Ванземаљски живот
- Потрага за екстрасоларним планетима (слика: Кеплер телескоп)
- Слушање за ванземаљске сигнале који указују на интелигенцију (слика: Аленов низ)
- Роботско истраживање Сунчевог система (слика: ровер Радозналост на Марсу)
Ванземаљски живот[n 1] је хипотетички живот који се може јавити изван Земље и који није настао на Земљи. Такав живот се може кретати од једноставних прокариота (или упоредивих животних форми) до бића са цивилизацијама далеко напреднијим од човечанства.[1][2] Дрејкова једначина спекулише о постојању интелигентног живота другде у универзуму. Наука о ванземаљском животу у свим својим облицима позната је као астробиологија.
Од средине 20. века трају активна истраживања у потрази за траговима ванземаљског живота. Ово обухвата потрагу за тренутним и историјским ванземаљским животом, и ужу потрагу за ванземаљским интелигентним животом. У зависности од категорије претраге, методе варирају од анализе података телескопа и узорка[3] до радија који се користе за откривање и слање комуникационих сигнала.
Концепт ванземаљског живота, а нарочито ванземаљске интелигенције, имао је велики културни утицај, углавном у делима научне фантастике. Током година, научна фантастика је увела бројне теоријске идеје, од којих свака има широк спектар могућности. Многе су изазвале интерес јавности за могућности ванземаљског живота. Један посебан аспект се тиче користности покушаја комуникације са ванземаљском интелигенцијом. С једне страни су они који охрабрују агресивне методе да успоставе контакта са интелигентним ванземаљским животом. Други тврде да би то могло одати локацију Земље, чинећи инвазију могућом у будућности.[4][5]
Ванземаљац или свемирац је термин који се користи за означавање живих бића чије порекло није планета Земља, већ неки други део васељене. Данас се изучавањем ове теоретске појаве бави астробиологија која до данас није успела да нађе ни један уверљив доказ постојања живота ван Земље, мада се доста спекулисало у вези са посредним доказима[6]. Под овим појмом се у научним круговима подразумева било какав облик живота у распону од најједноставнијих бактерија до сложених организама, па и интелигентних врста. Према неким проценама, бактерије би могле бити могући облик ванземаљског живота, јер на Земљи неке врсте су прилагођене веома екстремним условима живота[7][8].
Истраживања
[уреди | уреди извор]Део научника на основу истраживања сматра да је постојање живих организама ван планете Земље врло вероватно и да неки облици живота готово сигурно постоје у васељени, али се готово сви слажу да ти облици нису стигли до планете Земље. Постоји и известан број научника који сматра да сав живот на Земљи потиче управо из свемира. Теорија коју они заступају назива се теорија панспермије[9]. Као могућа погодна места за развој живота у васиони, сматрају се насељиве планете које се налазе на одговарајућој удаљености (сличној Земљиној) од средишта свог звезданог система да би се на њој развио живот и поседују или су поседовале током свог развоја течну воду на својој површини. Међу најчешћим кандидатима помињу се планете Венера[10][11], Марс[12], Глизе 581 c[13][14][15] и d[16], као и природни сателити Јупитера и Сатурна, првенствено Европа[17] због својих океана који се налазе испод леденог покривача, а затим Енцелад[18] и Титан[19]. Разлог зашто су највећи природни сателити атрактивни за истраживање живота је навео Ђанкарло Ђента, инжењер политехнике из Торина и председник италијанског центра SETI. Према његовим речима, ови сателити имају атмосферу која је веома слична оној коју је Земља имала приликом настанка живота. Такав је састав атмосфере на Титану; њу чине азот, метан и трагови аргона. У свету се ради на попису оних планета ван Сунчевог система које су сличне Земљи. Од 1996. до 2008. телескопима је откривено готово 230 планета, али према мишљењу Питера Ворда, палеонтолога и Доналда Браунлија, астробиолога, развој живота на другим планетама је готово немогућ. Они су то назвали претпоставком реткости Земље као планете, а подупрли су је тиме што је вероватноћа мешања амино-киселина и органских молекула тако да се добије живот, један према десет. Противник овог мишљења је астрофизичар Френк Дрејк, који је, још шездесетих година двадесетог века дао једначину за израчунавање могућих ванземаљских цивилизација. Према његовим прорачунима, таквих цивилазија је 30.000 могућих.[20]
Могуће животне форме
[уреди | уреди извор]Према речима Ђанкарла Ђента, ванземаљски живот би требало тражити под земљом, а не на њој, пошто су атмосфере потенцијално насељених небеских тела углавном отровне. Томе говоре у прилог и облици архебактерија на Земљи, којима за живот није неопходна Сунчева светлост. Уосталом, у узорцима узетим са три километра дубине, пронађен је живот. Претпоставка је да је биомаса много већа у Земљиној кори него она са површине. Овакав живот на другим планетама би могао да буде сличан кишној глисти. Ипак, ванземаљци би могли, према Ђентином мишљењу, да имају крајње изненађујући изглед. Са друге стране, палеонтолог Дејл Расел из канадског природњачког музеја је заступао теорију подударања у развоју. По његовом мишљењу, различите врсте могу на сличном станишту да развију сличан облик тела (попут рибе и делфина). Уколико би на некој другој планети постојали екосистеми попут наших и уколико би се развила интелигентна врста, могуће је да би личила на људе. Овај стручњак је приказао развој гмизаваца под условом да диносауруси нису изумрли и да су достигли свест. Према његовој претпоставци, развио би се Диноман, висок 137 цм и по изгледу сличан људима. Ипак, разлике у екосистемима би довеле до тога да се интелигентан живот знатно разликује од нашег. Амерички астроном Карл Сеган је дао претпоставку да би на Јупитеру могао да се развије облик налик киту, дугачак до 500 метара, који би лебдео у атмосфери те планете.[20]
Научна фантастика
[уреди | уреди извор]Ванземаљци, односно њихово постојање, заузимају средишње место у делима научне фантастике[21][22][23], као и међу истраживачима НЛО широм планете[24][25][26]. Наравно, забележене су и бројне преваре, од којих је једна од најпознатијих она коју је извео Орсон Велс 1938. године. Стручњаци програма SETI су изградили велики пријемник таласа у Калифорнији (Allen Telescope Arrey) уколико их пошаље нека интелигентна ванземаљска врста.[27]
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Where "extraterrestrial" is derived from the Latin extra ("beyond") and terrestris ("of Earth").
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Davies, Paul (18. 11. 2013). „Are We Alone in the Universe?”. The New York Times. Приступљено 20. 11. 2013.
- ^ Pickrell, John (4. 9. 2006). „Top 10: Controversial pieces of evidence for extraterrestrial life”. New Scientist. Приступљено 18. 2. 2011.
- ^ Overbye, Dennis (6. 1. 2015). „As Ranks of Goldilocks Planets Grow, Astronomers Consider What's Next”. The New York Times. Приступљено 6. 1. 2015.
- ^ Ghosh, Pallab (12. 2. 2015). „Scientists in US are urged to seek contact with aliens”. BBC News.
- ^ Baum, Seth; Haqq-Misra, Jacob; Domagal-Goldman, Shawn (јун 2011). „Would Contact with Extraterrestrials Benefit or Harm Humanity? A Scenario Analysis”. Acta Astronautica. 68 (11): 2114—2129. Bibcode:2011AcAau..68.2114B. arXiv:1104.4462
. doi:10.1016/j.actaastro.2010.10.012.
- ^ „Telegraph.co.uk: „Nasa closer to discovering life on other planets“”. Архивирано из оригинала 07. 03. 2008. г. Приступљено 15. 07. 2021.
- ^ „NASA:„Life's Colonists: Bacteria & Archaea“”. Архивирано из оригинала 14. 6. 2010. г. Приступљено 12. 4. 2008.
- ^ „NASA:„Planetological Conditions and Life“”. Архивирано из оригинала 16. 6. 2010. г. Приступљено 12. 4. 2008.
- ^ Туцић Н. 1987. Увод у теорију еволуције. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд.
- ^ „online encyclopedia:„Venus, life“”. Архивирано из оригинала 11. 08. 2019. г. Приступљено 13. 04. 2008.
- ^ BBC NEWS: Venus clouds 'might harbour life'
- ^ Универзитет у Калифорнији: „Постоји ли живот на другим планетама?“
- ^ BBC NEWS: „New 'super-Earth' found in space“
- ^ „dailygalaxy.com: „New 'Super Earth 2' Discovered in Constellation Libra“”. Архивирано из оригинала 11. 01. 2009. г. Приступљено 13. 04. 2008.
- ^ „goodnews.actualno.com: „Откриха първата планета извън Слънчевата система, пригодена за живот“”. Архивирано из оригинала 8. 11. 2012. г. Приступљено 13. 4. 2008.
- ^ elementy.ru/news: Есть ли жизнь на Gliese 581d?
- ^ „SciTech: „Има ли живота у Европи?“”. Архивирано из оригинала 6. 12. 2008. г. Приступљено 12. 4. 2008.
- ^ physorg.com: „Tiny Enceladus May Hold Ingredients of Life“
- ^ „BBC NEWS: „Life in the Solar System?“”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2009. г. Приступљено 13. 04. 2008.
- ^ а б Политикин забавник бр. 3057. Датум: 10.9.2010. Рубрика: „Баш чудно, ванземаљац?“, pp. 6–9. Издаје и штампа: Политика АД. Београд.
- ^ „xfiles”. Архивирано из оригинала 27. 03. 2008. г. Приступљено 13. 04. 2008.
- ^ Alien
- ^ Thing
- ^ Руска истраживања
- ^ „FBI”. Архивирано из оригинала 10. 8. 2004. г. Приступљено 10. 8. 2004.
- ^ „telegraph.co.uk: „Pilots call for new UFO investigation“”. Архивирано из оригинала 19. 04. 2008. г. Приступљено 15. 07. 2021.
- ^ Политикин забавник, број 2969, датум: 2.1.2009. Кратка историја астрономије: „Небо је увек ту“. pp. 13. Издаје и штампа: Политика АД.
Литература
[уреди | уреди извор]- Baird, John C. (1987). The Inner Limits of Outer Space: A Psychologist Critiques Our Efforts to Communicate With Extraterrestrial Beings. Hanover: University Press of New England. ISBN 978-0-87451-406-3.
- Cohen, Jack; Stewart, Ian (2002). Evolving the Alien: The Science of Extraterrestrial Life. Ebury Press. ISBN 978-0-09-187927-3.
- Crowe, Michael J. (1986). The Extraterrestrial Life Debate, 1750–1900. Cambridge. ISBN 978-0-521-26305-4.
- Crowe, Michael J. (2008). The extraterrestrial life debate Antiquity to 1915: A Source Book. University of Notre Dame Press. ISBN 978-0-268-02368-3.
- Dick, Steven J. (1984). Plurality of Worlds: The Extraterrestrial Life Debate from Democratis to Kant. Cambridge.
- Dick, Steven J. (1996). The Biological Universe: The Twentieth Century Extraterrestrial Life Debate and the Limits of Science. Cambridge. ISBN 978-0-521-34326-8.
- Dick, Steven J. (2001). Life on Other Worlds: The 20th Century Extraterrestrial Life Debate. Cambridge. ISBN 978-0-521-79912-6.
- Dick, Steven J.; Strick, James E. (2004). The Living Universe: NASA And the Development of Astrobiology
. Rutgers. ISBN 978-0-8135-3447-3. - Fasan, Ernst (1970). Relations with alien intelligences – the scientific basis of metalaw. Berlin: Berlin Verlag.
- Goldsmith, Donald (1997). The Hunt for Life on Mars. New York: A Dutton Book. ISBN 978-0-525-94336-5.
- Grinspoon, David (2003). Lonely Planets: The Natural Philosophy of Alien Life. HarperCollins. ISBN 978-0-06-018540-4.
- Lemnick, Michael T. (1998). Other Worlds: The Search for Life in the Universe. New York: A Touchstone Book.
- Michaud, Michael (2006). Contact with Alien Civilizations – Our Hopes and Fears about Encountering Extraterrestrials. Berlin: Springer. ISBN 978-0-387-28598-6.
- Pickover, Cliff (2003). The Science of Aliens. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-07315-3.
- Roth, Christopher F. (2005). Battaglia, Debbora, ур. Ufology as Anthropology: Race, Extraterrestrials, and the Occult. E.T. Culture: Anthropology in Outerspaces. Durham, NC: Duke University Press.
- Sagan, Carl; Shklovskii, I. S. (1966). Intelligent Life in the Universe. Random House.
- Sagan, Carl (1973). Communication with Extraterrestrial Intelligence. MIT Press. ISBN 978-0-262-19106-7.
- Ward, Peter D. (2005). Life as we do not know it-the NASA search for (and synthesis of) alien life. New York: Viking. ISBN 978-0-670-03458-1.
- Tumminia, Diana G. (2007). Alien Worlds – Social and Religious Dimensions of Extraterrestrial Contact. Syracuse: Syracuse University Press. ISBN 978-0-8156-0858-5.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- НАСА — Астробиологија
- НАСА — институт
- arizona.edu/publication
- Winston Churchill's essay on Alien Life (c.1939)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
