Ваљевски партизански одред
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Ваљевски партизански одред | |
---|---|
Постојање | јун 1941. |
Део | Народноослободилачки партизанских одреда Југославије |
Команданти | |
Командант | Здравко Јовановић |
Политички комесар | Милосав Милосављевић |
Ваљевски народноослободилачки партизански (НОП) одред формиран је крајем јуна 1941. године, по одлуци донесној на састанку у Ваљеву 23. јуна.
Командант одреда је био Здравко Јовановић, народни херој, а политички комесар Милосав Милосављевић, народни херој. Од стране Врховног штаба у овај крај био је послат Милош Минић, народни херој.
Историјат
[уреди | уреди извор]Овај одред је био један од најјачих у Србији и он је, у сарадњи са Мачванским одредом, извршио низ успешних акција и великим победама над окупатором много допринео развоју устанка у Србији.
Ваљевски одред је своје нападе усмерио нарочито на железничку пругу Београд-Чачак и Лајковац-Ваљево. Значајна акција је и напад на немачки воз у железничкој станици Лајковац, затим напад на Љиг извршен 9. августа и напад на Лајковац извршен 15. августа 1941. године. У Лајковцу је уништена железничка ложионица, железничка водоводна инсталација и две локомотиве. Извршени су такође и напади на немачке колоне у Мушићу и Врачевићу, где су Немци претрпели велике губитке, што је такође у оне дане представљало значајан успех.
После низа успелих акција на комуникације и нападе на немачке колоне, Ваљевски одред добија од Врховног штаба задатак да, очисти територију до линије Ваљево-Сувобор, да се тамо споји са Ужичким и Чачанским одредом. У бојевима за извршење овог задатка најзначајније су борбе за рудник Столице и Крупањ. Напад на рудник Столице извршен је 30. августа 1941. године. Рудник је ослобођен, а немачки гарнизон уништен. Битка за Крупањ, отпочела је 1. септембра 1941. године, трајала је два дана и две ноћи. Немачки бомбардери помагали су одбрану гарнизона у Крупњу. Међутим, ни то није помогло фашистичким освајачима. Борба се завршила ослобођењем Крупња и потпуним уништењем немачког гарнизона. Само заробљених Немаца било је око 40, а заплењен је и велики материјал.
Тако је у првој половини августа 1941. године била ослобођена цела територија рађевачког, азбуковачког и јадарског среза, сем градова Крупња, Љубовије и Бање Ковиљаче, које су Немци успели да задрже још неко време.
Један од значајнијих догађаја у борби Ваљевског партизанског одреда јесте блокада Ваљева. Блокада Ваљева трајала је око два месеца. У њој је учествовао Ваљевски одред и један батаљон Посавског одреда. У опсади је такође учествовао и равногорски Ваљевски четнички одред ЈВО под командом Нешка Недића, који се противио фронталном сукобу са Немцима, али је прихватио учешће у опсади како не би кравио тада успостављено јединство започето заједнилким освајањем Крупња, пошто су претходно равногорске јединице заузеле Лозницу. У блокираном Ваљеву био је немачки гарнизон у јачини 3.000-5.000 војника. Скоро свакодневно су вођене Борбе како са јединицама гарнизона у Ваљеву, тако и са немачким јединицама које су се пробијале у Ваљево по помоћ опкољеном гарнизону. Немци су били присиљени да и авионима добацују храну опкољеном гарнизону у Ваљеву.
Народни хероји Ваљевског одреда
[уреди | уреди извор]Неки од бораца Ваљевског народноослободилачког партизанског одреда који су одликовани Орденом народног хероја:
- Драгојло Дудић заменик политичког комесара одреда
- Милош Дудић командир Рађевског батаљона
- Ђуро Дулић борац Рађевског батаљона
- Жикица Јовановић Шпанац политички комесар Рађевског батаљона
- Здравко Јовановић командант одреда
- Радивоје Јовановић командир Колубарске чете
- Живан Марковић Жића борац Рађевског батаљона
- Милосав Милосављевић политички комесар одреда
- Милорад Мића Стојановић командира Подгорске чете
- Стјепан Стева Филиповић командир Колубарске чете
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Марковић, Мома (1947). Преглед Народноослободилачке борбе у Србији. Београд: Коларчев народни универзитет. COBISS.SR 94932999
- Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom I. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49291527
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Зоран Јоксимовић: Хронологија 1941-1945. pp. 89–156, у часопису „Гласник“, број 6, Историјски архив Ваљево, 1971. године.