Радмило Михајловић
Радмило Михајловић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 19. новембар 1964. | ||
Место рођења | Фоча, СФР Југославија | ||
Позиција | нападач | ||
Јуниорска каријера | |||
Сутјеска Фоча | |||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1983—1988 1988—1989 1989—1990 1991—1993 1993—1994 1997 1997—1998 |
Жељезничар Сарајево Динамо Загреб Бајерн Минхен Шалке 04 Ајнтрахт Франкфурт Похан Стилерс АПОП Пафос |
119 26 34 58 10 3 14 |
(67) (9) (4) (12) (0) (0) (5) |
Репрезентативна каријера | |||
1986—1989 | СФР Југославија | 6 | (1) |
Радмило Михајловић (Фоча, 19. новембар 1964) бивши је југословенски и српски фудбалер који је играо на позицији нападача.
Клупска каријера
[уреди | уреди извор]Рођен је 19. новембра 1964. године у Фочи. Прве фудбалске кораке је направио у фочанској Сутјесци. Играо је на позицији нападача. Убрзо је примећен његов таленат и наставио је каријеру у сарајевском Жељезничару. За екипу са „Грбавице” је играо пуних пет сезона у периоду од 1983. до 1988. године и на 119 наступа постигао је 62 погодака.[1] У сезони 1986/87. био је најбољи стрелац фудбалског првенства Југославије са 23 постигнута гола.[2] Био је део чувене генерације Жељезничара која је испала у полуфиналу Купа УЕФА од мађарског Видеотона. Није играо реванш сусрет пошто је добио други жути картон.[3]
Каријеру је наставио у загребачком Динаму 1988. године, захваљујући тадашњем тренеру „модрих” Ћири Блажевићу.[4] Играо је само једну сезону, уписао је укупно 31 наступ и постигао 12 голова.[5] Једини је Србин који је био капитен Динама и то на утакмици против Партизана.[6][7] Интернационалну каријеру је градио у немачкој Бундеслиги, играјући прво за Бајерн из Минхена. Са екипом Бајерна је освојио титулу првака у сезони 1989/90, а постигао је четири гола у првенству. После нешто више од годину дана прешао је у зимском прелазном року сезоне 1990/91, у тада друголигаша Шалке 04.[8] Михајловић је са тимом из Гелзенкирхена освојио другу Бундеслигу и вратио се у елитни ранг такмичења. Постигао је 12 голова на 60 одиграних утакмица за Шалке.[9] Такође је играо за Ајнтрахт из Франкфурта годину дана, али без запаженијег учинка.[10]
У позним фудбалским годинама играо је за јужнокорејски Поханг Стилерс и у кипарском АПОП Пафосу где је завршио играчку каријеру 1998. године.[11] Током 2006. кратко време је био на дужности техничког директора ФК Рад из Београда.[12] Има менаџерску агенцију и ради као скаут углавном у западној Европи.[13]
Репрезентативна каријера
[уреди | уреди извор]За репрезентацију Југославије је играо на шест утакмица и постигао један гол.[14] Дебитовао је 29. октобра 1986. на утакмици против Турске у квалификацијама за одлазак на Европско првенство у Немачкој. Једини погодак у дресу државног тима Михајловић је постигао у сусрету против Швајцарске, одиграном у Луцерну 24. августа 1988. године. У тој утакмици Југословени су победили са 2:0. Последњи меч за Југославију је одиграо 13. децембра 1989. у Лондону против Енглеске.[15]
Статистика каријере
[уреди | уреди извор]Наступи за репрезентацију
[уреди | уреди извор]# | Датум | Место | Противник | Резултат | Гол | Такмичење |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 29. октобар 1986. | Сплит | Турска | 4:0 | 0 | Квалификације за Европско првенство 1988. |
2. | 29. август 1987. | Београд | Совјетски Савез | 0:1 | 0 | Пријатељска |
3. | 4. јун 1988. | Бремен | Западна Немачка | 1:1 | 0 | |
4. | 24. август 1988. | Луцерн | Швајцарска | 2:0 | 1 | |
5. | 5. април 1989. | Атина | Грчка | 4:1 | 0 | |
6. | 13. децембар 1989. | Лондон | Енглеска | 1:2 | 0 |
Трофеји
[уреди | уреди извор]- Бајерн Минхен
- Бундеслига: 1989/90.
- Суперкуп Немачке: 1990.
- Шалке 04
- Друга Бундеслига: 1990/91.
- Индивидуални
- Најбољи стрелац Првенства Југославије: 1986/87.
Приватан живот
[уреди | уреди извор]Ожењен је Зорицом Михајловић и са њом има двоје деце, сина Стефана и кћерку Стефанију.[16][17] Радмилов син Стефан је исто фудбалер, играо је за Црвену звезду, Рад, Борац Чачак и Војводину.[18]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Radmilo Mihajlović FK Željezničar”. 1921.ba. 05. 03. 2016. Приступљено 25. 11. 2018.
- ^ „Kraljevi strelaca”. strategija.org. 25. 11. 2018. Приступљено 25. 11. 2018.
- ^ „Radmilo Mihajlović: Da sam igrao, prošli bi Videoton”. aljazeera.net. 09. 04. 2016. Приступљено 25. 11. 2018.
- ^ „Ispovest srpskog Linekera!”. espreso.rs. 28. 09. 2015. Приступљено 25. 11. 2018.
- ^ „Povijest Dinama Radmilo Mihajlović”. gnkdinamo.hr. 25. 11. 2018. Архивирано из оригинала 26. 11. 2018. г. Приступљено 25. 11. 2018.
- ^ „Intervju - Radmilo Mihajlović: O “auto ugovorima“ u SFRJ!”. РТВ БН. 02. 09. 2015. Приступљено 25. 11. 2018.
- ^ „Mihajlović: Jedini sam Srbin koji je bio kapiten Dinama”. Независне новине. 28. 09. 2015. Приступљено 25. 11. 2018.
- ^ „Radmilo Mihajlović”. sueddeutsche.de. 28. 08. 2018. Приступљено 25. 11. 2018.
- ^ „Als Mihajlovic zum Rekordsünder auf Schalke wurde”. waz.de. 10. 10. 2017. Приступљено 25. 11. 2018.
- ^ „Radmilo Mihajlovic Eintracht Frankfurt 1993/1994”. fussballdaten.de. 25. 11. 2018. Приступљено 25. 11. 2018.
- ^ „Radmilo Mihajlovic profile”. worldfootball.net. 25. 11. 2018. Приступљено 25. 11. 2018.
- ^ „Rad se pojačao direktorskim tandemom”. mondo.rs. 13. 01. 2006. Приступљено 25. 11. 2018.
- ^ „Mihajlović: Skautiram po Evropi, BiH puna kriminala”. mozzartsport.com. 15. 10. 2015. Приступљено 25. 11. 2018.
- ^ „Radmilo Mihajlovic - Alle Tore”. transfermarkt.ch. 25. 11. 2018. Приступљено 25. 11. 2018.
- ^ „Reprezentativci: Mihajlović Radmilo”. reprezentacija.rs. 25. 11. 2018. Приступљено 25. 11. 2018.
- ^ „Radmilo Mihajlović,legenda Željezničara : Da bih vratio svoju kuću u Sarajevu , platio sam 440.000 KM!”. kliker.info. 24. 02. 2014. Приступљено 25. 11. 2018.
- ^ „Sportska priča porodice Mihajlović”. brzevijesti. 13. 01. 2014. Архивирано из оригинала 26. 11. 2018. г. Приступљено 25. 11. 2018.
- ^ „Stefan Mihajlovic”. transfermarkt.co.uk. 25. 11. 2018. Приступљено 25. 11. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Радмило Михајловић на сајту reprezentacija.rs
- Радмило Михајловић на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
- Радмило Михајловић на сајту WorldFootball.net (језик: енглески)