Емил Гепрат
Емил Гепрат | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Емил Пол Емебл Гепрат |
Датум рођења | 30. август 1856. |
Место рођења | Гранвил, Француска |
Датум смрти | 21. новембар 1939.83 год.) ( |
Место смрти | Брест, Француска |
Емил Пол Емебл Гепрат (фр. Émile Paul Aimable Guépratte, 30. август 1856 – 21. новембар 1939) био је француски адмирал.
Биографија
[уреди | уреди извор]Гепрат је рођен у Гранвилу (департман Манш) у породици поморских официра. Студирао је на царском лицеју у Бресту од 1868, а уписао се на морнаричку војну школу 1. октобра 1871.
Постао је официр 5. октобра 1874, а 1. децембра 1877. добио је чин заставника (Enseigne de vaisseau). У Тунису је служио на француском бојном броду „Маренго“ (Marengo). Образовао се у области торпеда и служио као експерт на броду „Адмирал Дипере“ (Amiral Duperré), пре него што је постао самостални командант 1889.
Командовао је топовњачом „Каронад“ (Caronade) у Индокини, антиподморничким инсталацијама код Бреста, крстарицом „Фудр“ (Foudre), и тако стигао до чина бродског капетана (capitaine de vaisseau).
Године 1905. преузео је команду брода „Јованка Орлеанка“ (Jeanne d'Arc). ��одине 1909. командовао је бродом „Едгар Кине“ (Edgar Quinet), који је превозио француског председника Армана Фајереа.
Гепрат је промовисан у чин контраадмирала 2. септембра 1912. По избијању Првог светског рата, предводио је флоту старих бојних бродова у Медитерану.
Кампања у Дарданелима, војно-поморска операција сила Антанте, почела је 3. новембра 1914, када су француски бродови „Суфрен“ (Suffren) и „Верите“ (Vérité), заједно са британским бродовима „Индомитабл“ (Indomitable) и „Индефатигабл“ (Indefatigable) почели да бомбардују утврђења која су штитила улаз у мореуз. Главни напад одиграо се 18. марта, када је Гепрат предводио ударну флотилу. Флота је упала у припремљено минско поље, где их је дочекала артиљеријска ватра са копна. Два британска и један француски брод су потопљени, док је командни брод „Суфрен“ тешко оштећен.
Гепрат је унапређен у чин вицеадмирала 10. октобра 1915, по неким тврдњама да би умирили његов изражен борбени темперамент.
Гепрат је пензионисан 30. августа 1918. после чега се посветио политичкој каријери. Изабран је у Народну скупштину Француске 16. новембра 1919. на листи левице. Био је специјалиста за питања морнарице. Из политике се повукао 1924. Умро је у Бресту 1939.
Емил Гепрат и Срби у Бизерти
[уреди | уреди извор]Вицеадмирал Емил Гепрат је 1916. био командант француске војске у Тунису и градоначелник града Туниса. Тада су у Тунис почели бродовима да стижу српски војници, официри и мањи број цивила из Албаније. Гепрат је био изузетно предусретљив према Србима, тако да је добио надимак „Српска мајка“.[1] Срби су били лечени у болницама широм Магреба, а већина их је била смештена у Бизерти. Цивиле који су пристизали у Бизерту слао је на опоравак у Марсељ, Нант, Париз и друге градове Француске.
Почасти
[уреди | уреди извор]Гепрат је сахрањен у Палати инвалида у Паризу, где се сахрањују хероји француске војске.
Једна улица у Београду носи његово име. То је улица којом га је народ носио 1930. од железничке станице до Славије.[1]
- Велики крст Легије части (12. децембар 1924)
- Крст Ордена Светог Ђорђа (28. децембар 1916)
- Велики крст Ордена белог орла (2. септембар 1917)[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Срби у Тунису: живи и мртви – туристи и ратници”. www.politika.rs. Приступљено 13. 9. 2011.
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 640.