Влагомерна звездица
| Влагомерна звездица | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | A. hygrometricus
|
| Биномно име | |
| Astraeus hygrometricus | |
| Синоними | |
|
Lycoperdon stellatus Scop. (1772) | |
Влагомерна звездица (лат. Astraeus hygrometricus) термофилна је врста која воли топла станишта у шумама, нарочито на песковитој подлози. Добила је назив по својој јединственој особини да се понаша у зависности од степена влажности ваздуха. Кад је време суво, кракови звездоликог спољног омотача савијају се навише и покривају унутрашњи омотач. Кад у ваздуху има влаге они се опет рашире. Није честа врста; нешто је чешћа у јужним крајевима Европе. Расте од августа до новембра.
Опис плодног тела
[уреди | уреди извор]Плодно тело код ове врсте гљиве је у почетку развића широко 2—4 cm, лоптасто, затворено и готово да је под земљом. Убрзо се отвара спољни омотач (егзоперидија) и то изнад површине тла и расцепљује се на више кракова (обично 6—10) што гљиви даје звездаст облик. Пречника је 3—10 cm. Гледајући са горње стране плодно тело је смеђе боје прошарано шарама светлије боје добијајући дезен сличан крокодилској кожи. Унутрашњи омотач (ендоперидија) нема дршку, лоптастог је облика, сиво смеђе боје и ситно мрежасто орнаментисан. На темену зрелог плодног тела налази се отвор кроз који се испуштају споре.
Микроскопија
[уреди | уреди извор]Споре су округласте, брадавичасте у маси тамносмеђе. Величине су 8—12 µm.
Отисак спора
[уреди | уреди извор]Отисак спора је смеђе боје.
Јестивост
[уреди | уреди извор]Влагомерна звездица није јестива врста гљиве.
Сличне врсте
[уреди | уреди извор]Доста карактеристична гљива која нема морфолошки сличних двојника.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Astreus hygrometricus -
Astraeus hygrometricus -
Astraeus hygrometricus -
Astraeus hygrometricus -
Astraeus hygrometricus -
Astraeus hygrometricus -
Astraeus hygrometricus — спољашњи омотач
Литература
[уреди | уреди извор]- Uzelac, B. (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beogad: BGV Logic.
- Phillips, R. (2006). Mushrooms. London: Macmillan.
- Flik, M. (2010). Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba. Beograd: Marso.
- Giuseppe, P. (1997). Atlas gljiva. Zagreb: Prosvjeta.