Стрељање у Вранићу 1941.

Стрељање у Вранићу, 15. октобар 1941. године, део је оружане акције немачког 125. пешадијског пука у околини Београда у склопу репресивних мера предузетих ради сузбијања развоја устанка у Србији.

У Другом светском рату, немачка војска је, на подручју Југославије, предузимала казнене, репресивне мере да би спречила развој и ширење оружаног устанка.^[1] Како је, упркос хапшењима, слању на принудни рад и масовном стрељању становништва, растао отпор антифашистичких снага, Хитлер је, 16. септембра 1941. године, наредио да се свим средствима угуши устанак у простору Југоистока, посебно устанак у Србији и Хрватској. За команданта свих оружаних снага одредио је генерала Бемеа^[2]. Беме је одмах кренуо у свирепи обрачун са становништвом окупиране Србије. У наређењу издатом 10. октобра 1941. године, прецизирао је мере репресије односно стрељање према следећима стопама:

• за сваког убијеног немачког војника или „фолксдојчера” (мушкарца, жену или дете), 100 заробљеника или талаца
• за сваког рањеног немачког војника или „фолксдојчера” 50 заробљеника или талаца.^[2]

Масовна стрељања широм Србије, у Крагујевцу, Краљеву, Панчеву, Шапцу, Ваљеву, Рачи Крагујевачкој и многим другим српским градовима и селима, нису мимоишла ни Вранић. Приликом оружане акције немачког 125 пешадијског пука у околини Београда, од 14 - 16. октобра, спаљена су села Дражевац и Вранић. У Дражевцу и Конатицама стрељана су 134 сељака, које су Немци полили бензином и спалили. На простору Јасенак - Дражевац - Вранић стрељано је 230, а на простору Умка - Барич - Мала и Велика Моштаница 42 таоца.^[1] О овом догађају немачки војни заповедник у Србији, 15. октобра 1941. године, извештава заповедника оружане силе на југо-истоку:

„125. пеш. пук : чишћење простора Јасенак-Дражевац-Вранић. 230 талаца стрељано.“^[2]

На предњој фасади Спомен дома у Вранићу, налазе се поред имена страдалих током ослободилачких ратова 1912—1918. године НОБ-а и ратова деведесетих, имена 39 стрељаних, 15. октобра 1941. године.^[3]