Вук и седам јарића

Вук и седам јарића
Илустрација бајке Вук и седам јарића
Бајка
Име	Вук и седам јарића
Подаци
Арне—Томпсоново сврставање	бр. AT 123
Држава	Немачка

Вук и седам јарића (нем. Der Wolf und die sieben jungen Geißlein) је бајка коју су прикупила браћа Грим, и објављена је у Гримовим бајкама.^[1] Додељен јој је број 123 по Арне-Томсон-Утер индексу (АТУ индексу).

Прича очигледно личи на „Три прасета“ и друге врсте бајки типа 123. Спашавање деце из вучјег стомака и његово кажњавање пуњењем стомака камењем такође се могу упоредити са спашавањем и осветом Црвенкапе против вука (АТУ индекс 333).^[2]

Причу су објавила браћа Грим у првом издању књиге Бајке браће Грим 1812. године. Њихов извор је била породица Хазенфлуг из Ханауа.^[3] Слична прича, Вук и јаре, испричана је на Блиском истоку и деловима Европе, а вероватно је настала у првом веку.^[4]

Мајка коза оставља седморо деце - јарића код куће док одлази у шуму да нађе храну. Пре него што оде, упозори своје младе на великог злог вука који ће покушати да се ушуња у кућу и поједе их. Вук ће се претварати да им је мајка и убедити децу да отворе врата. Мала деца ће моћи да препознају своју праву мајку по белим ногама и слатком гласу.

Мајка коза одлази, а седморо јарића остаје у кући. Убрзо, на вратима зачују глас који каже „Пустите ме децо, ваша мајка има понешто за сваког од вас“. Био је то вук, чији га груби глас издаје, а деца га не пуштају унутра. Вук одлази на пијацу и краде мало меда (креде^[5]) да ублажи глас. Мало касније, деца зачују други глас на вратима: „Пустите ме децо, ваша мајка има понешто за сваког од вас“. Овог пута глас је висок и сладак попут гласа њихове мајке. Спремају се да га пусте унутра, када најмлађе дете погледа испод пукотине на вратима и примети вукове велике, црне ноге. Одбијају да отворе врата, а вук поново одлази.

Вук одлази у пекару (воденицу^[6]) и краде мало брашна, размазујући га по себи, белећи црне ноге. Враћа се и каже: "Пустите ме децо, ваша мајка има понешто за сваког од вас." Деца виде његова бела стопала и чују његов слатки глас, па отварају врата. Вук ускочи у кућу и прогута шесторо деце. Најмлађе дете се сакрије од вука у дедином сату.

Касније тог дана, мајка коза се враћа кући из шуме. Изненађена је кад нађе врата широм отворена и само једно дете. Осврће се око себе и види вука, чврсто заспалог испод дрвета. Толико је прејео да не може да се креће. Мајка коза зове своје најмлађе дете да јој брзо донесе маказе, иглу и мало конца. Она пресече вучји стомак и шесторо јарића чудесно извире неповређено. Вучји трбух напуне камењем, а мајка га поново зашије. Кад се вук пробуди, веома је жедан. Одлази до реке да пије, али упада и утапа се под тежином камења. Породица живи срећно до краја живота.

Јарићи представљају децу која слушају родитеље, али због недостатка животног искуства наседају превари опасног зликовца. Јарићи остају сами код куће и суочавају се са претњом страшног вука. Иако су упозорени да не наседају на његове сплетке, они ипак погреше и постану његове жртве.

Ова прича веома је актуална, јер и у садашње време вребају нове опасности по децу, највише од оних који желе искористити њихову лаковерност. У бајци превладава најважније начело, а то је праведност због чега ће се добри ликови спасити док ће лоши бити кажњени.

С друге стране прича указује на то да су понекад и она најмања деца мудра и сналажљива. Тако се у овој причи истиче најмлађе јаре којe је успело да надмудри ��ука. Мудро јаре се добро скрило те тиме показало како величина и снага нису увек најважнији у животу.^[7]

• Црвенкапа
• Три прасета
• Big Bad Wolf
• The Boy Who Cried Wolf
• The Goat and Her Three Kids

• ( Медији везани за чланак Вук и седам јарића на Викимедијиној остави
• The Wolf and the Seven Little Kids на Викизворнику
• Лепа стара верзија на енглеском