Пређи на садржај

Иван Презељ

С Википедије, слободне енциклопедије
Иван Презељ
Иван Презељ
Лични подаци
Датум рођења(1895-08-29)29. август 1895.
Место рођењаНова Вас, Аустроугарска
Датум смрти22. април 1973.(1973-04-22) (77 год.)
Место смртиКливленд, САД
ОбразовањеВиша школа Војне академије у Београду
Војна каријера
Служба1914—1944.
Војска Аустроугарска војска
Југословенска војска
Југословенска војска у отаџбини
Чиндивизијски генерал
Учешће у ратовимаПрви светски рат

Други светски рат

Иван Презељ (Нова Вас, 29. август 1895Кливленд, 22. април 1973) био је југословенски официр словеначког порекла, потпуковник Југословенске војске, војни аташе Краљевине Југославије у Атини и Прагу, дивизијски генерал Југословенске војске у Отаџбини и командант Словеније.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Предратни период

[уреди | уреди извор]

У Првом светском рату се борио као аустроугарски резервни поручник на Италијанском фронту. На крају рата се придружио се генералу Рудолфу Мајстеру у борби за северну границу.

Други светски рат

[уреди | уреди извор]

После рата је завршио Вишу школу Војне академије у Београду. Био је војни аташе Краљевине Југославије у Атини и Прагу. Уочи Априлског рата 1941. године, био је начелник Саобраћајне управе Главног ђенералштаба Југословенске војске.

Заробљен је у Априлском рату и одведен у заробљенички логор у Италији, из којег се враћа 1942. године. Ставио се на расположење команданту Словеније пуковнику Карлу Новаку и пуковнику Владимиру Ваухнику, официрима Југословенске војске у Отаџбини. Након битке код Грчарице, пуковник Новак је избегао у Италију како не би био ухапшен од немачких власти, Презељ је преузео дужност команданта Словеније.

Генерал Драгољуб Михаиловић је Презеља унапредио и чин бригадног генерала у првој половини 1944. године, а затим и у чин дивизијског генерала 1. дец��мбра 1944. године, када га је и именовао за команданта Словеначке народне војске, словеначког дела Југословенске војске у Отаџбини.

Емиграција

[уреди | уреди извор]

У априлу 1945. године се у Љубљани сусрео са Димитријем Љотићем и војводом Момчилом Ђујићем, а онда је заједно са њиховим снагама прешао границу и предао се савезницима у Италији. Одатле је све до 1949. године деловао против нових комунистичких власти у Југославији, а затим је емигрирао у САД.

У емиграцији је водио један часопис, а написао је и увод за књигу Владимира Ваухника Невидљиви фронт.

Умро је 22. априла 1973. године у Кливленду.