Пређи на садржај

Истребљивач

С Википедије, слободне енциклопедије
Истребљивач
Филмски постер на српском језику
Изворни насловBlade Runner
Жанракција
научна фантастика
РежијаРидли Скот
СценариоХамптон Фенчер
Дејвид Пиплс
Главне улогеХарисон Форд
Рутгер Хауер
Шон Јанг
Едвард Џејмс Олмос
Дарил Хана
МузикаВангелис
Продуцентска
кућа
Warner Brothers
Година1982.
Трајање116 минута
ЗемљаСАД
Језикенглески
Буџет30 милиона долара
Зарада41,5 милиона долара
Следећи
Веб-сајтwww.warnerbros.com/blade-runner
IMDb веза

Истребљивач (енгл. Blade Runner) је амерички научнофантастични филм из 1982. године, режисера Ридлија Скота. Сценарио су написали Хамптон Фенчер и Дејвид Пиплс, а заснован је на роману Сањају ли андроиди електричне овце? (енгл. Do Androids Dream of Electric Sheep) Филипа К. Дика. У главној улози је Харисон Форд, а поред њега глуме и Рутгер Хауер, Шон Јанг, Едвард Џејмс Олмос и Дарил Хана.

Филм приказује дистопијски Лос Анђелес у новембру 2019, у ком се генетички створена бића звани репликанти - који се визуелно не разликују од одраслог човека, користе за опасне послове на Земљиним спољашњим колонијама. Након малог устанка репликаната, они су забрањени на Земљи, а специјална полицајци, звани истребљивачи (енгл. Blade Runners), су обучени да лове и пензионишу (убију) одбегле репликанте на Земљи. Радња филма се фокусира на одбеглу и бруталну групу репликаната који се крију у Лос Анђелесу и пензионисаног истребљивача Рика Декарда (Харисон Форд), који нерадо пристаје на још један задатак.

Наставак филма, Блејд ранер 2049, премијерно је приказан у октобру 2017. године, где главну улогу тумачи Рајан Гозлинг.[1][2]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

У Лос Анђелесу 2019. године, полицајац Гаф налази бившег колегу Рика Декарда и приводи га свом бившем надзорнику Брајанту. Декард, чији је посао „истребљивача” био да уђе у траг биоинжењерским хуманоидима познатим као репликанти и да их елиминише, бива обавештен да су четири репликанта илегално на Земљи. Декард није заинтересован за овај случај, па му Брајант двосмислено прети и Декард остаје. Њих двојица гледају видео истребљивача по имену Холден који спроводи Војт-Кампфов тест, који је дизајниран да разликује репликанте од људи на основу њиховог емотивног одговора на питања. Испитаник, Леон, упуцава Холдена током другог питања. Брајант жели да Декард елиминише Леона и још три репликанта типа Нексус-6: Рој Батија, Зору и Прис.

Декард се састаје са извршним директором компаније која ствара репликанте, Елдоном Тајрелом, како би могао да спроведе тест на Нексус-6 репликанту да види да ли ради. Тајрел изражава интересовање да прво види како тест не ради и тражи од њега да га спроведе код своје асистенткиње Рејчел. Тест траје много дуже од просека, а Декард закључује да је Рејчел репликанткиња која верује да је човек. Тајрел објашњава да је она експеримент који је добио лажна сећања како би пружио „емоционални подложак”.

Након претраживања Леонове хотелске собе, Декард проналази фотографије и синтетичку змијску крљушт. Рој и Леон истражују лабораторију за производњу очију за репликанте и сазнају за Џ. Ф. Себастијана, надареног генетског дизајнера који блиско сарађује са Тајрелом. Декард се враћа у свој стан где Рејчел чека. Она покушава да докаже своју хуманост показујући му породичну фотографију, али, након што Декард открије да су њена сећања имплантати од Тајрелове нећакиње, она одлази у сузама. У међувремену, Прис проналази Себастијана и манипулише њиме како би стекла његово поверење.

Фотографија из Леоновог стана и змијска крљушт воде Декарда у стриптиз клуб, где Зора ради. После сукоба и потере, Декард убија Зору. Брајант му такође наређује да елиминише Рејчел, која је нестала из корпорације Тајрел. Након што је Декард уочио Рејчел у гомили, Леон га напада из заседе, и избацује му пиштољ из руке. Леон је спреман да убије Декарда, али Рејчел га спашава користећи Декардов пиштољ и убија Леона. Враћају се у Декардов стан и током разговора он јој обећава да јој неће ући у траг. Док Рејчел нагло покушава да оде, Декард је обуздава и приморава да га пољуби, а она на крају попусти.

По доласку у Себастијанов стан, Рој говори Прис да су остали репликанти мртви. Себастијан открива да ће му због „Метузалемовог синдрома”, генетског поремећаја превременог старења, живот бити прекинут, баш као и ког репликаната, који су изграђени с�� четворогодишњим животним веком. Себастијан и Рој улазе у Тајрелов апартман, где Рој тражи продужење живота од свог творца. Тајрел му говори да је то немогуће. Рој признаје да је радио „сумњиве ствари”, али Тајрел то одбацује, хвалећи Ројев напредни дизајн и достигнућа у његовом кратком животу. Рој пољуби Тајрела, а затим га убије. Себастијан трчи за лифтом, а Рој га прати. Рој се сам вози лифтом. Брајант касније говори Декарду да је Себастијан пронађен мртав.

У Себастијановом стану, Декарда заседа Прис, али је он убија док се Рој враћа. Ројево тело почиње да пропада како се ближи крај његовог животног века. Он прогони Декарда кроз зграду и они завршавају на крову. Декард покушава да скочи на други кров, али остаје да виси на ивици. Рој лако скаче и, док Декардов стисак попушта, Рој га подиже на кров и спасава. Пре него што Рој умре, он прича о томе како ће се његова сећања „временом изгубити, попут суза на киши”. Гаф стиже и говори Декарду о Рејчел: „Штета што неће преживети, али опет, ко хоће?” Декард се враћа у свој стан и проналази Рејчел како спава у његовом кревету. Декард види оригами једнорога због чега се присећа Гафових речи. Он напушта стан са Рејчел.

Глумац Улога
Харисон Форд Рик Декард
Рутгер Хауер Рој Бати, вођа репликаната
Шон Јанг Рејчел
Едвард Џејмс Олмос Гаф
Дарил Хана Прис, репликант
М. Емет Волш капетан Брајант
Џо Таркел доктор Елдон Тајрел
Вилијам Сандерсон Џ. Ф. Себастијан
Брајон Џејмс Леон Ковалски, репликант
Џоана Касиди Зора, репликант
Морган Пол Холден
Џејмс Хонг Ханибал Чу
  1. ^ Mia Galuppo (18. 02. 2016). „'Blade Runner' Sequel Gets Release Date”. The Hollywood Reporter. Приступљено 19. 02. 2016. 
  2. ^ Lincoln, Ross A. (19. 04. 2016). Blade Runner Sequel Moved Ahead To October 2017”. Deadline. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]