Пређи на садржај

Лутка Крцко Орашчић

С Википедије, слободне енциклопедије
Лутке које представљају Крцка Орашчића
Збирка лутака

Лутка Крцко Орашчић, позната и као божићни Крцко Орашчић, је украсна фигурица крцкалице за орашасте производе која се најчешће прави да личи на војника-играчку. У немачкој традицији, лутке су симбол среће, које плаше зле духове.[1][2] Док су скоро све ове лутке из пре прве половине 20. века функционалне, значајан део модерних лутки је првенствено декоративан и не може да крцка орахе.[3][4]

Историја

[уреди | уреди извор]
Оригиналне лутке из музеја Крцка Орашчића у Нојхаузену, Саксонија, Немачка

Лутке Крцка Орашчића потичу из Немачке с краја 17. века, посебно из региона Рудних планина (нем. Erzgebirge).[5] Једна прича о пореклу приписује стварање прве лутке мајстору из Зајфена.[6] Често су се даривали, а у неком тренутку су се повезали са Божићним празником. Популарност им је порасла око 19. века и проширила се на оближње европске земље.[1] Како је потражња расла, масовно је почела и производња лутака у фабрикама.[1] Фридрих Вилхелм Фихтнер (1844–1923), познатији у Немачкој као „отац лутке Орашчића“, започео је прву масовну производњу (користећи струг) у својој радионици у Зајфену у Саксонији током 1872.[7][8][9][10]

Украсне лутке Крцка Орашчића почеле су да се популаризују ван Европе након Другог светског рата, када су се бројни амерички војници стационирани у Немачкој вратили кући у Сједињене Државе са немачким Орашчићима као сувенирима.[5][6] Даља популаризација дошла је од Крцка Орашчића Петра Иљича Чајковског, балетске адаптације приче Ернста Теодора Вилхелма Хофмана из 1816. године „Крцко Орашчић и краљ мишева“, у којој се појављује војник Крцко Орашчић. Балет, који је уведен у Америку средином 20. века, постао је омиљена празнична традиција и широм Сједињених Држава и помогао је да ове лутке буду божићни украс и сезонска икона у западној култури.[2][1]

Изглед

[уреди | уреди извор]
Крцко Орашчић

Просечна ручно рађена лутка је направљена од око 60 посебних делова.[6] Лутке Орашчића традиционално подсећају на војнике играчке и често су офарбане у јарке боје.[5] Рано су се умножили различити дизајни; од раног 19. века били су обучени као рудари, полицајци, племићи или војници из различитих војски. Новије варијације су направљене да личе на разне поп-културне или историјске фигурице, од Бенџамина Френклина до америчких војника у униформи Операције Пустињска олуја.[1][2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Malone, Noreen (2010-12-16). „In a Nutshell”. Slate (на језику: енглески). ISSN 1091-2339. Приступљено 2016-07-22. 
  2. ^ а б в „The nutcracker doll: a history | The Australian Ballet”. australianballet.com.au. Приступљено 2016-07-24. 
  3. ^ Albright, Mary Beth (2014-12-08). „Why Fancy Nutcrackers Don't Actually Crack Nuts”. National Geographic. Архивирано из оригинала 3. 4. 2015. г. Приступљено 2016-07-24. 
  4. ^ „The Story of The Nutcracker”. germusa/custom. Приступљено 15. 12. 2016. 
  5. ^ а б в Malone, Noreen (2010-12-16). „In a Nutshell”. Slate (на језику: енглески). ISSN 1091-2339. Приступљено 2016-07-22. 
  6. ^ а б в „The nutcracker doll: a history | The Australian Ballet”. australianballet.com.au. Приступљено 2016-07-24. 
  7. ^ „NM The History of Nutcrackers ~ Leavenworth Nutcracker Museum”. www.nutcrackermuseum.com. Приступљено 2016-07-24. 
  8. ^ Stanton, Maureen (9. 6. 2011). Killer Stuff and Tons of Money: An Insider's Look at the World of Flea Markets, Antiques, and Collecting. Penguin Publishing Group. стр. 25. ISBN 978-1-101-51605-8. 
  9. ^ „Gotthelf Friedrich Füchtner”. Werkstatt alter Volkskunst. Приступљено 15. 12. 2016. 
  10. ^ „Füchtner Nutcrackers”. thechristmashaus. Архивирано из оригинала 12. 11. 2016. г. Приступљено 15. 12. 2016. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лутка_Крцко_Орашчић&oldid=27699052”