Пређи на садржај

Жељко Ребрача

С Википедије, слободне енциклопедије
Жељко Ребрача
Ребрача у Пироту, 5. новембр�� 2020. године
Лични подаци
Датум рођења (1972-04-09)9. април 1972.(52 год.)
Место рођења Апатин, СФР Југославија
Држављанство Србија
Висина 2,11 m
Информације о каријери
НБА драфт 1994. / 2. рунда / 54. пик
Одабрао: Сијетл суперсоникси
Проф. каријера 1990—2007
Позиција центар
Сениорска каријера
Године Клуб
1990—1991
1991—1995
1995—1999
1999—2001
2001—2004
2004
2004—2006
2007
НАП Нови Сад
Партизан
Бенетон Тревизо
Панатинаикос
Детроит пистонси
Атланта хокси
Лос Анђелес клиперси
Валенсија

Статистика Уреди на Википодацима на basketball-reference.com
Статистика  Уреди на Википодацима на nba.com

Жељко Ребрача (Апатин, 9. април 1972) је бивши југословенски и српски кошаркаш.

У својој каријери је играо за НАП, Партизан, Бенетон Тревизо, Панатинаикос, Детроит пистонсе, Атланта хоксе, Лос Анђелес клиперсе и Памесу. Један је од најбољих европских центара крајем 20. века и почетком 21. века. Тренутно врши функцију председника КК Војводина.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Жељко Ребрача рођен је 9. априла 1972. године у Апатину. По оцу потиче са Баније, а по мајци из Лике.[1] Кошарком је почео да се бави са 15 година у ОКК Апатин, а пре тога је тренирао рукомет. Са непуних 16 година постао је члан новосадског НАП-а. У НАП-у је у то време играо Саша Ђорђевић који је био у Новом Саду на одслужењу војног рока. За његов прелазак у Партизан је заслужан ондашњи тренер Партизана и селектор кадетске репрезентације Југославије Душко Вујошевић који га је позвао у репрезентацију. На Првенству Европе за кадете у Холандији 1990, Ребрача је са екипом освојио пето место. У Партизан је прешао 1991. када је тренер постао Жељко Обрадовић. Сезоне 1991/92. Партизан је постао клупски првак Европе на фајнал-фору у Истанбулу. Са Партизаном осваја четири национална првенства.

Године 1995. прелази у италијански Бенетон из Тревиза са којим осваја првенство Италије 1997, а 1998. игра на фајнал-фору Евролиге и осваја треће место након пораза од солунског ПАОК-а и победе над Партизаном, опет под тренерском палицом Жељка Обрадовића.

Године 1999. је прешао у атински Панатинаикос у којем је играо Дејан Бодирога, а тренирао Жељко Обрадовић. Са Панатинаикосом је освојио првенство Грчке и Евролигу 2000. Те године је проглашен за најбољег играча фајнал-фора, а владе Југославије га именује амбасадором добре воље.

У НБА лигу прелази 2001. и облачи дрес Детроит пистонса. Претходно су га 1994. као 54. пика у другом кругу драфтовали Сијетл суперсоникси, који су касније проследили право на Ребрачу Минесоти тимбервулвсима, а они Торонто репторсима, да би коначно завршио у Пистонсима. Дебитовао је 30. октобра 2001. против Далас маверикса и постигао 6 поена. Године 2002. је учествовао је на ол-стар утакмици, играјући за тим рукија (новајлија) против софмора (играчи који су имали једногодишње искуство у НБА), као најстарији руки у историји ол-стар утакмица. У првој сезони је сломио кост десне шаке, што га је спречило да игра више утакмица. Те сезоне је бележио просечно 6,9 поена по утакмици и постигао рекорд каријере у НБА са 24 поена 10. априла 2002.

У сезони 2003/04. је послан у Атланта хоксе као замена за Рашида Воласа у размени у којој су учествовали Детроит, Атланта и Бостон селтикси.

Дана 13. августа 2004. је прешао у Лос Анђелес клиперсе. У сезони 2005/06. је имао срчане проблеме, због којих је одиграо само 29 утакмица. Клиперси су 6. априла 2007. отпустили Ребрачу, пошто је целу сезону 2006/07. провео на листи повређених због проблема са леђима. Ребрача је 19. јуна 2007. потписао за шпански клуб Памесу. Међутим, бројне повреде које је имао те полу-сезоне су убрзале његову одлуку о повлачењу.[2]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

За репрезентацију дебитује 1995. и осваја златну медаљу на Европском првенству 1995. у Атини. Следеће године, на Олимпијским играма у Атланти осваја сребрну медаљу.

Са кошаркашком репрезентацијом је освојио злато на Европском првенству 1997. у Барселони и златну медаљу на Светском првенству у Атини. Упркос очекивањима, Ребрача није изабран за најбољег играча светског првенства, већ је та част припала Дејану Бодироги. Међутим, у избору часописа ФИБА Баскетбол је изабран за најбољег играча Европе 1998.

Од репрезентације се опростио на ЕП 2005. у Србији и Црној Гори, пошто је репрезентација СЦГ избачена од Француске у осмини финала.

Остале активности

[уреди | уреди извор]

Са Владом Дивцем, Жарком Паспаљом, Зораном Савићем, Предрагом Даниловићем, Дејаном Бодирогом и Александром Ђорђевићем, Ребрача је оснивач хуманитарне организације Група 7. Имао је кратко појављивање у филму Љубише СамарџићаНебеска удица“. Од октобра 2023. постао је члан СНС.[3]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Његов син Филип се такође бави кошарком.

Друге награде

[уреди | уреди извор]

Појединачни

[уреди | уреди извор]

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]