Крајпуташ Танасију Милићу у Горњем Милановцу
Крајпуташ Танасију Милићy у Горњем Милановцу | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Горњи Милановац |
Општина | Општина Горњи Милановац |
Држава | Србија |
Врста споменика | крајпуташ |
Време настанка | 19. век |
Крајпуташ Танасију Милићy у Горњем Милановцу трећи је из групе крајпуташа на уласку у Горњи Милановац из правца Београда, у близини спомен-обележја „тенк”[1] и фабрике посуђа Металац.
Споменик је посвећен је нареднику стајаће војске Танасију Милићу из Велеречи, који је погинуо у Јаворском рату 1876. године.
Историјат
[уреди | уреди извор]Место где је крајпуташ подигнут у прошлости је припадало атару села Неваде. Сада је у градској зони Горњег Милановца. Због проширивања Ибарске магистрале 60-их година 20. века, заједно са преостала два крајпуташа, споменик је измештен на имање Милана Радовића из Грабовице.[2]
Опис споменика
[уреди | уреди извор]Крајпуташ је исклесан од грабовичког камена. Оштећен је, патиниран и делом прекривен лишајем. На горњем делу одваљен је велики део камена, а покривка стуба временом је изгубљена. Висина стуба износи 160 cm, а ширина страница 40 и 24 cm.
Са предње стране споменика исклесана је фигура подофицира у ставу мирно, опуштених руку, без оружја. Танасије Младеновић приказан је као мушкарац у зрелим годинама. На глави му је војничка шајкача, а на грудима одликовања. На десној бочној страни урезана је официрска сабља са кићанком. На полеђини и бочним странама споменик је украшен декоративним крстовима.
Епитаф
[уреди | уреди извор]На полеђини споменика, удубљењу испод декоративног крста, уписан је епитаф:
- НЕКА Е ВЕЧ
- НИ СПОМЕН
- КРАБРОМ
- БОРЦУ ТАН
- АСИЈУ МИЛ
- ИЋ ИЗ ВЕЛ
- ЕРЕЧИ НА
- РЕДНИКУ СТ
- АЈАЋЕ ВОИ
- СКЕ КОИ ПО
текст се наставља на ужој, бочној страни споменика:
- ГИБЕ З
- А СЛА
- ВУ И О
- ТЕЧЕС
- ТВО НА
- МРАМ
- ОРУ 20
- ЈУНА 18
- 76 Г. СПО
- МЕН ДИ
- БРАТ. П
- АВЛЕ[2]
Види још
[уреди | уреди извор]- Три крајпуташа у Горњем Милановцу
- Крајпуташ Драгићу Лазићу у Горњем Милановцу
- Крајпуташ Василију Лазићу у Горњем Милановцу
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Милановачки тенк”. www.gminfo.rs. Архивирано из оригинала 29. 12. 2018. г. Приступљено 23. 12. 2017.
- ^ а б Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 121—123. ISBN 978-86-519-0181-5.
Литература
[уреди | уреди извор]- Савовић, Саша (2009). Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. стр. 121—123. ISBN 978-86-519-0181-5.
- Радичевић Бранко В, Плава линија живота: српски сеоски споменици и крајпуташи, „Савремена школа” Београд, 1961.
- Дудић Никола, Стара гробља и народни белези у Србији, Републички завод за заштиту споменика културе Београд, Посебна издања 13, „Просвета” Београд. 1995. ISBN 978-86-07-00900-8.
- Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије, „Литопапир” Чачак, 1998.
- Јовановић Томислав М, Велереч и Велеречани, „Графопринт” Горњи Милановац. 2006. ISBN 978-86-7432-025-9.
- Столић др Ана, Државни попис 1862/63. године: општина Горњи Милановац, II издање, Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. 2007. ISBN 978-86-82877-03-5.
- Савовић Саша, Срце у камену: крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја, „Службени гласник” Београд; Музеј рудничко-таковског краја Горњи Милановац. 2009. ISBN 978-86-519-0181-5.. ISBN 978-86-82877-29-5.
- Филиповић Миленко С, Таково: насеља, порекло становништва, обичаји, Српски етнографски зборник САНУ, књ. 37, репринт издање, Службени гласник Београд, САНУ. . Београд. 2010. ISBN 978-86-519-0668-1.
- Крстановић Божидар, Радоњић Живков Естела, Кесић-Ристић Сања, Народно градитељство општине Горњи Милановац, Атлас народног градитељства Србије – Свеска II, Републички завод за заштиту споменика културе Београд. 2012. ISBN 978-86-6299-006-8.