Живан Сарамандић
| Живан Сарамандић | |
|---|---|
 Живан Сарамандић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 2. април 1939. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 30. јануар 2012. (72 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Музички рад | |
| Жанр | Опера |
| Инструмент | Оперски певач |
Живан Сарамандић (Београд, 2. април 1939 — Београд, 30. јануар 2012)[1] био је српски оперски певач (бас).
Биографија
[уреди | уреди извор]Сарамандић је рођен у Београду а одрастао у Аранђеловцу[2], где је завршио основну школу и гимназију, а затим уписује Економски факултет у Београду где је, као апсолвент Економског факултета, 1962. године добио позив да пева у великом варијетеу „Орфеум“, који је био културна институција од великог значаја. То је определило његову даљу каријеру, одустао од економије и посветио се певању. Похађао је часове код једне од највећих оперских певачица тог времена, Зденке Зикове.
Каријера
[уреди | уреди извор]Дебитовао је 21. септембра 1966. године, на сцени Народног позоришта у Београду, улогом краља Египта у опери Ђузеп��а Вердија "Аида". 1968. примљен је у стални ангажман Народног позоришта.
Током дуге и богате каријере, остварио је значајне улоге басовског фаха у операма "Кнез Игор", "Иван Сусањин", „Моћ судбине“, "Фауст", "Набуко", "Севиљски берберин", "Борис Годунов", „Кнез од Зете“, "Ернани", "Дон Кихот", „Дон Карлос“, „Порги Бес“, „Атиле“ и многим другим.[3]
Био је интерпретатор црначких духовних песама, а нарочито познат по свом извођењу руских народних песама из репертоара Фјодора Шаљапина.
Наступао је на оперским сценама у свету, попут Бољшој театра и Карнеги Хола али и у Атини, Софији, Прагу, Варшави, Кијеву, Одеси, Санкт Петербургу, Барселони, Берлину, Бечу, Паризу и Даблину.
Био је ожењен оперском певачицом Милком Стојановић.
Добитник је великог броја значајних награда и Посебног признања за допринос култури Републике Србије.
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Народно позориште у Београду је 30. јануара 2022. обележило 10 година од његове смрти.[4][5][6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Blic Online | Preminuo Živan Saramandić”. Blic.rs. Приступљено 2. 2. 2012.
- ^ „Nonšalantni Genije”. Stil magazin. Архивирано из оригинала 04. 09. 2010. г. Приступљено 2. 2. 2012.
- ^ „Serbian Cafe Вести - Актуелне вести из Србије и света - Новости, политика, спорт, забава”. .serbiancafe.com. Архивирано из оригинала 04. 02. 2012. г. Приступљено 2. 2. 2012.
- ^ Мирковић, М. (29. 1. 2022). „СЕЋАЊЕ НА ЖИВАНА: Програм у Народном позоришту поводом десет година од смрти легендарног баса”. Вечерње новости. Приступљено 8. 2. 2022.
- ^ „ДЕЦЕНИЈА ОДЛАСКА ОПЕРСКОГ УМЕТНИКА: Сећање на Живана Сарамандића у Народном позоришту”. Вечерње новости. Танјуг. 30. 1. 2022. Приступљено 8. 2. 2022.
- ^ „Сећање на Живана Сарамандића – српског Шаљапина”. Политика. 28. 1. 2022. Приступљено 8. 2. 2022.
Види још
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Званична презентација Народног позоришта у Београду[мртва веза]
- Milka Stojanović (1937- ) Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2018)
- Arija za dvoje na Julinom brdu[мртва веза]
- И кнез, и краљ и цар („Политика“, 31. јануар 2012)
- Мозаик живота Живана Сарамандића („Политика“, 7. март 2016)
- Живан Сарамандић – кнез међу басовима („Политика”, 13. октобар 2016)
