Национални парк Бикин
| Национални парк Бикин | |
|---|---|
IUCN категорија II (национални парк) | |
.jpg) Национални парк Бикин | |
.jpg)  | |
| Мјесто | Приморска Покрајина  Русија |
| Најближи град | Хабаровск |
| Координате | 46° 37′ 59″ N 136° 34′ 59″ E / 46.63306° С; 136.58306° И |
| Површина | 11,600 km² |
| Основано | 3. новембар 2015. године |
| Управљачко тијело | Федерално—државна институција Бикин |
Национални парк Бикин (рус. Национальный парк Бикин) је један од националних паркова Русије и посебно заштићено природно подручје у Пожарском рејону у Приморској Покрајини на Руском далеком истоку. Парк је формиран 3. новембра 2015. године декретом Владе Руске Федерације у оквиру програма заштите и ширења критично угрожене врсте амурског тигра.[1] Парк обухвата територију државног резервата природе Верхебикински, који је од регионалног значаја и део територије Бикинскаја.[2]. Ово је један од најмлађих националних паркова Русије, а његова укупна површина износи 11,600 km².[3][4] Територија парка стационирана је на западном делу планинског масива Сихоте Алињ. Надморска висина у парку варира од локације, па је тако најнижа на 200 м у долини реке Бикин, а највиша на 1932 метара, на Анику, највишој тачки Приморске Покрајине.
Циљеви и задаци
[уреди | уреди извор]Парк је формиран да би се у њему решили следећи проблеми[4]:
- Очување јединствених природних локација
- Очување историјских и културних локација, зашитита станишта и традиционалног начина живота аутохтоних народа (Удегејци и Нанајци)
- Еколошко образовање становништва и стварање услова за регулирани туризам и рекреацију
- Државно надгледање земље у циљу заштите и очувања подручја
Флора и фауна
[уреди | уреди извор]
Територија националног парка је једно од последњих природних станишта амурског тигра, где живи 10% светске популације ове врсте.
У парку је пописана 51 врста сисара као што су лос, дивља свиња, срна, риђа лисица, тигар, мрки и хималајски мрки медвед, самур, визон, бизамски пацов и многе друге. На подручју националног парка настањене су 194 врсте птица, а најмање 9 њих забележено је у Црвеној књизи Русије, као што су црна рода, Mergus squamatus, Bubo blakistoni и друге. У парку је пописано и 10 врста гмизаваца, 7 врста водоземаца и 26 врста риба.[5]
Вегетацију представљају лишћарске листопадне шуме и широколисне шуме кедара, a због ове распрострањености у шумским деловима националног парка настањен је велики број врста сисара. Шуме око реке Бикин су пример мешане вегетације на северу и југу парка. На северном подручју расту биљке као што су кедар, бреза, јасен, орах и друге, док ја југу расте женшен, Eleutherococcus, Rhododendron dauricum, киви и аралија.[5]
Клима
[уреди | уреди извор]На подручју националног парка преовлађује умереноконтинентална клима, са великим разликама у температури, са топлим и влажним летима, а хладним зимама.[6]
Становништво
[уреди | уреди извор]На простору Националног парка Бикин и у његовој околини насељени су тунгуско-манџурски народи Удегејци и Нанајци. До краја 19. века, Удегејци нису били квалификовани као народ, они и Нани сматрани су једним народом.[7].
Материјална и духовна култура бикинских Удегејаца и Нанајаца има много тога заједничког, јер су дуги низ година настањени на овом подручју. Древно становништво које настањује Приморску Покрајину од давних времена бави се ловом, риболовом, сакупљањем плодова и многим традиционалним занатима овог подручја.
На простору Националног парка Бикин налазе се природне и историјске знаменитости које бикински Удегејци и други мали народи Приморске Покрајине изузетно поштују, а то су древна насеља, ста��и млинови и многи други објекти који су саставни део културе и историје народа ових простора. За Удегејце, амурски тигар је света животиња.[8].
Управљање парком
[уреди | уреди извор]Заједно са заштитом природе и еко-туризмом, инфраструктура парка се развија на начин који је осмишљен да заштити начин живота Удегејаца и Нанајаца. Процењено је да 600 аутохтоних становника овог краја живи традиционалним животним стилом и бави се рибарством, ловом и скуљањем пињола. Током зонирања парка за различите начине коришћења (очување, научна истраживања, еко-туризам и др.), Влада Руске Федерације се обавезала да ће 68% земљишта остати на располагању за традиционалну употребу народа који овде живе.[9][10]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Фонд по охране амурских тигров создан в РФ по инициативе Путина”. Приступљено 14. 9. 2016.
- ^ Программа «Амурский тигр»
- ^ „АНО «Центр по изучению и сохранению популяции амурского тигра»”. Архивирано из оригинала 10. 06. 2021. г. Приступљено 13. 04. 2018.
- ^ а б Национальный парк Бикин
- ^ а б „Национальный парк «Бикин»”. Архивирано из оригинала 23. 02. 2018. г. Приступљено 13. 04. 2018.
- ^ „Climate Data, Khabarovsk”. climate-data.org.
- ^ „Национальный парк «Бикин»”. Архивирано из оригинала 04. 04. 2018. г. Приступљено 13. 04. 2018.
- ^ ЭТНИЧЕСКИЕ ПРЕДСТАВЛЕНИЯ ТУНГУСО -МАНЬЧЖУРОВ О ПРИРОДЕ И ОБЩЕСТВЕ
- ^ „November 10 - Bikin National Park”. Архивирано из оригинала 27. 01. 2016. г. Приступљено 10. 1. 2016.
- ^ „Directive Creating Bikin National Park”. Ministry of Natural Resources of the Russian Federation. Приступљено 10. 1. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Национални парк Бикин на сајту amur-tiger.ru Архивирано на сајту Wayback Machine (17. април 2021)
