Миријел Ауре

Миријел Ауре
Миријел Ауре
Лични подаци
Пуно име	Миријел Ауре-Демпс; (Murielle Ahouré-Demps)
Датум рођења	23. август 1987. (37 год.)
Место рођења	Абиџан, Обала Слоноваче
Држављанство	Обала Слоноваче
Висина	168 см
Маса	58 кг
Спортске информације
Спорт	Трка на 60 метара; Трка на 100 метара; Трка на 200 метара; Штафета 4 × 100 метара
Тренер	Ејми Дим; Ален Пауел; Денис Мичел
Достигнућа и титуле
Лични рекорди	60 метара: 6.97 (2018); 100 метара: 10.78 (2016); 200 метара: 22.24 (2013)
Награде и медаље
Представљајући Обалу Слоноваче
Атлетика
Светска првенства на отвореном
Светска првенства у дворани

Миријел Ауре-Демпс (фр. Murielle Ahouré-Demps; Абиџан, 23. август 1987.) је атлетичарка из Обале Слоноваче која се такмичи у спринту на 60, 100 и 200 метара. Била је двострука вицешампионка на Светском првенству 2013. у Москви, и то у тркама на 100 и 200 метара.^[1] Ауре је освојила златну медаљу у спринту на 60 м на Светском првенству у дворани 2018. Такође је освојила сребрну медаљу у дисциплини 60 метара на Светском првенству у дворани 2012. у Истанбулу.^[2]

Ауре држи афричке рекорде на 60 и 200 метара у дворани.^[3] На Летњим олимпијским играма 2012. заузела је шесто место у тркама на 100 и 200 метара. Она је први пут трчала испод седам секунди на 60 метара у фебруару 2013. поставши тада осма најбржа жена икада са личним рекордом од 6,99 секунди.^[4] 2018. освојила је златну медаљу на 60 м на Светском првенству у дворани 2018. и оборила афрички рекорд са временом од 6,97 секунди, чиме је постала шеста најбржа жена икада.^[5]

Одрастање и рана каријера

Као ћерка генерала Матијаса Доуеа, начелника штаба Оружаних снага Обале Слоноваче, Миријел је много путовала у детињству, живећи у Француској, Кини, Јапану и Немачкој, пре него што се преселила у Сједињене Државе са 14 година.^[6] Након средње школе, студирала је кривично право на Универзитету Џорџ Мејсон. На последњој години универзитета, прешла је на Универзитет у Мајамију да ради са тренером Ејми Дим. 2010. преселила се у Хјустон након што је почетак сезоне био поремећен повредом. Отишла је да тренира код Алена Пауела.^[7]

Међународна каријера

2012. године дебитовала је за Обалу Слоноваче на Светском првенству у дворани, освојивши сребрну медаљу на 60 м, уз нови лични рекорд.^[8] Упркос томе што је поново оборила рекорд Обале Слоноваче на 100 м, није успела да освоји медаљу на Летњим олимпијским играма 2012.

У атлетској сезони у дворани 2013. оборила је афрички рекорд на 60 м у дворани са временом од 7,00 секунди.^[9] Била је непоражена током целе дворанске сезоне. На Светском првенству 2013. очекивало се да ће трка на 200 м бити њена јача дисциплина, али је такође успела да освоји сребро иза Шели-Ен Фрејзер-Прајс на 100 м. Тиме је постала прва Африканка која је освојила медаљу на 100 или 200 м на Светском првенству. Повреда колена ју је спречила да тренира осам месеци, због чега је пропустила дворанску сезону 2016. Почела је да тренира у групи коју води тренер Денис Мичел на Флориди.^[10]

Признања и почасти

У марту 2016. Ауре је покренула своју фондацију која има за циљ да помогне да се спорт врати у школе, помогне образовању деце и оснажи сиромашне жене и децу. За њене успехе, председник Аласан Уатара је доделио Миријел Ауре чин витеза Националног ордена за заслуге.^[11]

Достигнућа

Година	Такмичење	Место	Позиција	Дисциплина	Резултат
Представљајући Обалу Слоноваче
2012	Светско првенство у дворани	Истанбул, Турска	2.	60 м	7.04
	Олимпијске игре	Лондон, Уједињено Краљевство	7.	100 м	11.00
	Олимпијске игре	Лондон, Уједињено Краљевство	6.	200 м	22.57
2013	Светско првенство	Москва, Русија	2.	100 м	10.93
2013	Светско првенство	Москва, Русија	2.	200 м	22.32
2014	Светско првенство у дворани	Сопот, Пољска	2.	60 м	7.01
	Афричко првенство	Дурбан, Јужноафричка Република	2.	100 м	11.03
	Афричко првенство	Дурбан, Јужноафричка Република	1.	200 м	22.36
2015	Светско првенство	Пекинг, Кина	9. (полуфинале)	100 м	10.98
2016	Афричко првенство	Дурбан, Јужноафричка Република	1.	100 м	10.99
	Афричко првенство	Дурбан, Јужноафричка Република	3.	4 × 100 м штафета	44.29
	Олимпијске игре	Рио де Жанеиро, Бразил	10. (полуфинале)	100 м	11.01
	Олимпијске игре	Рио де Жанеиро, Бразил	12. (полуфинале)	200 м	22.59
2017	Светско првенство	Лондон, Уједињено Краљевство	4.	100 м	10.98
2018	Светско првенство у дворани	Бирмингем, Уједињено Краљевство	1.	60 м	6.97
2019	Светско првенство	Доха, Катар	5.	100 м	11.02
2021	Олимпијске игре	Токио, Јапан	19. (полуфинале)	100 м	11.28
2022	Светско првенство	Јуџин, САД	20. (полуфинале)	100 м	11.25
2023	Светско првенство	Будимпешта, Мађарска	28.	100 м	11.29^*
2023	Светско првенство	Будимпешта, Мађарска	3.	4 × 100 м штафета	41.90^*

^* (испала у квалификацијама)

Лични рекорди

Све информације преузете са профила.Миријел Ауре на сајту Светске Атлетике

Стаза	Дисциплина	Време	Датум	Место	Напомене
На отвореном	100 метара	10.78	11. јун 2016	Монтверде, САД	^[12]
На отвореном	200 метара	22.24	19. јул 2013	Монако
У дворани	60 метара	6.97	2. март 2018	Бирмингем, Енглеска

Види још

Референце

^ „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18.
^ „IAAF profile”. IAAF.com. Приступљено 11. 3. 2012.
^ Archived at Ghostarchive^{[мртва веза]} and the „Ahoure defeats Allyson Felix in Rome 200m - Universal Sports”. YouTube. Архивирано из оригинала 11. 06. 2013. г. Приступљено 24. 08. 2024. : „Ahoure defeats Allyson Felix in Rome 200m - Universal Sports”. YouTube.
^ Brown, Matthew (16 February 2013). Ahour\xe9's sub-seven sprint steals the show in Birmingham. IAAF. Retrieved on 2013-03-02.
^ Sutton, Nicola (2 March 2018). Report: women's 60m final - IAAF World Indoor Championships Birmingham 2018 Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2020). IAAF. Retrieved on 2018-03-02.
^ „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18.
^ „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18.
^ „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18.
^ „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18.
^ „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18.
^ „Compendium des Compétences Féminines de Côte d'Ivoire”. competencesfeminines.gouv.ci. Приступљено 2024-08-24.
^ Cathal Dennehy (11. 6. 2016). „Ahoure powers to African 100m record of 10.78 in Florida”. IAAF. Приступљено 11. 6. 2016.

[:0-1] „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18.

[bio-2] „IAAF profile”. IAAF.com. Приступљено 11. 3. 2012.

[3] Archived at Ghostarchive^{[мртва веза]} and the „Ahoure defeats Allyson Felix in Rome 200m - Universal Sports”. YouTube. Архивирано из оригинала 11. 06. 2013. г. Приступљено 24. 08. 2024. : „Ahoure defeats Allyson Felix in Rome 200m - Universal Sports”. YouTube.

[4] Brown, Matthew (16 February 2013). Ahour\xe9's sub-seven sprint steals the show in Birmingham. IAAF. Retrieved on 2013-03-02.

[5] Sutton, Nicola (2 March 2018). Report: women's 60m final - IAAF World Indoor Championships Birmingham 2018 Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2020). IAAF. Retrieved on 2018-03-02.

[:0a-6] „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18.

[:0d-7] „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18.

[:0e-8] „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18.

[:0w-9] „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18.

[:0tt-10] „IAAF: Murielle Ahoure | Profile | Focus on Athletes Biography”. iaaf.org. Приступљено 2017-04-18.

[11] „Compendium des Compétences Féminines de Côte d'Ivoire”. competencesfeminines.gouv.ci. Приступљено 2024-08-24.

[12] Cathal Dennehy (11. 6. 2016). „Ahoure powers to African 100m record of 10.78 in Florida”. IAAF. Приступљено 11. 6. 2016.

[1]