Поткомље
Поткомље | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Лепосавић |
| УНМИК | Лепосавић |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 09′ 42″ С; 20° 42′ 51″ И / 43.1617° С; 20.7142° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 505 m |
.svg)  Поткомље Поткомље на карти Србије | |
Поткомље је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији. Површина катастарске општине Поткомље где је атар насеља износи 1.019 ha. Припада месној заједници Лешак.Село се налази 15 km северозападно од Лепосавића, на левој страни реке Ибра и простире се између Гулија, Борове, Белућа, Ибарског Постења и Рватске. Изнад села са северозападне стране уздиже се Ком (1071 м), југоисточно Гулијско брдо (553 м), а североисточно Дубрава (792 м) обрасла листопадним дрвећем. По положају кућа и њиховој међусобној удаљености насеље спада у села разбијеног типа. Средња надморска висина села је 794 метара. Из правца Лешка води сеоски пут који село Поткомље повезује са вазним саобраћајницама које пролазе Ибарском долином. Назив села по��иче од његовог положаја у односу на планински вис Ком. С обзиром да се село простире у доњем делу (у подножју) овог виса, добило је назив Поткомље и он одсликава терен на којем је насеље. У селу се становништво претежно бави земљорадњом и у мањој мери сточарством.
Географија
[уреди | уреди извор]Ком или Велики Ком је палеовулканска купа апсолутне висине 1071 m. Удаљен је 3 km западно од Лешка, центра месне заједнице којој припада Поткомље. Његова релативна висина износи око 450 m, док је у основи широк око 1700 m. Ком карактеришу симетричне стране које падају под углом 35°-40°. Изграђен је од кварцлатита који се овде јављају на површини од око 9 km2.
Северозападно од Кома, на удаљености од око једног километра, налази се нек Малог кома апсолутне висине 892 m. Мали ком је такође изграђен од кварцлатита. Северно и источно од Великог Кома изливене су огромне масе старијих дацито-андезита и њихових пирокластита. Старост ове вулканске структуре је 27-29 милиона година.[1]
Демографија
[уреди | уреди извор]- попис становништва 1948: 395
- попис становништва 1953: 439
- попис становништва 1961: 457
- попис становништва 1971: 461
- попис становништва 1981: 435
- попис становништва 1991: 327
У насељу 2004. године живи 324 становника и броји 97 домаћинства. Данашњи родови су: Стефановићи – Ђоровићи, Петровићи, Миладиновићи, Дамљановићи, Милутиновићи, Миленковићи, Милетићи, Стефановићи, Симовићи, Радовановићи, Пантовићи, Радојичићи, Вуловићи, Милићи, Радосављевићи, Поповићи, Радисављевићи, Вукомановићи.
