Сигурност
Сигурност или безбедност представља степен заштите од опасности, штете, губитка или злочиначке активности. Сигурност као облик заштите састоји се од структура и процеса који дају или побољшавају сигурност као стање.
Сигурност треба упоредити са сродним концептима: континуитет и поузданост. Кључна разлика између сигурности и поузданости је да сигурност мора спречити потезе људи који се припремају да проузрокују уништење.[1]
Перцепције безбедности
[уреди | уреди извор]Пошто није могуће прецизно знати у којој мери је нешто 'безбедно' (а мера рањивости је неизбежна), перцепције безбедности варирају, често у великој мери.[2][3] На пример, страх од смрти услед земљотреса је уобичајен у Сједињеним Државама (САД), али клизање на поду купатила заправо убија више људи;[3] у Француској, Уједињеном Краљевству и САД много је мање смртних случајева узрокованих тероризмом, него што има жена које су њихови партнери убили у кући.[4][5][6][7]
Преглед
[уреди | уреди извор]Референт
[уреди | уреди извор]Безбедносни референт је фокус безбедносне политике или дискурса; на пример, референт може бити потенцијални корисник (или жртва) безбедносне политике или система.
Референти безбедности могу бити особе или друштвене групе, објекти, институције, екосистеми или било која друга појава подложна нежељеним променама од стране сила свог окружења.[8] Референт у питању може комбиновати много референата, на исти начин на који се, на пример, национална држава састоји од много појединачних грађана.[2]
Оспорени приступи
[уреди | уреди извор]Приступи безбедности су спорни и предмет дебате. На пример, у дебати о стратегијама националне безбедности, неки тврде да безбедност углавном зависи од развоја заштитних и принудних способности како би се заштитио безбедносни референт у непријатељском окружењу (и потенцијално да би се та моћ пројектовала у његово окружење и доминирала њиме до тачке стратешке надмоћи).[9][10][11] Други тврде да безбедност првенствено зависи од изградње услова у којима се могу развијати равноправни односи, делимично смањењем антагонизма међу актерима, обезбеђивањем да се основне потребе могу задовољити, а такође и да се разлике у интересима могу ефикасно усагласити.[12][2][13]
Контексти безбедности (примери)
[уреди | уреди извор]рачунарска безбедност
[уреди | уреди извор]Рачунарска безбедност, позната и као сајбер безбедност или ИТ безбедност, односи се на безбедност рачунарских уређаја као што су рачунари и паметни телефони, као и рачунарских мрежа као што су приватне и јавне мреже и Интернет. Ова област има све већи значај због све већег ослањања на рачунарске системе у већини друштава.[14] То се тиче заштите хардвера, софтвера, података, људи, као и процедура којима се приступа системима. Средства рачунарске безбедности обухватају физичку безбедност система и безбедност информација које се налазе у њима.
Корпоративна безбедност
[уреди | уреди извор]Корпоративна безбедност се односи на отпорност корпорација на шпијунажу, крађу, штету и друге претње. Безбедност корпорација је постала сложенија како се ослањање на ИТ системе повећало, а њихово физичко присуство је постало више распоређено у неколико земаља, укључујући окружења која су или могу брзо постати непријатељска према њима.
Еколошка сигурност
[уреди | уреди извор]Еколошка безбедност, позната и као безбедност животне средине, односи се на интегритет екосистема и биосфере, посебно у односу на њихов капацитет да одрже разноврсност животних облика (укључујући људски живот). Безбедност екосистема је привукла све већу пажњу како је растао утицај еколошке штете од стране људи.[15]
безбедност хране
[уреди | уреди извор]Безбедност хране се односи на адекватно снабдевање и приступ безбедним и хранљивим намирницама.[16] Безбедност хране добија на значају како светска популација расте, а продуктивно земљиште опада услед прекомерне употребе и климатских промена.[17][18]
Људска безбедност
[уреди | уреди извор]
Људска безбедност је парадигма у настајању која се, као одговор на традиционално наглашавање права националних држава да се заштите,[19] фокусирала на примат безбедности људи (појединаца и заједница).[20] Концепт подржава Генерална скупштина Уједињених нација, која је нагласила „право људи да живе у слободи и достојанству” и препознала „да сви појединци, посебно рањиви људи, имају право на слободу од страха и слободу од оскудице”.[21]
Perceptions of security
[уреди | уреди извор]Since it is not possible to know with precision the extent to which something is 'secure' (and a measure of vulnerability is unavoidable), perceptions of security vary, often greatly.[2][3] For example, a fear of death by earthquake is common in the United States (US), but slipping on the bathroom floor kills more people;[3] and in France, the United Kingdom and the US there are far fewer deaths caused by terrorism than there are women killed by their partners in the home.[22][23][24][25]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Магазин из области сигурности”. Архивирано из оригинала 07. 06. 2021. г. Приступљено 19. 05. 2021.
- ^ а б в г Gee, D (2016). „Rethinking Security: A discussion paper” (PDF). rethinkingsecurity.org.uk. Ammerdown Group. Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г. Приступљено 2017-12-17.
- ^ а б в г Bruce Schneier, Beyond Fear: Thinking about Security in an Uncertain World, Copernicus Books, pages 26-27
- ^ David Anderson QC (2012). „The Terrorism Acts in 2011” (PDF). Приступљено 2017-12-17.
- ^ Womens Aid. „What is femicide?”. Womens Aid (на језику: енглески). Приступљено 2017-12-17.[мртва веза]
- ^ „Don't Believe In The War On Women? Would A Body Count Change Your Mind?”. Upworthy (на језику: енглески). Приступљено 2017-12-17.
- ^ „Violences conjugales: 118 femmes tuées en 2014”. Libération.fr (на језику: француски). Архивирано из оригинала 31. 03. 2017. г. Приступљено 2017-12-17.
- ^ Barry Buzan, Ole Wæver, and Jaap de Wilde, Security: A New Framework for Analysis (Boulder: Lynne Rienner Publishers, 1998), p. 32
- ^ US, Department of Defense (2000). „Joint Vision 2020 Emphasizes Full-spectrum Dominance”. archive.defense.gov (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 09. 2017. г. Приступљено 2017-12-17.
- ^ House of Commons Defence Committee (2015). „Re-thinking defence to meet new threats”. publications.parliament.uk. Приступљено 2017-12-17.
- ^ General Sir Nicholas Houghton (2015). „Building a British military fit for future challenges rather than past conflicts”. www.gov.uk (на језику: енглески). Приступљено 2017-12-17.
- ^ FCNL (2015). „Peace Through Shared Security” (на језику: енглески). Приступљено 2017-12-17.
- ^ Rogers, P (2010). Losing control : global security in the twenty-first century (3rd изд.). London: Pluto Press. ISBN 9780745329376. OCLC 658007519.
- ^ "Reliance spells end of road for ICT amateurs", May 07, 2013, The Australian
- ^ United Nations General Assembly (2010). „Resolution adopted by the General Assembly on 20 December 2010”. www.un.org. Приступљено 2017-12-17.
- ^ United Nations. „Hunger and food security”. United Nations Sustainable Development (на језику: енглески). Приступљено 2017-12-17.
- ^ Food and Agriculture Organization (2013). „Greater focus on soil health needed to feed a hungry planet”. www.fao.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 01. 2015. г. Приступљено 2017-12-17.
- ^ Arsenault, C (2014). „Only 60 Years of Farming Left If Soil Degradation Continues”. Scientific American (на језику: енглески). Приступљено 2017-12-17.
- ^ United Nations (1945). „Charter of the United Nations, Chapter VII”. www.un.org (на језику: енглески). Приступљено 2017-12-17.
- ^ United Nations. „UN Trust Fund for Human Security”. www.un.org (на језику: енглески). Приступљено 2017-12-17.
- ^ United Nations General Assembly (2005). „Resolution adopted by the General Assembly 60/1: World Summit Outcome” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г. Приступљено 2017-12-17.
- ^ David Anderson QC (2012). „The Terrorism Acts in 2011” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г. Приступљено 2017-12-17.
- ^ „What is femicide?”. Women's Aid (на језику: енглески). Приступљено 2017-12-17.[мртва веза]
- ^ „Don't Believe In The War On Women? Would A Body Count Change Your Mind?”. Upworthy (на језику: енглески). Приступљено 2017-12-17.
- ^ „Violences conjugales: 118 femmes tuées en 2014”. Libération.fr (на језику: француски). Архивирано из оригинала 31. 03. 2017. г. Приступљено 2017-12-17.
Литература
[уреди | уреди извор]- Branch, Jordan (2021). „What's in a Name? Metaphors and Cybersecurity”. International Organization. 75: 39—70. S2CID 224886794. doi:10.1017/S002081832000051X.
- Costigan, Sean; Hennessy, Michael (2016). Cybersecurity: A Generic Reference Curriculum (PDF). NATO. ISBN 978-9284501960. Архивирано (PDF) из оригинала 2017-03-10. г.
- Fuller, Christopher J. "The Roots of the United States' Cyber (In)Security," Diplomatic History 43:1 (2019): 157–185. online
- Jeremy Bob, Yonah (2021). "Ex-IDF cyber intel. official reveals secrets behind cyber offense". The Jerusalem Post.
- Kim, Peter (2014). The Hacker Playbook: Practical Guide To Penetration Testing. Seattle: CreateSpace Independent Publishing Platform. ISBN 978-1494932633.
- Lee, Newton (2015). Counterterrorism and Cybersecurity: Total Information Awareness (2nd изд.). Springer. ISBN 978-3319172439.
- Montagnani, Maria Lillà and Cavallo, Mirta Antonella (26 July 2018). "Cybersecurity and Liability in a Big Data World". SSRN.
- Shariati, Marzieh; Bahmani, Faezeh; Shams, Fereidoon (2011). „Enterprise information security, a review of architectures and frameworks from interoperability perspective”. Procedia Computer Science. 3: 537—543. doi:10.1016/j.procs.2010.12.089.
- Singer, P. W.; Friedman, Allan (2014). Cybersecurity and Cyberwar: What Everyone Needs to Know. Oxford University Press. ISBN 978-0199918119.
- Wu, Chwan-Hwa (John); Irwin, J. David (2013). Introduction to Computer Networks and Cybersecurity. Boca Raton: CRC Press. ISBN 978-1466572133.
- Brown, L. 1977. "Redefining Security," WorldWatch Paper 14 (Washington, D.C.: WorldWatch Institute)
- Ullman, R.H. 1983. "Redefining Security," International Security 8, No. 1 (Summer 1983): 129–153.
- Westing, A.H. 1986. "An Expanded Concept of International Security," In Global Resources and International Conflict, ed. Arthur H. Westing. Oxford: Oxford University Press.
- Myers, N. 1986. "The Environmental Dimension to Security Issues." The Environmentalist 6 (1986): pp. 251–257.
- Ehrlich, P.R., and A.H. Ehrlich. 1988. The Environmental Dimensions of National Security. Stanford, CA: Stanford Institute for Population and Resource Studies.
- Svensson, U. 1988. "Environmental Security: A Concept." Presented at the International Conference on Environmental Stress and Security, the Royal Swedish Academy of Sciences, Stockholm, Sweden, December 1988.
- Mathews, J.T. 1989. "Redefining Security," Foreign Affairs 68, No. 2 (Spring 1989): 162–177.
- Gleick, P H. "The Implications of Global Climate Changes for International Security." Climate Change 15 (October 1989): pp. 303–325.
- Gleick, P.H. 1990c. "Environment, resources, and international security and politics." In E. Arnett (ed.) Science and International Security: Responding to a Changing World. American Association for the Advancement of Science Press, Washington, D.C. pp. 501–523.
- Gleick, P.H. 1991b. „Environment and security: The clear connections.”. Bulletin of the Atomic Scientists. 47 (3): 16—21.
- Homer-Dixon, T.F. 1991. "On the Threshold: Environmental Changes as Causes of Acute Conflict, International Security 16, No. 2 (Fall 1991): 76-116
- Romm, Joseph (1992). The Once and Future Superpower: How to Restore America's Economic, Energy, and Environmental Security
. New York: William Morrow & Co. ISBN 9780688118686. ISBN 0-688-11868-2 - Romm, Joseph J. 1993. Defining National Security: The Nonmilitary Aspects (New York: Council on Foreign Relations)
- Levy, M.A. 1995. "Is the Environment a National Security Issue?" International Security 20, No. 2 (Fall 1995)
- Swain, A (1996). „Displacing the Conflict: Environmental Destruction in Bangladesh and Ethnic Conflict in India”. Journal of Peace Research. 33 (2): 189—204. S2CID 111184119. doi:10.1177/0022343396033002005.
- Wallensteen, P., & Swain, A. 1997. "Environment, Conflict and Cooperation." In D. Brune, D. Chapman, M. Gwynne, & J. Pacyna, The Global Environment. Science, Technology and Management (Vol. 2, pp. 691–704). Weinheim: VCH Verlagsgemeinschaft mbH.
- Terminski, Bogumil. 2009. "Environmentally-Induced Displacement. Theoretical Frameworks and Current Challenges", CEDEM, Université de Liège.
- Dabelko, G.D. 1996. "Ideas and the Evolution of Environmental Security Conceptions." Paper presented at the International Studies Association Annual Meeting, San Diego, CA, April 1996.
- Kobtzeff, Oleg. 2000. "Environmental Security and Civil Society", in- Gardner, Hall, (ed.) Central and South-central Europe in Transition, Westport, Connecticut: Praeger, 2000, pp. 219–296.
- Dodds, F. Pippard, T. 2005. (edited) "Human and Environmental Security: An Agenda for Change, London. Earthscan.
- Dodds, F. Higham, A. Sherman, R. 2009. (edited) "Climate Change and Energy Insecurity: The Challenge for Peace, Security and Development", London. Earthscan
- Djoghlaf, A. Dodds, F. 2010 (edited) "Biodiversity and Ecosystem Insecurity: A Planet in Peril", London, Earthscan
- Dodds, F. Bartram, J. 2016 (edited) "The Water, Food, Energy and Climate Nexus: Challenges and an agenda for action", London, Routledge
- Ecological and Nontraditional Security Challenges in South Asia by Dennis Pirages, Farooq Sobhan, Stacy D. VanDeveer and Li Li (NBR Special Report, June 2011)
- Schulz-Walden, Thorsten (2013): Anfänge globaler Umweltpolitik. Umweltsicherheit in der internationalen Politik (1969–1975), Oldenbourg Verlag, München, ISBN 978-3-486-72362-5 [Rezension bei: https://web.archive.org/web/20140301204918/http://hsozkult.geschichte.hu-berlin.de/rezensionen/2014-1-019]
- Dalby, S. (2009):Security and Environmental Change, Campridge: Polity Press, ISBN 978-0-7456-5847-6
- Jon Barnett (2001),The Meaning of Environmental Security: Ecological Politics and Policy in the New Security Era, London:Zed Books, ISBN 9781856497862
- Conca, K. and Dabelko, G. (2002), Environmental Peacemaking, Baltimore: Johns Hopkins University Press, ISBN 978-0-8018-7193-1
