Крсташ (застава)

Крсташ (застава; арх. крсташ-барјак)^[а] је назив за заставу са представом крста. Током историје, овај тип заставе је био често употребљаван у хришћанским земљама, тако да су варијанте државних, народних, верских, војних и других застава са представом крста веома бројне и разноврсне. Као симбол припадности хришћанству, заставе са представом крста се још од средњовјековног раздобља јављају и у српским земљама, а током потоњег раздобља турске власти постале су симбол борбе за слободу. По том основу, заставе-крсташи представљају саставни дио,^[2] а поријекло воде од средњовјековних војних застава.^[3] Познато је да српски цар Стефан Душан усвојио византијску заставу са крстом^[4] (дивелион, љубичаста застава са златним крстом у средини).^[5] Према српској епској поезији, током османског периода, хајдуци су имали ратну заставу са крстовима (крсташ-барјак) или са иконом свеца (светачки барјак).^[6] Крсташ-барјак се помиње у епским пјесмама косовског циклуса;^[7]^[8] витез Бошко Југовић носио га је у Косовској бици 1389. године.^[9] Коришћена је и као општа устаничка застава током Српске револуције (1804—1817) и као секундарна застава врховног команданта (Ђорђе 1804—1813; Милош 1815—1817).^[4] Усвојена је и као војна застава Књажевине Црне Горе (1852—1910) и Краљевине Црне Горе (1910—1918).^[10] Црногорска ратна застава коришћена у бици код Вучијег Дола (1876) са бијелим шапастим крстом у средини и бијелом ивицом, сматра се дијелом традиције усвојене од ратне застава са Косова која се нашла у Црној Гори након што су је преживјели витезови ту донијели.^[11] Сматра се да у Пероју (Хрватска) њихови преци (који су мигрирали из Црне Горе) имају у свом посједу ратну заставу која је коришћена у Косовском боју.^[12]

Галерија

Црвени крсташ на слици Таковски устанак (1888)
Традиционални црвени крсташ на бијелом пољу (18—19. вијек)
Традиционални бијели крсташ на црвеном пољу (18—19. вијек)
Крсташ из битке на Вучијем Долу (1876)
Златни крсташ Српског националног савјета Црне Горе (2008)
Златни крсташ са оцилима

Види још

Напомене

^ Вук Стефановић Караџић је у свом „Српском рјечнику” 1818. године крсташ-барјак превео на њемачки као Die Kreuzfahne и на латински као vexillium cruciatum.^[1]

Референце

^ Karadžić, Vuk (1818). Српски рјечник, истолкован њемачким и латинским ријечма. стр. 248.
^ NIN: nedeljne informativne novine. Politika. 2007. стр. 44. „Српска традиционална застава је црвено поље са жутим равностраним крстом, такозвани крсташ барјак.”
^ Stanojević, Stanoje (1934). Iz naše prošlosti. Geca Kon. стр. 83. „у којима се сачувало доста података о заставама у војсци средњовековних држава (крсташ барјак, ...”
^ ^а ^б Kostić, Lazo M. (1960). O zastavama kod Srba: istorijska razmatranja. Munich. „Крстат-барјак (или крсташ- барјак) је таква за- става на којој крст доминира заставом и види се чим се она ... Цар Душан је такође као пресумптивни прејемник Византијског царства, као цар, увео и византијску крстасту заставу. Пре њега нема података да је један српски владар имао крсташ-барјак. ... Таковска застава је била општа, свеустаничка а тек у другом”
^ Milićević, Milić (1995). Grb Srbije: razvoj kroz istoriju. Službeni Glasnik. стр. 22.
^ Vojni muzej JNA (1954). Vesnik. 1—3. Belgrade: Vojni muzej JNA. стр. 141. „Prema narodnim pesmama hajdučke zastave su bile od svile ili platna, obično jednobojne: crvene, zelene, bele, sa znakom krsta — krstaš barjak, ili ikonom sveca — svetački barjak, znacima koji su odraz ideje o političkoj slobodi, čiji su ...”
^ Zora (1937). „Narodna odbrana”. 12. Zora: 212. „У нашим прекрасним народним песмама о Косовском боју неколика најлепша места заузима „Крсташ - барјак”. Барјак Бошка Југовића тако се снажно по Косову вије, да нам се чини како она свилена материја са знаком крста још ...”
^ Đurić, Vojislav (1954). Narodne junačke pesme najstarijih vremena: Pretkosovske i kosovske. Znanje. стр. 128.
^ Rootham, Helen (2010). Kosovo: Heroic Songs of the Serbs. Cosimo, Inc. стр. 34. ISBN 978-1-61640-436-9.
^ Markuš, Jovan B. (2007). Grbovi, zastave i himne u istoriji Crne Gore. Svetigora. стр. 73. „Стотинашка застава, касније ��азвана четном, или „крсташ барјак" у Књажевини и у Краљевини Црној Гори остаће непромијењеног облика.”
^ Ivanović, Filip (2006). „Problematika autokefalije Mitropolije Crnogorsko-primorske”. Unireks: 93. „Крсташ-барјак, познатији као вучедолска застава, је у ствари косовски крсташ-барјак, који су преживјели косовски витезови донијели у Црну Гору послије боја на Косову.”
^ Barjaktarević, Mirko (1991). Reljić, Ljubomir, ур. O poistovećivanju verske i nacionalne pripadnosti. Гласник Етнографског музеја у Београду. Etnografski muzej u Beogradu. стр. 259. „И сада они истичу да су њихови преци овде имали и чували српску заставу. Имали су, казују, и „косовски крсташ” барјак од троугаоног црвеног поља са белим крстом на средини.”

Литература

Маркуш, Јован Б. (2007). Грбови, заставе и химне у историји Црне Горе. Цетиње: Светигора.
Стаматовић, Александар Д. (2002). Истине и лажи о црногорској застави. Подгорица: Вијеће народних скупштина Црне Горе.

[2] Вук Стефановић Караџић је у свом „Српском рјечнику” 1818. године крсташ-барјак превео на њемачки као Die Kreuzfahne и на латински као vexillium cruciatum.^[1]

[1] Karadžić, Vuk (1818). Српски рјечник, истолкован њемачким и латинским ријечма. стр. 248.

[3] NIN: nedeljne informativne novine. Politika. 2007. стр. 44. „Српска традиционална застава је црвено поље са жутим равностраним крстом, такозвани крсташ барјак.”

[4] Stanojević, Stanoje (1934). Iz naše prošlosti. Geca Kon. стр. 83. „у којима се сачувало доста података о заставама у војсци средњовековних држава (крсташ барјак, ...”

[Kostić1960-5] а ^б Kostić, Lazo M. (1960). O zastavama kod Srba: istorijska razmatranja. Munich. „Крстат-барјак (или крсташ- барјак) је таква за- става на којој крст доминира заставом и види се чим се она ... Цар Душан је такође као пресумптивни прејемник Византијског царства, као цар, увео и византијску крстасту заставу. Пре њега нема података да је један српски владар имао крсташ-барјак. ... Таковска застава је била општа, свеустаничка а тек у другом”

[6] Milićević, Milić (1995). Grb Srbije: razvoj kroz istoriju. Službeni Glasnik. стр. 22.

[7] Vojni muzej JNA (1954). Vesnik. 1—3. Belgrade: Vojni muzej JNA. стр. 141. „Prema narodnim pesmama hajdučke zastave su bile od svile ili platna, obično jednobojne: crvene, zelene, bele, sa znakom krsta — krstaš barjak, ili ikonom sveca — svetački barjak, znacima koji su odraz ideje o političkoj slobodi, čiji su ...”

[8] Zora (1937). „Narodna odbrana”. 12. Zora: 212. „У нашим прекрасним народним песмама о Косовском боју неколика најлепша места заузима „Крсташ - барјак”. Барјак Бошка Југовића тако се снажно по Косову вије, да нам се чини како она свилена материја са знаком крста још ...”

[9] Đurić, Vojislav (1954). Narodne junačke pesme najstarijih vremena: Pretkosovske i kosovske. Znanje. стр. 128.

[10] Rootham, Helen (2010). Kosovo: Heroic Songs of the Serbs. Cosimo, Inc. стр. 34. ISBN 978-1-61640-436-9.

[11] Markuš, Jovan B. (2007). Grbovi, zastave i himne u istoriji Crne Gore. Svetigora. стр. 73. „Стотинашка застава, касније ��азвана четном, или „крсташ барјак" у Књажевини и у Краљевини Црној Гори остаће непромијењеног облика.”

[12] Ivanović, Filip (2006). „Problematika autokefalije Mitropolije Crnogorsko-primorske”. Unireks: 93. „Крсташ-барјак, познатији као вучедолска застава, је у ствари косовски крсташ-барјак, који су преживјели косовски витезови донијели у Црну Гору послије боја на Косову.”

[13] Barjaktarević, Mirko (1991). Reljić, Ljubomir, ур. O poistovećivanju verske i nacionalne pripadnosti. Гласник Етнографског музеја у Београду. Etnografski muzej u Beogradu. стр. 259. „И сада они истичу да су њихови преци овде имали и чували српску заставу. Имали су, казују, и „косовски крсташ” барјак од троугаоног црвеног поља са белим крстом на средини.”

[а]