Пан ам
| |||||||
Основана | 14. марта 1927. | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Чвориште |
| ||||||
Флота | 226 | ||||||
Дестинације | 86 земаља на шест континената на свом врхунцу 1968.[1] | ||||||
Седиште | Њујорк, Мајами | ||||||
Веб-сајт | www.panam.org |
Пан Америкен ворлд ервејз (енгл. Pan Am, Pan American World Airways, PA/PAA) је била авио-компанија у САД, првобитно основана као Пан Америкен ервејз[2], била је авио-компанија која је била главни и највећи међународни авио-превозник и незванични прекоокеански авиопревозник Сједињених Држава током већег дела 20. века, вероватно најпознатија по томе што је била прва која је у својој флоти имала авионе Боинг 707 и Боинг 747. Била је то прва авио-компанија која је летела широм света и била је пионир бројних иновација модерне авио индустрије, као што су широкотрупни авиони - џамбо џетови и компјутеризовани системи за резервације.[3][4]
Компанија је основана 14. марта 1927, а банкротирала је 4. децембра 1991. године. Током 1930-их, под вођством америчког предузетника Хуана Трипеа, авио-компанија је купила флоту авиона и усмерила своју мрежу рута на Централну и Јужну Америку, постепено додавајући трансатлантске и транспацифичке дестинације. До средине 20. века, Пан Ам је уживао скоро монопол на међународним рутама.[5] Главно чвориште и водећи терминал компаније био је Ворлдпорт на међународном аеродрому Џон Ф. Кенеди у Њујорку.[4] Током свог врхунца између касних 1950-их и раних 1970-их, Пан Ам је био познат по својој напредној флоти, високо обученом особљу и погодностима.[3] Био је један од оснивача Међународног удружења за ваздушни транспорт (ИАТА), глобалног удружења авио-индустрије.[6]
Током 1990-их неколико пута је безуспешно покушано њено оживљавање. У вре��е када је престала са радом, заштитни знак авио-компаније био је други најпризнатији у свету,[3] а његов губитак се осетио међу путницима и многим Американцима као знак краја златног доба ваздушних путовања.[7] Његов бренд, иконографија и допринос индустрији остају добро познати у 21. веку.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Only Pan Am Flies to all 6 continents!”. everything Pan Am. 1948. Приступљено 27. 3. 2022.
- ^ „Pan American World Airways, Inc”. Britannica. Приступљено 2022-05-20.
- ^ а б в г Ash, Andy. „The rise and fall of Pan Am”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-21.
- ^ а б Guy Norris; Mark Wagner (1. 9. 1997). „Birth of a Giant”. Boeing 747: Design and Development Since 1969. Zenith Imprint. стр. 12–13. ISBN 978-0-7603-0280-4. Непознати параметар
|name-list-style=
игнорисан (помоћ) - ^ Gellene, Dallos (9. 1. 1991). „Pan Am's Dive Began After the Government Axed Its Near-Monopoly : Airlines: The carrier had operated without competition for decades. When the floodgates opened in 1978, it couldn't cope.”. Los Angeles Times. Приступљено 11. 4. 2021.
- ^ „IATA: A new mandate in a changed world”. Airliner World. Stamford: Key Publishing. новембар 2011. стр. 32.
- ^ „LOTS OF REASONS WHY PAN AM FAILED”. The Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2021-07-21.