Пређи на садржај

Ваљевски партизански одред

С Википедије, слободне енциклопедије
Ваљевски партизански одред
Група бораца Ваљевског партизанског одреда у лето 1941. године
Постојањејун 1941.
ДеоНародноослободилачки партизанских одреда Југославије
Команданти
КомандантЗдравко Јовановић
Политички комесарМилосав Милосављевић

Ваљевски народноослободилачки партизански (НОП) одред формиран је крајем јуна 1941. године, по одлуци донесној на састанку у Ваљеву 23. јуна.

Командант одреда је био Здравко Јовановић, народни херој, а политички комесар Милосав Милосављевић, народни херој. Од стране Врховног штаба у овај крај био је послат Милош Минић, народни херој.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Овај одред је био један од најјачих у Србији и он је, у сарадњи са Мачванским одредом, извршио низ успешних акција и великим победама над окупатором много допринео развоју устанка у Србији.

Ваљевски одред је своје нападе усмерио нарочито на железничку пругу Београд-Чачак и Лајковац-Ваљево. Значајна акција је и напад на немачки воз у железничкој станици Лајковац, затим напад на Љиг извршен 9. августа и напад на Лајковац извршен 15. августа 1941. године. У Лајковцу је уништена железничка ложионица, железничка водоводна инсталација и две локомотиве. Извршени су такође и напади на немачке колоне у Мушићу и Врачевићу, где су Немци претрпели велике губитке, што је такође у оне дане представљало значајан успех.

После низа успелих акција на комуникације и нападе на немачке колоне, Ваљевски одред добија од Врховног штаба задатак да, очисти територију до линије Ваљево-Сувобор, да се тамо споји са Ужичким и Чачанским одредом. У бојевима за извршење овог задатка најзначајније су борбе за рудник Столице и Крупањ. Напад на рудник Столице извршен је 30. августа 1941. године. Рудник је ослобођен, а немачки гарнизон уништен. Битка за Крупањ, отпочела је 1. септембра 1941. године, трајала је два дана и две ноћи. Немачки бомбардери помагали су одбрану гарнизона у Крупњу. Међутим, ни то није помогло фашистичким освајачима. Борба се завршила ослобођењем Крупња и потпуним уништењем немачког гарнизона. Само заробљених Немаца било је око 40, а заплењен је и велики материјал.

Тако је у првој половини августа 1941. године била ослобођена цела територија рађевачког, азбуковачког и јадарског среза, сем градова Крупња, Љубовије и Бање Ковиљаче, које су Немци успели да задрже још неко време.

Један од значајнијих догађаја у борби Ваљевског партизанског одреда јесте блокада Ваљева. Блокада Ваљева трајала је око два месеца. У њој је учествовао Ваљевски одред и један батаљон Посавског одреда. У опсади је такође учествовао и равногорски Ваљевски четнички одред ЈВО под командом Нешка Недића, који се противио фронталном сукобу са Немцима, али је прихватио учешће у опсади како не би кравио тада успостављено јединство започето заједнилким освајањем Крупња, пошто су претходно равногорске јединице заузеле Лозницу. У блокираном Ваљеву био је немачки гарнизон у јачини 3.000-5.000 војника. Скоро свакодневно су вођене Борбе како са јединицама гарнизона у Ваљеву, тако и са немачким јединицама које су се пробијале у Ваљево по помоћ опкољеном гарнизону. Немци су били присиљени да и авионима добацују храну опкољеном гарнизону у Ваљеву.

Народни хероји Ваљевског одреда

[уреди | уреди извор]

Неки од бораца Ваљевског народноослободилачког партизанског одреда који су одликовани Орденом народног хероја:

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]