. 2019. г. Приступљено 13. 3. 2018. 
  3. ^ а б Dodd, Vikram; Harding, Luke; MacAskill, Ewen (8. 3. 2018). „Sergei Skripal: former Russian spy poisoned with nerve gas, say police”. Архивирано из оригинала 7. 4. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  4. ^ „Russia spy: Allies condemn nerve agent attack”. BBC News. 15. 3. 2018. Архивирано из оригинала 15. 3. 2018. г. Приступљено 15. 3. 2018. 
  5. ^ а б „Russian spy: Yulia Skripal 'conscious and talking'”. BBC News. 29. 3. 2018. Архивирано из оригинала 15. 8. 2018. г. Приступљено 21. 7. 2018. 
  6. ^ Joyce, Kathleen (6. 4. 2018). „Poisoned former Russian spy Sergei Skripal no longer in critical condition, hospital says”. Fox News. Архивирано из оригинала 6. 4. 2018. г. Приступљено 6. 4. 2018. 
  7. ^ а б „Ex-spy Sergei Skripal discharged after poisoning”. BBC News. Архивирано из оригинала 18. 5. 2018. г. Приступљено 18. 5. 2018. 
  8. ^ а б в г д ђ Тихомиров, Владимир (8. 3. 2018). „Яд для шпиона. Кто и зачем отравил экс-разведчика Сергея Скрипаля”. Life.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 13. 7. 2019. г. Приступљено 21. 8. 2020. 
  9. ^ Стало известно, кто может скрываться под псевдонимом отравителя Скрипалей Архивирано 23 април 2018 на сајту Wayback Machine mk.ru, 23 April 2018.
  10. ^ Petrov, Nikolay (22. 3. 2018). „Сергей Скрипаль. Биография [Sergey Skripal. Biography]”. Infox.ru. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 30. 3. 2018. 
  11. ^ а б в г д ђ е "Сергей всегда был начеку": как жил Скрипаль в России и Британии Архивирано 12 март 2018 на сајту Wayback Machine tr.
  12. ^ Sergei Skripal – the life of a double agent Архивирано 16 април 2018 на сајту Wayback Machine The Times, 13 March 2018.
  13. ^ Налоговый полицейский узнал своего вербовщика: Он оказался старым знакомым контрразведчиков ФСБ Архивирано 8 март 2018 на сајту Wayback Machine tr.
  14. ^ A hundred grand and hundreds of betrayed agents What was former GRU Colonel Sergey Skripal's treason against Russia?
  15. ^ а б Ben Macintyre.
  16. ^ Шпион-идальго: ФСБ назвала имя британского шпиона, вербовавшего российских силовиков Архивирано 6 јануар 2008 на сајту Wayback Machine Lenta.ru, 15 August 2007.
  17. ^ Лондон пообещал Москве жесткий ответ в случае причастности РФ к инциденту со Скрипалем Архивирано 8 март 2018 на сајту Wayback Machine Interfax, 6 March 2018.
  18. ^ „Russian colonel sentenced to 13 years in prison for spying for Britain”. Agence France-Presse. 9. 8. 2006. Архивирано из оригинала 12. 3. 2007. г. 
  19. ^ а б Neil Buckley, David Bond, Henry Foy.
  20. ^ а б Parfitt, Tom; Weaver, Matthew; Norton-Taylor, Richard (9. 7. 2010). „Spy swap: US and Russia hand over agents in full media glare”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 9. 11. 2021. 
  21. ^ а б Полковник на службе ее величества: Осужден агент британской разведки в ГРУ Архивирано 12 март 2018 на сајту Wayback Machine Kommersant, 10 August 2006.
  22. ^ „Russian colonel jailed for spying”. BBC News. 9. 8. 2006. Архивирано из оригинала 6. 3. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  23. ^ Оставлен в силе приговор полковнику Скрипалю, осужденному за шпионаж Архивирано 12 март 2018 на сајту Wayback Machine RIA Novosti, 30 November 2006.
  24. ^ „Russia and US preparing spy swap”. The Telegraph. 7. 7. 2010. Архивирано из оригинала 6. 3. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  25. ^ Parfitt, Tom; Weaver, Matthew; Norton-Taylor, Richard (9. 7. 2010). „Spy swap: US and Russia hand over agents in full media glare”. Архивирано из оригинала 9. 3. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  26. ^ Norton-Taylor, Richard; Parfitt, Tom; Clark, Andrew (11. 7. 2010). „British security services debrief two Russians freed in spy swap”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 6. 3. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  27. ^ „Случаи помилования президентом РФ лиц, осужденных за госизмену. Досье”. TASS. 29. 7. 2017. Архивирано из оригинала 13. 3. 2018. г. Приступљено 21. 3. 2018. 
  28. ^ „Salisbury, scratchcards and sausage: the quiet life of Sergei Skripal”. The Guardian. 6. 3. 2018. Архивирано из оригинала 7. 3. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  29. ^ Dodd, Vikram; MacAskill, Ewen; Morris, Steven (9. 3. 2018). „Russian spy attack: military convoy arrives at Salisbury hospital”. The Guardian. Архивирано из оригинала 9. 3. 2018. г. Приступљено 9. 3. 2018. 
  30. ^ „Russian spy: Sergei Skripal collapsed alongside daughter”. BBC News. 6. 3. 2018. Архивирано из оригинала 8. 3. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  31. ^ а б „'More known' about substance in spy case”. BBC News. 7. 3. 2018. Архивирано из оригинала 22. 6. 2018. г. Приступљено 21. 7. 2018. 
  32. ^ „Sergei Skripal Was Retired, but Still in the Spy Game. Is That Why He Was Poisoned?”. The New York Times (на језику: енглески). 14. 5. 2018. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 14. 5. 2018. г. Приступљено 14. 5. 2018. 
  33. ^ „Mercenaries, Spies, and Double Agents Gather En Masse in Bogotá”. Bloomberg Businessweek (на језику: енглески). 16. 4. 2019. Архивирано из оригинала 22. 4. 2019. г. Приступљено 22. 4. 2019. 
  34. ^ Schwirtz, Michael; Barry, Ellen (14. 5. 2018). „Sergei Skripal Was Retired, but Still in the Spy Game. Is That Why He Was Poisoned?”. The New York Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 7. 2018. г. Приступљено 15. 7. 2018. 
  35. ^ Home Affairs Correspondent, Tom Harper (18. 3. 2018). „Special Branch called in as email warns dissident: 'They came for Sergei, they will come for you'”. Архивирано из оригинала 26. 9. 2018. г. Приступљено 25. 9. 2018 — преко www.thetimes.co.uk. 
  36. ^ „Sergei Skripal: Former spy was in 'regular contact with Russian embassy', ex-Kremlin officer claims | The Independent”. Independent.co.uk. 7. 3. 2018. Архивирано из оригинала 24. 11. 2018. г. Приступљено 25. 9. 2018. 
  37. ^ Drake, Matt (8. 3. 2018). „'More McMafia hits will follow' Theresa May MUST act now to protect UK from assassinations”. Express.co.uk. Архивирано из оригинала 22. 8. 2018. г. Приступљено 21. 8. 2018. 
  38. ^ Poisoned Russian spy Sergei Skripal was close to consultant who was linked to the Trump dossier Архивирано 25 септембар 2018 на сајту Wayback Machine, The Telegraph, 7 March 2018.
  39. ^ „The ex-Kremlin spy apparently poisoned in Britain has links to the man who wrote the explosive Trump-Russia dossier”. Business Insider. Архивирано из оригинала 21. 8. 2020. г. Приступљено 15. 7. 2018. 
  40. ^ Kremlin accused of laying false trail linking Sergei Skripal to ex-MI6 officer behind Trump dossier Архивирано 27 јануар 2019 на сајту Wayback Machine, The Telegraph, 20 January 2019.
  41. ^ Vergifteter Doppelagent Skripal war bis 2017 für vier Geheimdienste tätig Архивирано 29 септембар 2018 на сајту Wayback Machine, Focus, 28 September 2019
  42. ^ Bericht: Sergej Skripal lieferte Agenten ans Messer Архивирано 28 септембар 2018 на сајту Wayback Machine, Deutsche Welle, 28 September 2019
  43. ^ „GRU Globetrotters 2: The Spies Who Loved Switzerland”. Bellingcat. 6. 7. 2019. Архивирано из оригинала 6. 7. 2019. г. „Mark Urban reports in the book, and confirmed to us that at the end of June or beginning of July 2017, Sergey Skripal had to cancel a previously-scheduled interview on the grounds that he had to travel to Switzerland to meet with the local intelligence services.” 
  44. ^ „Moscow 'Highly Likely' Behind Salisbury Chemical Attack, Prime Minister of United Kingdom Says in Letter to Security Council – Russian Federation Calls Statement Irresponsible, Threatening”. United Nations. 14. 3. 2018. SC/13247. Архивирано из оригинала 8. 4. 2018. г. Приступљено 9. 4. 2018. 
  45. ^ „Russian spy: What we know so far”. BBC News. 8. 3. 2018. Архивирано из оригинала 3. 7. 2018. г. Приступљено 21. 7. 2018. 
  46. ^ „Alleged former Russian spy critically ill after exposure to unknown substance in Salisbury”. The Daily Telegraph. 5. 3. 2018. Архивирано из оригинала 10. 3. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  47. ^ Michael Wolgelenter, Ellen Barry.
  48. ^ Ellen Barry.
  49. ^ „Russian spy: Russia 'has no information' on Sergei Skripal collapse”. BBC News. 6. 3. 2018. Архивирано из оригинала 8. 3. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  50. ^ „Up to 21 people treated after nerve agent attack on Russian spy Sergei Skripal”. ITV News. 8. 3. 2018. Архивирано из оригинала 11. 3. 2018. г. Приступљено 9. 3. 2018. 
  51. ^ Casciani, Dominic (9. 3. 2018). World at One. BBC Radio 4. Корисна информација се налази на: 21m47s. Приступљено 9. 3. 2018. „there was some erroneous reporting that there were 21 other people being treated, that is not true, there has only been these three casualties and they are all still in hospital” 
  52. ^ „Russian spy 'attacked with nerve agent'”. BBC News. 7. 3. 2018. Архивирано из оригинала 18. 7. 2018. г. Приступљено 21. 7. 2018. 
  53. ^ Robert Mendick (9. 3. 2018). „Russian spy may have been poisoned at home, police believe, as military deployed to Salisbury”. Telegraph. Архивирано из оригинала 14. 3. 2018. г. Приступљено 11. 3. 2018. 
  54. ^ Patrick Sawer (11. 3. 2018). „Poisoned police officer: 'I'm not a hero. I was just doing my job'”. Telegraph. Архивирано из оригинала 11. 3. 2018. г. Приступљено 11. 3. 2018. 
  55. ^ „Police officer discharged after ex-spy attack”. BBC News (на језику: енглески). 22. 3. 2018. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 30. 3. 2018. 
  56. ^ Morris, Steven (15. 1. 2019). „Police officer poisoned by novichok returns to active duty”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 13. 7. 2019. г. Приступљено 30. 11. 2019. 
  57. ^ Janjevic, Darko (6. 4. 2018). „The curious case of Yulia Skripal's recorded phone call”. Deutsche Welle. Архивирано из оригинала 9. 4. 2018. г. Приступљено 10. 4. 2018. 
  58. ^ Alistair Smout, Guy Faulconbridge (7. 4. 2018). „Poisoned Russian agent Sergei Skripal recovering rapidly, hospital says”. Reuters. Архивирано из оригинала 10. 4. 2018. г. Приступљено 10. 4. 2018. 
  59. ^ „Critically ill man 'former Russian spy'”. BBC News. 5. 3. 2018. Архивирано из оригинала 8. 3. 2018. г. Приступљено 8. 3. 2018. 
  60. ^ „Russian spy: Highly likely Moscow behind attack, says Theresa May”. BBC News. 12. 3. 2018. Архивирано из оригинала 12. 3. 2018. г. Приступљено 12. 3. 2018. 
  61. ^ Barry, Ellen; Pérez-Peña, Richard (12. 3. 2018). „Britain Blames Moscow for Poisoning of Former Russian Spy”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 12. 3. 2018. г. Приступљено 12. 3. 2018. 
  62. ^ Stewart, Heather; Walker, Peter; Borger, Julian (14. 3. 2018). „Russia threatens retaliation after Britain expels 23 diplomats”. The Guardian. Архивирано из оригинала 21. 4. 2020. г. Приступљено 20. 8. 2020. 
  63. ^ Великобритания отказалась предоставить российским дипломатам доступ к Сергею Скрипалю Архивирано 18 март 2018 на сајту Wayback Machine (Britain refused to grant Russian diplomats access to Sergei Skripal TASS.) TASS, 18 March 2018.
  64. ^ Russian spy: UK considers request to visit Yulia Skripal Архивирано 25 јул 2018 на сајту Wayback Machine 31 March 2018, at bbc.co.uk, accessed 2 April 2018.
  65. ^ „The Latest: UK rejects visa for poisoned spy's niece”. AP NEWS (на језику: енглески). 7. 4. 2018. Приступљено 9. 11. 2021. 
  66. ^ „Sergei Skripal's niece denied visa to come to Britain”. Reuters (на језику: енглески). 6. 4. 2018. Приступљено 9. 11. 2021. 
  67. ^ Tobin, Olivia (2018-09-05). „Police: 'Charlie Rowley and Dawn Sturgess were not targeted'”. Evening Standard (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-21. 
  68. ^ „Fears for poisoned MI6 spy Sergei Skripal after health worsens”. The Sunday Times. 16. 2. 2019. Архивирано из оригинала 16. 10. 2019. г. Приступљено 10. 9. 2019 — преко www.thetimes.co.uk. 
  69. ^ „Salisbury novichok poisonings: Sergei and Yulia Skripal move to New Zealand”. 7. 6. 2020. Архивирано из оригинала 1. 8. 2020. г. Приступљено 1. 8. 2020 — преко www.thetimes.co.uk. 
  70. ^ „Russian spies, lies and the British press: Are the poisoned Skripal duo living in NZ?”. 28. 6. 2020. Архивирано из оригинала 27. 7. 2020. г. Приступљено 1. 8. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сергеј_Скрипаљ&oldid=28779357”