Жанета Ђукић Перишић
Жанета Ђукић Перишић | |
---|---|
Датум рођења | 9. јун 1956. |
Место рођења | Београд |
Жанета Ђукић Перишић (9. јун 1956, Београд) српска је књижевна историчарка и писац.
Биографија
[уреди | уреди извор]Жанета Ђукић Перишић, књижевна историчарка и књижевница, рођена је, живи и ради у Београду. Студирала је светску књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду. На постдипломским студијама на Институту "Херцен" у Лењинграду (СССР) радила магистарски рад о Историјској поетици Александра Веселовског. Магистрирала је и на Филолошком факултету у Београду тезом о недовршеном роману Иве Андрића На сунчаној страни. Докторирала је на Филозофском факултету у Новом Саду радом Тематско-мотивски, идеолошки и поетички аспекти Андрићевог дела у биографском и историјском контексту.[1][2]
Добитница је награде "Исидора Секулић" , Вукове награде и награде "Златна српска књижевност" из Фонда Александра Арнаутовића. Дуго је радила у Задужбини Иве Андрића, испрва као стручна сарадница, затим као руководилац Центра за документацију, па као саветница и најпосле као управница. Сада ради као уредница у издавачкој кући Академска књига. [3][4]
Најважније књиге
[уреди | уреди извор]- Каваљер светог духа: о једном недовршеном роману Иве Андрића, (Београд, 1992).
- Јеврејски портрети у делима Иве Андрића, уредила Софија Шкорић (Торонто, 2005).
- Кулинарски путописи, (Београд, 2008).
- Писац и прича: стваралачка биографија Иве Андрића (Нови Сад, 2012)
- На почетку свих стаза: Андрић и Вишеград (Београд, 2015)
- Небо над Београдом: Андрић и престоница, (Београд, 2022).
Уредила је дела Иве Андрића:
[уреди | уреди извор]На сунчаној страни (реконструкција недовршеног романа) (1994, 2011, 2017),
Предели и стазе (путописи) (2000, 2017),
Сабране приповетке (2008, 2012),
Љубав у касаби: вишеградске приче (2010, 2014).
Приредила је и књиге :
[уреди | уреди извор]Анђео иза огледала (2001);
Најлепша љубавна писма светских писаца (2023);
Прича и причање: антологија прича награђених Андрићевом наградом; (2001);
Анђео историје и дневни послови Миодрага Перишића (2004).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Биографија, Културни центар Новог Сада, Приступљено 16. маја 2020
- ^ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ, УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2020), Приступљено 16. маја 2020
- ^ Андрић наша свакодневица, Време, Приступљено 16. маја 2020
- ^ Биографија Миодрага Перишића у Ко је ко у Србији, Библиофон, Београд 1996.