Емил Гепрат

Емил Гепрат
Емил Гепрат 1916. године
Лични подаци
Пуно име	Емил Пол Емебл Гепрат
Датум рођења	(1856-08-30)30. август 1856.
Место рођења	Гранвил, Француска
Датум смрти	21. новембар 1939.(1939-11-21) (83 год.)
Место смрти	Брест, Француска

Емил Пол Емебл Гепрат (фр. Émile Paul Aimable Guépratte, 30. август 1856 – 21. новембар 1939) био је француски адмирал.

Гепрат је рођен у Гранвилу (департман Манш) у породици поморских официра. Студирао је на царском лицеју у Бресту од 1868, а уписао се на морнаричку војну школу 1. октобра 1871.

Постао је официр 5. октобра 1874, а 1. децембра 1877. добио је чин заставника (Enseigne de vaisseau). У Тунису је служио на француском бојном броду „Маренго“ (Marengo). Образовао се у области торпеда и служио као експерт на броду „Адмирал Дипере“ (Amiral Duperré), пре него што је постао самостални командант 1889.

Командовао је топовњачом „Каронад“ (Caronade) у Индокини, антиподморничким инсталацијама код Бреста, крстарицом „Фудр“ (Foudre), и тако стигао до чина бродског капетана (capitaine de vaisseau).

Године 1905. преузео је команду брода „Јованка Орлеанка“ (Jeanne d'Arc). ��одине 1909. командовао је бродом „Едгар Кине“ (Edgar Quinet), који је превозио француског председника Армана Фајереа.

Гепрат је промовисан у чин контраадмирала 2. септембра 1912. По избијању Првог светског рата, предводио је флоту старих бојних бродова у Медитерану.

Кампања у Дарданелима, војно-поморска операција сила Антанте, почела је 3. новембра 1914, када су француски бродови „Суфрен“ (Suffren) и „Верите“ (Vérité), заједно са британским бродовима „Индомитабл“ (Indomitable) и „Индефатигабл“ (Indefatigable) почели да бомбардују утврђења која су штитила улаз у мореуз. Главни напад одиграо се 18. марта, када је Гепрат предводио ударну флотилу. Флота је упала у припремљено минско поље, где их је дочекала артиљеријска ватра са копна. Два британска и један француски брод су потопљени, док је командни брод „Суфрен“ тешко оштећен.

Гепрат је унапређен у чин вицеадмирала 10. октобра 1915, по неким тврдњама да би умирили његов изражен борбени темперамент.

Гепрат је пензионисан 30. августа 1918. после чега се посветио политичкој каријери. Изабран је у Народну скупштину Француске 16. новембра 1919. на листи левице. Био је специјалиста за питања морнарице. Из политике се повукао 1924. Умро је у Бресту 1939.

Вицеадмирал Емил Гепрат је 1916. био командант француске војске у Тунису и градоначелник града Туниса. Тада су у Тунис почели бродовима да стижу српски војници, официри и мањи број цивила из Албаније. Гепрат је био изузетно предусретљив према Србима, тако да је добио надимак „Српска мајка“.^[1] Срби су били лечени у болницама широм Магреба, а већина их је била смештена у Бизерти. Цивиле који су пристизали у Бизерту слао је на опоравак у Марсељ, Нант, Париз и друге градове Француске.

Гепрат је сахрањен у Палати инвалида у Паризу, где се сахрањују хероји француске војске.

Једна улица у Београду носи његово име. То је улица којом га је народ носио 1930. од железничке станице до Славије.^[1]

• Велики крст Легије части (12. децембар 1924)
• Крст Ордена Светог Ђорђа (28. децембар 1916)
• Велики крст Ордена белог орла (2. септембар 1917)^[2]

Емил Гепрат на Викимедијиној остави.

• Адмирал Емил Гепрат – Француз кога су Срби обожавали (Недељник, 11. јануар 2017)