Ли Бај
| Ли Бај | |
|---|---|
 Ли Бај у шетњи, Лијанг Кај, XIII век. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. мај 701. |
| Место рођења | Сујаб, |
| Датум смрти | 30. новембар 762. (61 год.) |
| Место смрти | Данту округ, |
Ли Бај (кин: 李白; пин: Lǐ Bái), или Ли Бо (пин: Lǐ Bó; архаично), ил�� Ли Пај[1], такође познат и као Ли Тајпај[1], рођен 701, умро 762. године. Презиме му је било Ли, име Бај, надимак: Тај Бај (кин: 太白; пин: Tài Bái), псеудоним: Господин из куће плавог лотоса (кин: 青莲居士; пин: Qīnglián jūshì). У познатој компилацији "300 песмица династије Танг“, укључен је велик број његових лирских песама, уз остале писце као што су Ванг Хан, Менг Хао Ран и Ду Фу. Сматра се највећим кинеским песником, и често је називан „бесмртним песником“ или „божанским песником“ – шисјен (кин: 诗仙; пин: Shīxiān).
Постоји око хиљаду песама које се приписују Лију. Његове поеме су биле сакупљене у најважнију поетску антологију династија Танг Хејуе јинглинг ли,[2] коју је саставио Јин Фан 753. године, и тридесет четири његове песме је уврштено у антологију Три стотине Танг песама, која је први пут објављена у 18. веку. У истом веку, преводи његових песама су почели да се појављују у Европи. Те песме су били модели слављења задовољства пријатељства, дубине природе, самоће, и радости пијења вина. Међу најпознатијим су „Буђење из пијанства у пролећном дану”, „Тешки пут до Шу”, и „Тиха ноћна мисао”, које су и даље присутне у школским текстовима у Кини. На западу се и даље врше вишејезички преводи Лијевих песама. Његов живот је чак попримио легендарни аспекат, укључујући приче о пијанству, витештву, и добро позната бајка како се Ли утопио када је посегао да са свог чамца обгрли рефлексију Месеца у реци.
Знатан део Лијевог живота се огледа у његовој поезији: места која је посетио, пријатеље с којима се упознао на путовањима на удаљеним локацијама, које можда никад више није сусрео, његови сопствена маштања налик на снове закићена шамским тоновима, актуелни догађаји о којима је имао вести, описи из природе у безвременом моменту поезије и тако даље. Међутим, од посебне важности су промене у времену у коме је живео. Његова рана поезија се одвијала у контексту „златног доба” унутрашњег мира и просперитета у кинеском царству династије Танг, под владавином цара који је активно промовисао и учествовао у уметности. Све се то променило изненадно и шокантно, почевши од побуне генерала Ан Лушана, када је читава северна Кина била девастирана ратом и глађу. Лијева поезија исто тако поприма нови тон и квалитете. За разлику од његовог млађег пријатеља Ду Фуа, Ли није доживео да види престанак тих нереда. Међутим, знатан део Лијеве поезије је преживео, задржавајући дуготрајну популарност у Кини и другде.
Биографија
[уреди | уреди извор]Младост
[уреди | уреди извор]Ли Бај је рођен 1. године Чанг-ан ере царице Ву Цитијен (701. године н. е.) у месту Суи-је (кин: 碎叶; пин: Suìyè) у данашњем Киргистану.
Према „Новим историјским записима династије Танг“ (新唐书) он је по очевој линији директан потомак краља Ву-џаоа из династије Лијанг, и припада породици владајуће куће династије Танг (чије је презиме такође Ли).
Када му је било пет година, са оцем Ли К’-ом (кин: 李客; пин: Lǐ Kè) се преселио на југ Кине (данашњи округ Ђијанг-јоу у Сичуану), у место Ћинг-лијен (青莲乡, Плави лотос).
За његову младост везан је и познати кинески идиом „Трљати гвоздену мотку да постане игла“ (铁杵磨成针, или само 磨杵成针). Ова прича каже како Ли Бај у младости није волео да учи, већ је стално излазио напоље да се игра. Једног дана, играјући се напољу, угледао је једну старицу како трља велику гвоздену мотку о стену. Када ју је упитао шта ради, одговорила му је да трља мотку да би добила иглу за вез. Ово је јако утицало на дечака, и он је од тог дана почео да вредно учи, па је тако постао велики песник.
Иако је желео да постане државни службеник, ипак није полагао државни испит. Уместо тога, са двадесет и пет година, кренуо је да путује Кином.
Средње године и старост
[уреди | уреди извор]Његов начин живота, који је знатно одударао од идеала конфучијанског племенитог господина, импресионирао је подједнако и аристократију и обичан свет. То му је обезбедило да буде представљен цару Сјуен-цунгу око 742. године.
Ово му је омогућило да добије место саветника и дворског песника на царској академији. Међутим, на том је положају остао непуне две године, после чега је наставио да лута Кином. Ујесен 744. године, први пут се срео са песником Ду Фуом, и постали су добри пријатељи. Мада су се срели само још једном ово је пријатељство било јако и значајно, поготово за Ду Фуа.
У време Ан Лу-шанове побуне био је на страни побуњеника, мада се не зна колико је то било на добровољној ос��ови. После пропасти побуне, био је протеран у Је-ланг (夜郎, Yèláng, у данашњој провинцији Гуи-џоу). Међутим, на пола пута је помилован. Тада му је било 59 година.
Последње године живота провео је лутајући по југу Кине. У 61. години, кренуо је са казненом експедицијом Ли Гуанг-бија против остатака Ан Лу-шанове устаничке војске. На пола пута се вратио назад због болести. Следеће године, крајем 762. године, умро је од болести у Данг-туу.
Према „Старим историјским записима династије Танг“ Ли Бај је умро од тровања алкохолом. Традиционална легенда говори да се утопио у реци покушавајући да дохвати одраз месеца на води. Трећа верзија говори да је умро од тровања живом због дуготрајног пијења даоистичких еликсира бесмртности.
Смрт
[уреди | уреди извор]
Нови цар Дајцунг именовао је Ли Баја писаром командне канцеларије 762. Међутим, до времена када је царски едикт стигао у Дангту округ, Ли Бај је већ био умро.
Постоји дуга и понекад необична традиција у вези са његовом смрћу, из несигурних кинеских извора, да се Ли Бај удавио након што је пао са свог брода кад је покушао да пригрлити одраз Месеца у реци Јангце, што је озбиљно прихватао Херберт Ален Џајлс.[3] Међутим, чини се да је стварни узрок био природна смрт, мада се то можда односило на његов тежак начин живота. Упркос томе, ова легенда има своје место у кинеској култури.[4]
Гроб му се налази у Цајшиђију.
Калиграфија
[уреди | уреди извор]
Ли Бај је такође био вичан калиграф, мада је сачуван само један комад његовог рада у његовом сопственом рукопису.[5] Тај комад се назива шангјангтај (Пењући се на Сунчеву терасу), 38,1 cm × 285 cm (15,0 in × 112,2 in) дуг свитак (са каснијим додатком наслова који је написао цар Хуејцунг Сонг и постскриптом који је додао цар Ђенлунг); ова калиграфија се чува у Забрањеном граду у Пекингу, Кина.[6]
Сачувани тексти и уређивање
[уреди | уреди извор]Ли Бај и Ду Фу су два најпознатија и најисцрпније уређивана песника Танг ере. Упркос тога и њихова дела си била погођени уништавањем империјалних Танг библиотека и губитком многих приватних колекција у периодима превирања.
Иако су многе песме Ли Баја преживеле, већина је изгубљена и постоје потешкоће у погледу варијантних текстова. Један од најранијих напора у уређивању дела Ли Баја је предузео његов рођак Ли Јангбинг, судија из Дангту округа, са којим је боравио у својим последњим годинама и коме је поверио своје рукописе. Међутим, најпоузданији текстови нису нужно у најранијим издањима. Учењаци династије Сонг су произвели разна издања његове поезије, међутим до династије Ђинг није било таквих колекција као што је Ђуен Тангши (Комплетне поеме Танг ере), што су најсвеобухватније студије преживелих текстова.[7]
Теме
[уреди | уреди извор]Критичари су се фокусирали на Ли Бајев снажан осећај континуитета песничке традиције, његово глорификацију алкохолних пића (и, заиста, искрено славље пијанства), његову употребу персоне, фантастичне екстреме неких његових визија, његово мајсторство формалних поетских правила - и његову способност да све ово комбинује са наизглед безнапорном виртуозношћу како би произвела неимитабилна поезија. Друге теме у Лиовој поезији, запажене посебно у 20. веку, су симпатије за обичне људе и антипатије према непотребним ратовима (чак и када их је водио сам цар).[8]
Поетска традиција
[уреди | уреди извор]Ли Бај је имао снажан осећај себе као дела поетске традиције. „Геније” Ли Баја, каже један недавни навод, „лежи одмах у потпуном познавању књижевне традиције пред њим и његове генијалности у савијању (без сламања) да б�� открио јединствен лични идиом....”[9] Бертон Вотсон, поредећи га са Ду Фуом, каже Лиова поезија, „есенцијално гледа уназад, тако да представља више оживљавање и испуњавање прошлих обећања и славе него препад у будућност”.[10] Вотсон додаје, као евиденцију, да од свих песама приписаних Ли Бају, око једне шестине су у форми јуефу, или, другим речима, прераде су текстова из традиционалних народних балада.[11] Као додатну евиденцију, Вотсон наводи постојање колекције од педесет-једне песме Ли Баја с насловом Гу Фенг, или На стари начин, која је делом, вид одавања почасти поезији Хан и Веј династија.[12] Његово дивљење одређеним песницима се такође приказује кроз специфичне алузије, на пример Ћи Јуену или Тао Ћану, и повремено по имену, на пример Ду Фу.
Опширније уважавање историје показује Ли Бај у својим песмама у хуаигу жанру,[13] или медитацијама о прошлости, где следи „једну од вечитих тема кинеске поезије”, „песника који размишља о рушевинама прошле славе”.[14]
Ли Бај је један од најплоднијих кинеских песника, и до данас је сачувано преко 900 његових дела. Писао је песме брзо и лако, без много накнадних преправки. Највише је писао у ђије-ђи (绝句, juéjù) форми – катренима са пет или седам карактера/слогова по стиху. Његов стил не поседује академску префињеност Ду Фуа, али и без обзира на то поседује изузетну маштовитост и слободу у обликовању пе��ничких слика. Неке од тема које је најчешће описивао у својим песмама су: природа, пријатељство, пиће и живот, подједнако живот аристократије и живот обичних људи.
Песма „Питање и одговор на планини“ (山中问答) осликава Ли Бајев цео животни пут:
问余何意栖碧山，
笑而不答心自闲。
桃花流水窅然去，
别有天地在人间。
Питаш ме зашто сам остајем на зеленој планини,
Смешим се у тишини, док ми душа слободно лута.
Поток носи пупољак бресквиног цвета у непознато,
Одвојен од света људи, имам своје небо и земљу.
Усхићеност вином и месецом
[уреди | уреди извор]Џон Ц. Х. Ву је уочио да „док су можда неки пили пуно више вина него Ли [Бај], нико није написао више песама о вину.”[15] Класични кинески песници су често асоцирани са пијењем вина, и Ли Бај је био део групе кинеских учењака у Чангану које је њихов колега песник Ду Фу називао „осморицом бесмртника винске чаше”. Кинези углавном нису сматрали да је умерена употреба алкохола неморална или нездрава. Џејмс Џ. Љу је прокоментарисао да zui у поезији „не значе сасвим исту ствар као што је 'пијан', 'интоксициран', или 'опијен', већ значи да је особа ментално удаљена од нормалних преокупација ...” Љу преводи zui као „усхићен вином”.[16] „Осам бесмртника”, међутим, пило је у необичној мери, мада су и даље сматрани пријатним ексцентрима.[17] Бертон Вотсон је извео закључак да су „скоро сви кинески песници прослављали радости вина, али ни један тако неуморно и са таквом нотом истинског уверења као Ли [Бај]”.[18]
Једна од Ли Бајових најпознатијих песама је Буђење из пијанства у пролећном дану (春日醉起言志).[19]
Фантастичне слике
[уреди | уреди извор]Једна важна карактеристика Ли Бајове поезије „је фантазија и утисак детињског зачуђења и разиграности који је у тако великој мери прожима”.[20] Бертон Вотсон приписује ово својство фасцинацији са таоистичким свештеницима, таоистичким пустињацима који су практиковали алхемију и аскетизам у планинама, како би постали сјен, или бесмртно постојање.[20] Постоји снажан елемент таоизма у његовим делима, како у изражајним сентиментима које она казују, тако и у спонтаном тону, и „многе његове песме се баве планинама, често су описи успона који се у средишњем делу претварају у путовања маште, пролазећи кроз стварне планинске пејзаже до визија природних божанстава, бесмртника и 'жадних девојака' таоистичке традиције”.[20] Вотсон то види као још једну афирмацију афинитета Ли Баја за прошлост, и континуитет са традицијама Чуци Циа и ране фу поезије.[21] Вотсон налази да овај „елемент фантазије” стоји иза Ли Бајове употребе хиперболе и „разиграних персонификација” планина и небеских објеката.[21]
Носталгија
[уреди | уреди извор]Критичар Џејмс Џ. Љу напомиње „Стиче се утисак да кинески песници непрестано оплакују своје прогнанство и да жуде за повратком кући. Ово може изгледати сентиментално западним читаоцима, али треба имати у виду пространост Кине, тешкоће комуникације ... оштар контраст између високо култивисаног живота у главним градовима и оштрих услова у удаљеним руралним регијама, и важност породице ....” Он закључује да није изненађујуће да је носталгија постала „константна, а стога конвенционална тема у кинеској поезији.”[22]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Ђурђевић 1995, стр. 17, 435
- ^ 河岳英靈集
- ^ Wu 1972, стр. 61
- ^ „黃大仙靈簽11至20簽新解”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2015. г.
- ^ а б Charles, T. R.; Wang. „Going Up To Sun Terrace by Li Bai: An Explication, Translation & History”. Flashpoint Magazine. Архивирано из оригинала 06. 10. 2018. г. Приступљено 05. 10. 2018. „It is now housed in the Palace Museum in Beijing. Scholars commonly acknowledge it as authentic and the only known surviving piece of calligraphy by Li Bai.”
- ^ Asia 2000, стр. 56
- ^ Kroll 2001, стр. 278–282. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFKroll2001 (help)
- ^ Sun 1982, стр. 28–35
- ^ Kroll 2001, стр. 296. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFKroll2001 (help)
- ^ Watson 1971, стр. 141
- ^ Watson 1971, стр. 141–142
- ^ Watson 1971, стр. 142
- ^ Watson 1971, стр. 145.
- ^ Watson 1971, стр. 88.
- ^ Wu 1972, стр. 66.
- ^ Liu 1962, стр. 59.
- ^ Hung 1952, стр. 22.
- ^ Watson 1971, стр. 143
- ^ Waley, Arthur (1919). Waking From Drunkenness on a Spring Day
- ^ а б в Watson, стр. 142.
- ^ а б Watson, стр. 143.
- ^ Liu 1962, стр. 55.
Литература
[уреди | уреди извор]- Hung, William (1952). Tu Fu: China's Greatest Poet. Cambridge: Harvard University Press. стр. 22.
- Arts of Asia (2000). Selected paintings and calligraphy acquired by the Palace Museum in the last fifty years. 30. Arts of Asia. стр. 56.
- Kroll, Paul (2001). „Poetry of the T’ang Dynasty”. Ур.: Victor H. Mair. The Columbia History of Chinese Literature. New York: Columbia University Press. стр. 278–282. ISBN 978-0-231-10984-0.
- Liu, James J. Y. (1962). The Art of Chinese Poetry. Chicago: University of Chicago Press. стр. 55. ISBN 978-0-226-48686-4.
- Ђурђевић, Мирјана; Зечевић, Ада (1995). Антологија старе Кинеске поезије. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 17,435. ISBN 86-379-057104 Проверите вредност параметра
|isbn=: length (помоћ). - Cooper, Arthur (1973). Li Po and Tu Fu: Poems Selected and Translated with an Introduction and Notes. (Penguin Classics, 1973). ISBN 978-0-14-044272-4.
- Hinton, David (2008). Classical Chinese Poetry: An Anthology. New York: Farrar, Straus, and Giroux. ISBN 978-0-374-10536-5.
- Hinton, David (1998). The Selected Poems of Li Po. (Anvil Press Poetry, 1998). ISBN 978-0-85646-291-7.
- Holyoak, Keith (2007). Facing the Moon: Poems of Li Bai and Du Fu. (Durham, NH: Oyster River Press). ISBN 978-1-882291-04-5.
- Obata, Shigeyoshi (1922). The Works of Li Po, the Chinese Poet. New York: Dutton.. Reprinted: New York: Paragon, 1965. Free E-Book.
- Pound, Ezra (1915). Cathay (Elkin Mathews, London). . ASIN B00085NWJI https://www.amazon.com/dp/B00085NWJI}. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Stimson Hugh M. (1976). Fifty-five T'ang Poems. Far Eastern Publications: Yale University. ISBN 978-0-88710-026-0.
- Seth, Vikram (1992). Three Chinese Poets: Translations of Poems by Wang Wei, Li Bai, and Du Fu. (London: Faber & Faber). ISBN 978-0-571-16653-4.
- Mao, Xian (2013). Children's Version of 60 Classical Chinese Poems. eBook: Kindle Direct Publishing. ISBN 978-14685-5904-0.
- Weinberger, Eliot (2004). The New Directions Anthology of Classical Chinese Poetry. (New York: New Directions). ISBN 978-0-8112-1605-0.
- Watson, Burton (1971). Chinese Lyricism: Shih Poetry from the Second to the Twelfth Century. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-03464-7.
- Sun, Yu [孫瑜], translation, introduction, and commentary (1982). Li Po-A New Translation 李白詩新譯. Hong Kong: The Commercial Press, ISBN 962-07 1025 8
- Edkins, Joseph (1888). "Li Tai-po as a Poet", The China Review, Vol. 17 No. 1 (1888 Jul) [1]. Retrieved from [2], 19 January 2011.
- Eide, Elling (1973). "On Li Po", in Perspectives on the T'ang. New Haven, London: Yale University Press, 367-403.
- Frankel, Hans H. (1978). The Flowering Plum and the Palace Lady. New Haven and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-02242-1.
- Kroll, Paul (2001). Mair, Victor H., ур. The Columbia History of Chinese Literature; "Poetry of the T'ang Dynasty". New York: Columbia University Press. стр. 274–313. ISBN 978-0-231-10984-0.
- Stephen Owen 'Li Po: a new concept of genius," in Stephen Owen (1981). The Great Age of Chinese Poetry : The High T'ang. New Haven Conn.: Yale University Press. ISBN 9780300023671.
- Varsano, Paula M. (2003). Tracking the Banished Immortal: The Poetry of Li Bo and its Critical Reception. University of Hawai'i Press. ISBN 978-0-8248-2573-7.
- —— (2014). „Li Bai and Du Fu”. Oxford Bibliographies Online. Oxford University Press.. Lists and evaluates scholarship and translations.
- Waley, Arthur (1950). The Poetry and Career of Li Po. New York: MacMillan. ASIN B0006ASTS4..
- Wu John C. H. (1972). The Four Seasons of Tang Poetry. Rutland, Vermont: Charles E. Tuttle. ISBN 978-0-8048-0197-3.
- Hsieh, Chinghsuan Lily. "Chinese poetry of Li Po set by four twentieth century british composers: Bantock, Warlock, Bliss and Lambert " ( Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јануар 2016)) (PhD thesis). The Ohio State University, 2004.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Poems by Li Bai at Poems Found in Translation
- Li Bai: Poems Extensive collection of Li Bai poems in English
- 20 Li Bai poems, in Chinese using simplified and traditional characters and pinyin, with literal and literary English translations by Mark Alexander.
- 34 Li Bai poems, in Chinese with English translation by Witter Bynner, from the Three Hundred Tang Poems anthology.
- Complete text of Cathay, the Ezra Pound/Ernest Fenollosa translations of poems principally by Li Po (J., Rihaku)
- Profile Variety of translations of Li Bai's poetry by a range of translators, along with photographs of geographical sites relevant to his life.
- At Project Gutenberg from More Translations From The Chinese by Arthur Waley, 1919 (includes six titles of poems by Li Po).
- The works of Li Po, the Chinese poet, translated by Shigeyoshi Obata, Obata's 1922 translation.
- Li Po's poems at PoemHunter.com site
- Ли Бај на сајту LibriVox (језик: енглески)
- John Thompson on Li Bai and the qin musical instrument
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
